Saborno mesto likovnog stvaralaštva juga Srbije

Vranje – Otvaranjem galerije u modernom prostoru 1995. Vranje je dobilo originalni prostor za organizovanje likovnih događaja. O tada ovdašnji slikari, ali i gosti iz drugih gradova za izlaganje su koristili prostore Doma vojske, foajea pozorišta, Učiteljskog fakulteta i sale za venčanja u zgradi SO Vranje. Pune dve decenije tragalo se za adekvatnim prostorom gde bi bila smeštena galerija. Na kraju za to je izabran deo prostora u nikada završenom objektu doma kulture. Danas se galerija stopila sa prostorom u kojem se nalazi i posebno je pristupačna pošto se nalazi u samom centru grada.

Sada već istorijski čuvena izložba „Svi – likovni umetnici Vranja”, koja je održana u decembru 1995. godine ovdašnji slikari smatraju svojevrsnim manifestom osnivanja galerije u ovakvom formatu u kome i danas postoji. Sam koncept izložbe i nastup umetnika je predstavljao umetničku inicijativu za jedinstvenim galerijskim prostorom kojim će upravljati ustanova zaštite Narodni muzej u Vranju, što se 1995. godine ostvarilo. Podršku ovom projektu dala je u najvećoj meri Snežana Radivojević Petrović, upravnica Narodnog muzeja u okviru kojeg i radi galerija. Umetnički rukovodilac bio je dugo godina dr Srboljub Dimitrijević, profesor filozofije. Oboje su počivši, ali njihov doprinos ovom kulturnom segmentu Vranja je nemerljiv i zaslužuje veliko poštovanje.

Od prve izložbe vranjskih umetnika, ali iz godine u godinu i stvaralaca iz drugih gradova Srbije, kao i bivše Jugoslavije, kroz naziv izložbe Novogodišnji izložbeni salon (do 2007. godine) do Bijenala koji se održava sada svake druge godine, značajno uvećavan je i fond zbirke savremene umetnosti koja broji sada više od hiljadu slika. Doneta je i odluka o formiranju odeljenja za Istoriju umetnosti kojim će rukovoditi viša kustoskinja galerije Mirjana Jovanović. Pozamašan je broj vrednih umetničkih dela i u galerijskom depou koji je nedavno sređen i prilagođen za čuvanje umetničkih dela u adekvatnim uslovima.

Iz godine u godinu fond zbirke sa elementima istorijske vrednosti ove zbirke se uvećavao, a posebno je dobio na značaju formiranjem legata Zorana Stošića Vranjskog. U legatu ovog slikara koji je živeo i radio u Somboru, nalazi se gotovo šest stotina crteža i slika, koje je on zaveštao svom gradu. Takođe, Galeriji Narodnog muzeja u trajno vlasništvo 2015. godine Zorica Tasić iz Vranjske Banje poklonila je izložbu od 245 crnobelih fotografija porodica sa tog područja, dok je 2003. godine formiran legat od 12 dela Milice Dimić, koje je galeriji muzeja poklonila njena sestra.

– I evo nas, tri decenije nakon otvaranja galerije, zahvaljujući autorima, organizatorima i njihovom trudu i zalaganju, stojimo pred postavkom koja obuhvata umetnička dela predstavljena na izložbama koje su se održavale u različitim periodima, u različitim oblastima, tehnikama i pristupima – rekao je Milan Ilić, zamenik gradonačelnika, najavljujući da će lokalna samouprava i u narednom periodu nastaviti da podržava projekte i kulturne događaje koji podstiču stvaralaštvo i otvaraju nove kreativne dimenzije ovdašnjim umetnicima, ali i onima koji sa strane dolaze da predstave svoj rad.

Direktorka Narodnog muzeja u Vranju Maja Aleksić rekla je da osnivanje galerije 1995. godine Vranje jasno definisano kao umetnički centar Pčinjskog okruga i juga Srbije. U skladu sa time izlagali su i slikari iz susednih opština, a vrlo često i umetnici iz Severne Makedonije i Bugarske.

– Inicijative za formiranje stalne galerije bile su konkretnije krajem šezdesetih godina. Mnogo truda i nastojanja kroz nekoliko decenija bilo je potrebno da bi prostor Doma kulture, ovaj u kome smo sada, bio opredeljen i potpuno adaptiran za umetničku galeriju – podsetila je Aleksićeva. Ona je najavila i da će ovogodišnja izložbena sezona biti pažljivo kreirana na zadovoljstvo publike.