Aždaja kojoj je teško odseći glavu

Dok Ivica Dačić, čelnik srpske policije, najavljuje završetak pisanja nove takozvane „bele knjige”, koja će praktično predstavaljati sistematizovani skup informacija o kriminalnim grupama u Srbiji, jer dokaza za hapšenje još nema, stari-novi kriminalci konsoliduju redove ali i postaju sve brutalniji i halapljiviji. Trgovina narkoticima i dalje je primat u njihovim „poslovima”, a borba za teritoriju i „klijentelu” sve okrutnija

Iako po hijerarhiji i organizaciji više nema klanova nalik nekadašnjem „zemunskom”, slika srpskog podzemlja ipak uteruje strah u kosti građanima.

Prema najnovijim podacima policije, više od 30, manje ili više organizovanih, kriminalnih grupa bavi se trgovinom narkoticima ali i nelegalnom trgovinom ljudima, oružjem, automobilima, teškim ucenama, otmicama i reketiranjem. Neizostavna okolnost u svetlu ovih prljavih poslova su oružani sukobi i sve surovija ubistva.

Kriminal svoja uporišta, pored Beograda, ima u Novom Sadu, Novom Pazaru, Jagodini, na Zlatiboru, u Nišu, Preševu i Bujanovcu. Ovi gradovi su tranzitni putevi trgovine narkotika, ali često i krajnja njihova odredišta.

Pored kriminalne mreže koju su razgranali u Srbiji, srpski kriminalci drže i dalje čvrste „poslovne” veze s kriminalnim grupama u regionu.

Odavno je poznato da većina puteva droge vode u Srbiju ili „tranzitno”, preko njene teritorije. Više od 80 odsto ukupne svetske proizvodnje heroina prenosi se balkanskom krijumčarskom rutom, koja vodi od Avganistana preko Turske i Bugarske, do Srbije, a potom dalje do zapadne Evrope. Manji deo heroina ostane u Srbiji.

Kokain do Srbije dolazi iz Južne Amerike, preko Španije, Italije i Grčke, dok sintetičke droge, kao što je ekstazi, potiču uglavnom iz Holandije, a koriste se i za razmenu za druge narkotike, uključujući heroin. Ključna oblast za krijumčarenje narkotika u Srbiji i područje na kojem se skladište velike količine droge suSandžak i Kosmet.

Više od 60 odsto organizovanog kriminala u Srbiji nalazi se u Beogradu, gde trenutno deluje dvadesetak jakih kriminalnih grupa. Od toga,pet mogu da se označe kao najveće i najopasnije.

–Vođe i članovi ovih grupa imaju u proseku od 21 do 35 godina. Oni upravo vode pravi rat za teritoriju i nove „klijente”. Nove grupe nastale su pregrupisavanjem nekadašnjih kriminalnih klanova, ali i uvođenjem novih „klinaca” u posao, takoreći još odmalih nogu. Većina njih je hapšena još dok su bili maloletni – napominju naši sagovornici iz beogradske policije.

U policiji znaju da „novi” kriminalci, iako na prvi pogled ne deluju toliko surovo kao njihovi prethodnici, zapravo nisu ništa bolji od njih.Naprotiv, oni pucaju i ubijaju ne razmišljajući – i bez upozorenja. Jedan od poslednjih u nizu svirepih narkoobračuna jeste ubistvo Darka Delića (21), policiji poznatog narkodilera s Karaburme iz Beograda. Delić je, podsetimo, upucan u glavu pa zapaljen 12. januara ove godine.

Novina je i to da se mnogi kriminalci organizuju ad hok za pojedinačne „akcije”, poput pljački banaka i pošta, trgovinu oružjem ali i za krijumčarenje narkotika.

–Udruže se po potrebi dok ne obave „posao”, po čijem završetku podele plen i raziđu se do sledeće „prilike”. Ukoliko dođe do hapšenja pojedinaca određenih grupa, ostali se „regenerišu” i prave nove grupe. Kriminalnih grupa ima u svim delovima grada, a s njihovim članovima se upoznajemo još dok su maloletni– objašnjava naš sagovornik.

Pored takoreći najjačih klanova,„novobeogradskog”, „rakovičkog” (koji je čuven po beskrupuloznosti i vezi s crnogorskom mafijom), „zvezdarskog”, „dorćolskog” i „voždovačkog”, novost je, u odnosu na ranije godine, da se pojavljuju i grupe iz prigradskih naselja kao što je Kaluđerica, Borča, Železnik, Zemun Polje.

Zemunski gang, razbijen i desetkovan, sada „čami” po zatvorima, a podmladak, čak sinovi nekih od njih, nisu još uspeli da se dokažu kao takmaci u odnosu na ostale delove srpske prestonice.

Karakteristično za ove mlađe je da na određen način žele da bude prepoznatljivi, da imaju svoj „rukopis” koji im u podzemlju kakvo je naše – diže cenu!