Obu­ka na no­vom na­o­ru­ža­nju Voj­ske Sr­bi­je

Sneg, ko­ji je pre­krio mno­ge de­lo­ve Sr­bi­je i stvo­rio pro­ble­me u sa­o­bra­ća­ju i snab­de­va­nju stru­jom, kao i ni­ske tem­pe­ra­tu­re, ni­su, na­rav­no, ome­li pla­no­ve obu­ke Voj­ske Sr­bi­je. Ovih da­na po­seb­no je ži­vo je u 37. me­ha­ni­zo­va­nom ba­ta­ljo­nu Tre­će bri­ga­de, kao i u di­vi­zi­o­nu sa­mo­hod­nih vi­še­cev­nih lan­se­ra ra­ke­ta Dru­ge bri­ga­de, u ko­ji­ma se obu­ka iz­vo­di na mo­der­ni­zo­va­nim i no­vim sred­stvi­ma. Reč je o bor­be­nim vo­zi­li­ma pe­ša­di­je M-80 AB1/V2 i mo­du­lar­nim lan­se­ri­ma ra­ke­ta M-18 „oganj”.

Po­me­nu­tim bor­be­nim vo­zi­li­ma su u pro­ce­su mo­der­ni­za­ci­je una­pre­đe­ne ma­ne­var­ske i va­tre­ne mo­guć­no­sti, kao i ste­pen oklop­ne za­šti­te, sa­op­šti­la je Voj­ska Sr­bi­je. Pre­ma re­či­ma pot­pu­kov­ni­ka Mi­la­na Ku­bu­ri­ća, ko­man­dan­ta 37. me­ha­ni­zo­va­nog ba­ta­ljo­na, ova je­di­ni­ca je opre­mlje­na mo­der­ni­zo­va­nim vo­zi­li­ma pe­ša­di­je či­me su ope­ra­tiv­ne spo­sob­no­sti ba­ta­ljo­na znat­no una­pre­đe­ne.

„Osim pri­je­ma mo­der­ni­zo­va­nih bor­be­nih vo­zi­la pe­ša­di­je, pri­mlje­ni su i mo­du­lar­ni auto­ma­ti M-20, a u to­ku je po­stu­pak pri­je­ma mo­du­lar­ne pu­ške M-19. Kva­li­tet i po­u­zda­nost ovog na­o­ru­ža­nja bi­će pro­ve­re­ni u to­ku re­a­li­za­ci­je tak­tič­ke ve­žbe sa bo­je­vim ga­đa­njem u fe­bru­a­ru”, ka­že Ku­bu­rić.

Ka­pe­tan pr­ve kla­se Mi­len­ko Ste­pan­če­vić, ko­man­dir me­ha­ni­zo­va­ne če­te iz sa­sta­va ovog ba­ta­ljo­na, ob­ja­šnja­va da je ugrad­njom da­ljin­ski upra­vlji­ve bor­be­ne sta­ni­ce (ume­sto do­sa­da­šnjeg me­ha­nič­kog po­kre­ta­nja ku­po­le), me­sto ni­šan­dži­je-ope­ra­te­ra pre­me­šte­no iz ku­po­le u te­lo tran­spor­te­ra.

„Ugra­đen je auto­mat­ski ba­cač gra­na­ta, ka­li­bra 30 mi­li­me­ta­ra, a za­dr­ža­na su po­sto­je­ća re­še­nja to­pa i spreg­nu­tog mi­tra­lje­za. Mo­der­ni­zo­va­no bor­be­no vo­zi­lo pe­ša­di­je mo­že da ko­ri­sti i pro­ti­vo­klop­nu vo­đe­nu ra­ke­tu ’ma­ljut­ka’ sa po­lu­a­u­to­mat­skim vo­đe­njem, dok je u osnov­noj va­ri­jan­ti bi­lo mo­gu­će sa­mo ruč­no vo­đe­nje. Do­da­va­njem ba­li­stič­kih plo­ča na te­lo vo­zi­la po­bolj­ša­na je ba­li­stič­ka za­šti­ta, una­pre­đen je i hod­ni deo, a iz­me­šta­njem re­zer­vo­a­ra i ugrad­njom hi­dra­u­lič­ne po­kret­ne ram­pe ume­sto vra­ta, omo­gu­ćen je lak­ši i br­ži rad is­krc­nog de­la. Ukup­no gle­da­no, rad na bor­be­nom vo­zi­lu je lak­ši i bez­bed­ni­ji, a bor­be­ne mo­guć­no­sti zna­čaj­no su una­pre­đe­ne”, is­ti­če Ste­pan­če­vić.

U di­vi­zi­o­nu sa­mo­hod­nih vi­še­cev­nih lan­se­ra ra­ke­ta iz sa­sta­va Dru­ge bri­ga­de Kop­ne­ne voj­ske u to­ku je obu­ka pro­fe­si­o­nal­nog sa­sta­va na mo­du­lar­nim lan­se­ri­ma ra­ke­ta M-18 „oganj” ko­ji­ma je je­di­ni­ca opre­mlje­na u pret­hod­nom pe­ri­o­du. Obu­ka se u po­čet­noj fa­zi iz­vo­di na po­li­go­ni­ma u re­jo­nu mir­no­dop­ske lo­ka­ci­je, po­sle če­ga sle­de tak­tič­ka uve­žba­va­nja, ve­žbe i bo­je­va ga­đa­nja.

Pot­po­ruč­nik Đor­đe Bran­ko­vić, ko­man­dir vo­da u ar­ti­lje­rij­skoj ba­te­ri­ji, ob­ja­šnja­va da je mo­du­lar­ni lan­ser ra­ke­ta M-18 „oganj” na­me­njen za va­tre­nu po­dr­šku je­di­ni­ca Kop­ne­ne voj­ske i ga­đa­nje ci­lje­va ve­li­ke va­žno­sti u ope­ra­tiv­noj du­bi­ni ne­pri­ja­te­lja, kao i da se na­la­zi na ša­si­ji mo­tor­nog vo­zi­la FAP 2234. „Osnov­na raz­li­ka iz­me­đu ovog sred­stva i nje­go­vog pret­hod­ni­ka je u mo­du­lar­no­sti ko­ja obez­be­đu­je ga­đa­nje ra­ke­ta­ma raz­li­či­tog ka­li­bra: 122 mi­li­me­tra, 128 mi­li­me­ta­ra, 232 mi­li­me­tra i 434 mi­li­me­tra. Pro­me­nom mo­du­la ’grad’, ’pla­men’, ’oganj’ i ’alas’ po­sti­že­mo raz­li­či­te do­me­te i sa­mim tim raz­li­či­te efek­te na ci­lje­vi­ma”, ka­že Bran­ko­vić.