Balkan zatrpao Rusiju – snegom
(EPA/Maxim Shipenkov)
Nekoliko dana nam je u poseti bila prava ruska zima. Reklo bi se očekivano, jer je i u samoj Rusiji bila oštra, a smatramo da kad tamo zagudi dođe i do nas. Primer je košava: kad se iznad Ukrajine i južne Rusije stvori polje visokog atmosferskog pritiska (anticiklon), onda se preko Karpata sjuri ka Đenovskom zalivu da se ujednači s tamošnjim niskim atmosferskim pritiskom (ciklon), zbog čega nam se zimi ledi krv u žilama.
U Moskvi je, po navodima tamošnjih medija, palo toliko snega da je to među pet najvećih, kako oni kažu, „snegopada” u poslednjih 146 godina, otkada beleže meteorološke podatke. „Argumenti i fakti” objavili su da su se „9. januara žitelji centralne Rusije susreli s moćnim snežnim ciklonom nazvanom ’Frensis’. On je doneo u region rekordnu količinu padavina – za jedan dan 65 odsto od mesečne norme. Sateliti ’Roskosmosa’ snimili su iz orbite ciklon ogromnih razmera, koji je imao znatan meteorološki razmah”.
A za te „snegopade” upiru prst u – Balkan. Taj list je dao ovakvo tumačenje:
„Ciklon ’Frensis’ nastao je na Balkanskom poluostrvu, regionu koji obično asocira na blagu klimu. Na početku je doneo obilnu kišu u južnoj Evropi. Na primer, u Severnoj Makedoniji je za jedan dan palo do 66 mm kiše, što su meteorolozi slikovito uporedili sa ’šest kofa vode po kvadratnom metru’. Krećući se na severoistok, vetar se preobratio: topla sredozemna vazdušna masa sudarila se s arktičkom hladnoćom, što je dovelo da stvaranja moćne zone padavina u vidu snega. Za dva dana ciklon je prevalio oko 2.000 kilometara i prešavši preko Belorusije (gde je izazvao mećave i nestanak električne energije) prodro na teritoriju centralne Rusije.”
U Moskvi je visina snega (37 centimetara) nadmašila rekord od pre 56 godina. U Podmoskovlju je napadalo više od pola metra, pa su na aerodromu „Šeremetjevo” 10. januara u toku dana 11 puta čistili pistu od snega.
Naučni rukovodilac Hidrometeorološkog centra Roman Viljfand objasnio je da atmosferskim vetrovima u Evropi često dodeljuju ime meteorolozi Slobodnog univerziteta Berlina. Svako ko želi može da ponudi svoj predlog ako uplati oko 240 evra za ciklon ili 360 za anticiklon. Imena se biraju po abecedi, pri čemu u parnim godinama cikloni dobijaju ženska imena, a anticikloni muška, dok je u neparnim obrnuto.
Ruski meteorolozi, kako tvrdi glavni stručnjak portala „Meteonovosti” Tatjana Poznjakova, ne pridržavaju se te prakse, jer je smatraju za komercijalnu inicijativu zapadnih službi. Rukovodilac prognostičkog centra „Meteo” Aleksandar Šuvalov istakao je da naziv „Frensis” nema nikakve veze ni s nastankom tog ciklona, niti s njegovim odlikama. U Nemačkoj ga, recimo, mediji zovu i „Uli”.
Vodeći stručnjak Centra za vremenske prilike „Fobos” Jevgenij Tiškovec smatra da će ovaj mesec doneti stanovnicima ruskog glavnog grada i rekordno niske temperature. Na Svetog Jovana, 20. januara, predviđa i 30 stepeni ispod nule.
Posle Moskve, balkanski ciklon je napravio polukrug i sada divlja na Krimu, gde bezdušno bije morem o mramorje. Na ruskoj crnomorskoj obali je „Barbara”, ciklon s našeg poluostrva, harala u oktobru prošle godine. Donela je pljuskove (80 odsto prosečnih padavina za taj mesec) i sneg na Kavkazu iznad Sočija, domaćina Zimskih olimpijskih igara 2014, inače najčuvenijeg ruskog letovališta.
„Tamo su tri godišnja doba. Na obali leto, u dolinama raznobojna jesen, a na vrhovima prava zima”, opisao je tada stanje Tiškovec.
Nije ovo prvi put da vetrovi s našeg poluostrva okuju život tamo. U decembru 2023. evropsku Rusiju snegom je zatrpao balkanski ciklon „Vanja”.