Mihajlo Vuković – tvorac uspešne Pamese

Nedelju dana posle meča prvog kola Evrokupa Crvena zvezda – Pamesa (27. januara u „Pioniru”), navršiće se 11 godina od istorijskog uspeha košarkaša Pamese koji su 3. februara 1998. osvojili svoj prvi trofej – kup Španije. Od tada, grad fudbal – Valensija, polako postaje i grad košarke a ime koje se do tada vezivalo samo za proizvođača keramike – Pamesa, postaje i sinonim za uspešan košarkaški kolektiv. Ako su braća Roig, Fernando (vlasnik FK Viljareal) i Huan (vlasnik KK Pamesa), najzaslužniji kao finansijeri, onda nema sumnje da je na terenu glavnu ulogu za preporod Pamese imao naš trener Mihajlo Vuković koji već punih 18 godina živi i radi u Valensiji.

– Došao sam 1990, posle Svetskog prvenstva u Maleziji, na kojem sam sa košarkašicama Jugoslavije osvojio srebro, a prvi trenerski posao u Španiji imao sam u ženskom klubu Dorna Godelja, koja se zvala po glavnom sponzoru iz Madrida – govori Vuković za „Politiku”. – S tom ekipom sam osvojio triplu krunu u sezoni 1991/92 – domaće prvenstvo i kup i Kup šampiona – u sva tri takmičenja bez poraza, što osim nas niko nije uradio u košarci. Tada u timu nisam imao nijednu reprezentativku Španije, jer su sve bile u Banko eksterioru, gde su se pripremale za Olimpijske igre u Barseloni. Za nas je igrala Razija Mujanović. Dva puta uzastopce bili smo evropski šampioni i jednom svetski, 1993. u Sao Paolu.

Zašto ste otišli iz ženske košarke?

– Posle pomenutih uspeha bilo mi je jasno da nemam više šta da dokazujem u ženskoj košarci, a 1995. sam preuzeo Pamesu i vodio je pet sezona. Pamesa je tek bila ispala iz ACB lige i stav kluba je bio da se u nižem rangu igra s mladima, od 18 do 21 godine. Svi stariji košarkaši bili su praktično oterani, a ja sam preuzeo one koji su se tu zadesili. Mimo svih očekivanja, odmah smo se vratili u najviši rang i prvu sezonu završili u sredini tabele.

Kako je došlo do istorijskog uspeha?

– Već 1998. klub se prvi put plasirao u završnicu domaćeg kupa i odmah ga osvojio, u Valjadolidu, savladavši u finalu Huventud sa 89:75. I danas se vodimo kao jedini klub debitant koji se okitio trofejom. Taj uspeh nam je dao šansu da u narednoj sezoni igramo u Kupu Saporte, a u dramatičnom finalu u Saragosi, u koju je otputovalo 8.000 naših navijača, izgubili smo od italijanskog Benetona (64:60) u kojem su tada bili trener Obradović i centar Rebrača. Valensija je postala grad košarke, sa 7.500 pretplatnih ulaznica, a mnogo ljudi je često ostajalo ispred dvorane. Za četiri godine prevalili smo put od druge španske lige do najvišeg nivoa evropske košarke. Ponosan sam što su prve titule, i muške i ženske, stigle sa mnom u Valensiju.

Kad je Pamesa postala poznato ime u svetu košarke, u nju su počeli da dolaze i poznati evropski igrači, a među njima i Srbi?

– Dejan Tomašević je za tri godine ostavio jak pečat, Igor Rakočević je proveo jednu, ali uspešnu sezonu kod nas, prošle godine su tandem činili Vule Avdalović i Dejan Milojević, a sada Avdalović i Kosta Perović. Avdalović posle oporavka igra na visokom nivou, dok Perović iz meča u meč pruža sve više.

Koja je danas Vaša uloga u Pamesi?

– Jedno vreme nazivali su me sportskim direktorom, a danas sam savetnik, u ovoj sezoni mnogo bliže vezan za ekipu. Redovno sam uz prvi tim, uz trenera Nevena Spahiju.

Šta očekujete od predstojećih susreta sa Zvezdom?

– Zvezda ima mlad, vrlo perspektivan tim, koji bi posle nekoliko godina mogao ravnopravno da se nosi s Partizanom. To je dobro za srpsku košarku čiji kvalitet, inače, uvećavaju dvojica vrhunskih trenera Svetislav Pešić i Duško Vujošević. Radujem se susretima sa Zvezdom i očekujem dve zanimljive utakmice.

Aleksandar Miletić