Mostovi u Beogradu

Davne 1987/88. godine vodio sam studiju mostova preko reke Save i Dunava. Studiju je radio Urbanistički zavod Beograda. Definisali smo gradske i vangradske mostove.

Na Dunavu, most kod Zemuna, Pančevački most i most kod Rospi ćuprije su gradski mostovi. Kombinovani drumsko-železnički most kod Vinče je vangradski.

Na Savi, poslednji gradski most je onaj preko Ade Ciganlije. Svakim odmicanjem od tog mosta, prema današnjoj konstelaciji grada, most postaje vangradski. Tako da je vangradski i most kod Ostružnice.

Braneći dispoziciju mosta preko Ade Ciganlije, doživeli smo velike uvrede. Most je ipak izgrađen. Kao pomoćnik ministra, uputio sam pre 18 godina dopis Skupštini grada, Sekretarijatu za saobraćaj i predložio da se Stari kancerogeni tramvajski most ukloni i na njegovom mestu izgradi novi, namenjen drumskom, šinskom, pešačkom i biciklističkom saobraćaju. Ponovile su se uvrede, ali i traženje da se pojasni na šta se misli kada se kaže „kancerogeni most”. Sandučasti nosači iznutra. Zbog korozije i nemogućnosti održavanja limovi su korodirali, nosivost mosta je smanjena. Most je nebezbedan za saobraćaj jer se po kolovozu kreće šinski i drumski saobraćaj. Zakivci na glavnim nosačima nikada nisu zamenjivani. Održavanje je bilo skupo. Konačno, počinje da se montira novi most. Kad se izgradi, biće verovatno najlepši u Beogradu.

Sada već davne 1991/92. godine sarađivali smo sa čuvenom francuskom kompanijom GTM iz Pariza. Uglednog inženjera Filipa Sira doveo sam u Višnjičku banju i rekao: Filipe, na mestu kod Rospi ćuprije, predviđen je most preko Dunava.

Pitao je kolika je širina Dunava na tom mestu. Rekao sam 1.000 metara. Pitao je kolika je brzina vode. Rekao sam da to zavisi od vodostanja, ali je oko 1,5 metara u sekundi. Pitao je koliko je Dunav dubok na to mestu. Rekao sam da to zavisi od vodostanja, ali da je dubina oko 15, 16 metara.

Rekao je: Mi smo najveća koncesionarska kompanija. Mi ne bismo gradili most, jednostavno bismo ukopali dve cevi u dno Dunava i tunelski savladali reku. Na krajevima ne bismo gradili petlje jer su to skupe mostovske konstrukcije, već bismo izgradili kružne raskrsnice i veoma brzo i znatno jeftinije savladali reku i pustili saobraćaj. Tako razmišlja koncesionar.

Tunelsko prolaženje ispod reke danas nije ekskluzivitet. Možda je vredno razmisliti o tom predlogu.

Mnoge interesuje kolika je realna cena izgradnje mosta preko velike reke. Rekao sam da kvadratni metar mosta košta koliko i kvadratni metar stana na Vračaru. Dakle 4.000 evra po kvadratnom metru. Most preko Dunava, tzv. kineski most, koštao je 3.500 evra po kvadratnom metru, dok je most preko Ade Ciganlije, pre 20 godina, koštao 4.500 evra po kvadratnom metru.

Na Dunavu nam nedostaje gradski most, jer Pančevački odavno traži velika sredstva za rehabilitaciju.

Dr Branimir Ujdur,

dipl. građ. inž.