Teški bolesnici postaju vernici

„Bolest ne dolazi odjednom, kao iz vedrog neba, nego je posledica dugog niza malih, neznatnih grešaka protiv zdravlja koje se nadovezuju jedna na drugu i rastu kao valjajuća grudva snega, dok se jednog dana ne svale na glavu grešnika.” Ovako o zdravstvenim problemima govori jerej Zoran Kerezović, koji se sa teškim bolestima i velikim duhovnim i telesnim patnjama ljudi sreće svakodnevno. Kao duhovnik Kliničkog centra Srbije, otac Zoran se gotovo dve godine, tačnije od marta 2007. godine, stara o duhovnim potrebama pacijenata u bolnicama Kliničkog centra ali i svih onih koji brinu o bolesnicima.

– Potrebu za sveštenikom, za molitvama za zdravlje i ozdravljenje, za pristupanjem svetoj tajni pričešća ima veliki broj pacijenata Kliničkog centra Srbije, i ja im tu izlazim u susret u bilo koje doba dana i noći, ako je potreba za molitvom hitna, kao i u vreme kada se ne narušava „kućni red” bolnica. Učestalost obilaska zavisi od duhovnog i telesnog stanja pacijenata i njihove uzraslosti u veri – priča otac Zoran.

Redovna bogosluženja i molitve za bolesnike ovaj sveštenik služi u Hramu svetih besrebrenika i čudotvoraca Kozme i Damjana, čiji je starešina, a koji se nalazi u bolničkom krugu Kliničkog centra u beogradskoj Deligradskoj ulici. Crkva posvećena Svetim vračima sagrađena je 1929. godine, a posle Drugog svetskog rata, 1948. godine, komunisti su je pretvorili u mrtvačnicu. Tek posle 39 godina počela su ponovo da se drže bogosluženja, od 2006. godine hram se obnavlja, a pacijenti koji su pokretni mogu da dođu na službu i pričeste se. Neki od njih, pritisnuti teškom bolešću, počeli su ovde prvi put da se mole i odlaze u crkvu.

– Neretki su slučajevi kada se ljudi okrenu veri kada padnu u bolesničku postelju, jer bolesti su neka vrsta Božje opomene. Čovek treba da se opomene, da se upita – šta ova bolest hoće od mene? Ima li možda neke krivice u ovoj bolesti? – ističe otac Zoran.

Radeći u Kliničkom centru, gde se, između ostalog, zbrinjavaju pacijenti sa komplikovanim oboljenjima koja ne mogu biti uspešno tretirana u drugim zdravstvenim ustanovama, sveštenik koji brine o duhovnom lečenju pacijenata ima prilike da se sretne sa pacijentima od kojih mnogi okreću glavu ili dižu ruke, nemoćni da im pomognu. A kakvu im pomoć on nudi?

– Kad bolesnima uz molitvu i razgovor ulijete nadu i veru i kada im osnažite volju da se trude i bore protiv bolesti, uz poslušnost i poštovanje lekara koji ih leče, kada posle razgovora i molitve vidite bolesnikovo ozareno lice i odlučnost da se bori sa bolešću, onda znate da ste pomogli – kaže ovaj sveštenik.

Razmišljajući o tome koliko ga je rad sa bolesnim ljudima promenio, otac Zoran kaže da sada možda više nego ranije ceni duhovno i telesno zdravlje. Težak zadatak koji svakodnevno obavlja postaje još teži kada odlazi u posetu bolesnim mališanima.

– Susret sa teško bolesnom decom, koja su zbog bolesti rano sazrela, koja sa vama razgovaraju kao odrastao čovek, deca istinski dubokoverujuća, ostavljaju vam, svako za sebe, trenutke života koji se ne zaboravljaju – priča otac Zoran.

„Zašto baš ja?”, najčešće je pitanje koje duhovniku postavljaju pacijenti i članovi njihovih porodica. Nije lako odgovoriti na takva pitanja, ali otac Zoran ističe da je duhovnik tu da ojača volju i veru porodice bolesnog i samog pacijenta, da se molitvom i pričešćem osnaži, da se uzda u pomoć Božju, „da ima čisto srce i vatrenu veru, bez uznemirenosti, ljutnje, roptanja i okrivljavanja drugih za svoju situaciju u životu”. Sa svojim duhovnikom pacijenti proslavljaju i velike hrišćanske praznike, od kojih se neki, kao Božić ili Uskrs, na primer, tradicionalno obeležavaju u krugu porodice, što je u ovom slučaju zamenjeno bolesničkom sobom.

– Na Božić i ostale praznike u Hramu svetih vrača Kozme i Damjana služi se sveta liturgija na koju redovno dolaze pacijenti koji su pokretni i učestvuju u službi, a koji nisu u mogućnosti da dođu u hram već leže u svojim posteljama, ja ih obilazim, pričešćujem i molim se Bogu za njihovo zdravlje. Pripremni post za svetu tajnu pričešća je, po blagoslovu sveštenika, prilagođen mogućnostima bolesnika te oni primaju svetu tajnu pričešća kao najbolji lek besmrtnosti protiv greha i bolesti kada se primi sa verom, ljubavlju i čistim srcem – kaže otac Zoran.