Polemična Istorija Srbije

Jedna knjiga koju su srpski istoričari, sociolozi, kulturolozi ali i zainteresovani čitaoci poslednjih meseci željno iščekivali, od momenta kada ju je beogradska izdavačka kuća „Clio” najavila, konačno je pred nama. Krajem prošle nedelje objavljena je „Istorija Srbije od 19. do 21. veka” nemačkog istoričara Holma Zundhausena (Berlin, 1942), u originalu štampana 2007. godine; na srpski ju je izvanredno preveo jedan od naših najboljih prevodilaca sa nemačkog jezika, Tomislav Bekić. Knjiga je, na žalost, i poslednji veliki prevod ovog sjajnog germaniste koji je prošle godine preminuo.

„Istorija Srbije od 19. do 21. veka” Holma Zundhausena jedna je od ne mnogo čestih pregleda istorije iz pera nekog stranog istoričara. Ona je i, možda, od onih izuzetaka koji se ne boje kratke vremenske distance u odnosu na događaje iz najnovije srpske istorije; i pored niza zaključaka koje Zundhausen donosi, on se ipak trudi, kako to i izdavač nagoveštava, da ostavi čitaocu mogućnost da donese sopstveni zaključak. Svejedno, ovo delo će u našoj sredini izazvati brojne polemike, jer uz vredna zapažanja i zaključke pokazuje i izvesne slabosti od kojih „boluju” istoriografi u svetu kada je u pitanju Srbija i srpski narod.

Zundhausen je profesor istorije Jugoistočne Evrope na Institutu za istočnoevropske studije Slobodnog univerziteta u Berlinu i predsednik Naučnog saveta Instituta za istočnoevropske studije u Minhenu. Doktorirao je na temu uticaja Herderovih ideja na stvaranje nacija kod naroda Habzburške monarhije. Knjiga „Istorija Srbije od 19. do 21. veka” je pisana 2005. do početaka 2006. godine, a u kraćem predgovoru srpskom izdanju autor kaže da bi danas o nekim stvarima drugačije pisao, ponešto bi izostavio, negde dopunio. „Potkrale su se i greške. Ali jedno stoji: oduvek me je fasciniralo da se bavim društvima i kulturama koje su drugačije od onih u kojima sam odrastao. Baveći se Srbijom – kao i drugim regionima i narodima jugoistočne Evrope, putem uporedne perspektive naučio sam mnogo o sebi i svojoj okolini. Utoliko istorija Srbije koja je pred vama možda ne predstavlja dobitak za Srbiju, ali je veliki dobitak za mene”, piše Zundhausen.

U uvodnom delu pod naslovom „Šta je istorija Srbije i kako se ona može pisati?” nemački istoričar pokušava da postavi osnove svoje konstrukcije istorije Srbije, prvo razmatrajući pojmove same istorije i njenog odnosa prema sećanju, pojmove države i naroda i njihovo konstituisanje, moć mitova i njihov uticaj na sadašnjost odnosno budućnost. Srpska država i srpski narod su rezultati 19. i prvih decenija 20. veka, oni se ukrštaju ali nisu istovetni, dodaje autor, dajući krak presek promene statusa i teritorije srpske države, od ishoda balkanskih ratova (koje smatra najvažnijim promenama) do danas.

Zundhausen, takođe, postavlja razliku između „države Srbije i mentalne Srbije, Srbije u glavama, zaključujući da se te dve razlikuju u pogledu granica, ali da su u raskoracima između obe geografske karte, odnosno „neslaganja Srbije kao imaginacije i Srbije kao državne realnosti, duboko odredile istoriju 19. i 20. veka.”

Ocenjujući dosadašnju (u broju ograničenu) literaturu stranih i srpskih istoričara koji su se bavili celovitim ili delimičnim pregledima Srbije u 19. i 20. veku, Zundhausen kao relevantne ističe dela koja su napisali Stevan Pavlović i Yves Tomić; od dela srpskih istoričara posebno se zadržava na knjizi „Srbija 1804-2004. Tri viđenja ili poziv na dijalog” Ljubodraga Dimića, Dubravke Stojanović i Miroslava Jovanovića, u kojoj kritički procenjuje mišljenja Ljubodraga Dimića. Stavove drugo dvoje srpskih istoričara koje spominje Zundhausen smatra dijametralno različitim - „od još uvek omiljenih epopeja o žrtvama i slobodi, kao i od herojizacije u srpskoj istoriografiji ili `istorijsko-filozofskih`, sudbonosnih i religijski inspirisanih tumačenja srpske istorije (kao, na primer, kod Radovana Samardžića ili novog propovednika nacije Dušana Batakovića).”

Polemične replike izazvaće, nema sumnje, i ocena Zundhausena da su „mitovi i legende u enormnom obliku prodrli u istoriografiju o Srbiji i Srbima... čak ni kritički nastrojene autorke i autori nisu od toga zaštićeni, jer mitom prožeta semantika je tako duboko ukorenjena da je njeno uklanjanje povezano sa znatnim teškoćama kada treba da se formulišu neke stvari.”

„Istoriju Srbije od 19. do 21. veka” Holm Zundhausen počinje podsećanjem na Stefana Nemanju i dinastiju Nemanjića, kada je započelo stvaranje srednjevekovne Srbije. Na osnovu svog viđenja istorije Srbije do danas, nemački istoričar zaključuje: „s izvesnom sigurnošću može se reći da bi se istorija Srbije i srpskog društva odvijala drugačije da su se elite pre oko sto godina više zainteresovale za konsolidaciju države i društva nego za teritorijalnu ekspanziju. Sa Pirovom pobedom u balkanskim ratovima 1912/13. srpska država je natovarila sebi hipoteku s kojom nikada nije uspela da izađe na kraj.”

Knjiga u srpskom prevodu ima više od 500 stranica, a kritički pogovor napisao je Dušan Bataković.

-----------------------------------------------------------

Ni tragičan ni nebeski narod

„Srbija bi mogla da bude jedna visoko razvijena zemlja. Potencijal za to je postojao. Ali, ona je žrtvovana `velikoj ideji` koja je Srbiju devedesetih godina unazadila za celo jedno stoleće. Srbi nisu ni `tragičan narod` kako je to formulisao Dobrica Ćosić, niti su `nebeski narod`, nego sasvim `normalno` društvo, koje su zasenili i zaveli narcisoidni propovednici, proroci i političari (kao i mnoga društva pre njih). Od dva prozora za vreme koje omogućavaju orijentaciju u sadašnjosti, prozora u prošlost i prozora u budućnost, prvi je zatvorio pogled na ovo drugo”, piše u svojoj knjizi Holm Zundhausen.

-------------------------------------------------------------------------

Okrugli sto „Klija”, „Politike” i Gete instituta

Povodom knjige Holma Zundhausena „Istorija Srbije od 19. do 21. veka” krajem februara izdavačka kuća „Clio”, „Politika” i Gete institut u Beogradu organizovaće okrugli sto, u kojem se očekuje učešće naših poznatih istoričara, sociologa i kulturologa. Tema treba da obuhvati ne samo raspravu o knjizi već i to kako nas vidi svet, posebno kroz udžbeničku istorijsku literaturu. „Politika” će, u susret razgovoru, objaviti niz razgovora kao uvod u okrugli sto.