Obama u reformskom zamahu

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 25. januara – Sada se mi Amerikanci opet osećamo objedinjeni, kao ponovo rođeni, pročišćeni, i ostavljajući doskorašnji pogrešan put, vraćamo se raširenih ruku svetu koji smo napustili – kaže dopisniku čikaški muzičar Derik Vitlač (38). Tako – doživljava promene koje najavljuje novi predsednik Barak Obama (u vreme čije izborne kampanje je Derik transformisao i lični život – oženio se Beograđankom Vanjom Đukić, i prešao u pravoslavce).

Optimizam, kakav se ne pamti, zahvatio je i mnoge ovdašnje građane. Prema najnovijoj anketi Galupa, Obaminim prvim potezima je podršku dalo 68 odsto ispitanika. To je drugi rezultat u istoriji predsedničkih startova – odmah iza rejtinga Džona Kenedija 1963. godine, ali u istraživanju sprovedenom tri nedelje po njegovom stupanju na dužnost. Kad Obama napuni 21 dan na vlasti možda će oboriti rekord…

Startovao je merama koje je željno iščekivala još nadmoćnija većina od one koja ga je izglasala. Dekretima je ograničio plate saradnicima („kako bi delili sudbinu širokih slojeva”) i suzio prostor lobiranju, dok je i biračko telo i inostrane faktore obodrio nalozima u prilog poštovanju ljudskih prava – da se kroz godinu dana zatvori ozloglašena tamnica u vojnoj bazi Gvantanamo (na Kubi), ne dozvoli tortura nad zarobljenicima, i ukinu tajni zatvori CIA u drugim zemljama.

Prioritet mu je, međutim, izvlačenje zemlje iz ekonomske krize, pri čemu su juče i danas naznačeni novi prioriteti koji teže uravnotežavanju unutrašnjih kretanja a istovremeno nagoveštavaju približavanje Amerike delovima sistema evropskih poredaka, koji su ovde ranije kritikovani kao „socijalistička (socijaldemokratska) preraspodela dohotka, uz povećani uticaj države na tržišne tokove”. U najkraćem, Obama i njegov tim nagovestili su: veća ulaganja za popravljanja opšteg stanja nacije i veću kontrolu nad transakcijama finansijskih giganata čije su olakosti dovele do, procenjuje se, najjačeg lokalnog i globalnog potresa posle Velike depresije, kojoj se ove godine obeležava 80. rođendan.

Kriza je bez presedana i zahteva mere bez presedana – ponovio je Obama u tradicionalnoj, subotnjoj, poruci naciji. Tražeći podršku i kongresmena, on je svoj reformatorski zamah obrazložio poređenjima onog što nudi i onoga što bi, po njemu, usledilo, ako bude odbijen.

Na primer, bez izdvajanja u traženom iznosu od dodatnih 825 milijardi dolara (uz 700 milijardi za stabilizaciju posrnulih banaka) nezaposlenost bi dostigla dvocifreni postotak, a uz stimulans bi se otvorilo i očuvalo tri-četiri miliona radnih mesta. Produžetak krize, dodaje, koštao bi četvoročlanu porodicu, u proseku, po 12.000 dolara, mnogi mladi bi bili prinuđeni da se odreknu visokog obrazovanja, još veća masa građana bi ostala bez zdravstvenog osiguranja…

U nadmetanju astronomskih svota, zbog pogoršanja i za poboljšanja, isticao je prednosti sopstvene inicijative. Po kojoj bi se modernizacijom 10.000 škola i poboljšanim uslovima univerzitetskog kreditiranja osetno popravio položaj pet miliona đaka i sedam miliona studenata. I još: da će se efikasnijim korišćenjem energenata u državnim institucijama poreskim obveznicima uštedeti dve milijarde dolara godišnje, a boljom zaštitom stanova od vremenskih nepogoda – još 350 dolara po domaćinstvu. Pa da će se smanjivanjem izdataka za zdravstvenu brigu, kao i njeno poboljšanje, sačuvati milijarde dolara i mnogobrojni ljudski životi. Kao i da bi se znatno popravilo stanje invalida, penzionera…

Obamin program liči na prilično ozbiljnu prepravku Amerike. S tim što ostaje nejasno odakle bi se sve, kad se smanjuju porezi srednjoj klasi dok rastu budžetski deficit i spoljna zaduživanja, pribavio kapital – osim doštampavanja novca i smanjenja izdataka oko Iraka (odakle bi se, nagovešteno je, glavnina udarnih trupa povukla kroz 16 meseci, a ojačala akcije na sve žešćem avganistanskom bojištu).

Biće gore nego što bude bolje – upozorio je Obama posle izbora, a što se na specifičan način potvrdilo padom vrednosti na berzama i kad je inaugurisan. Ali, predstoji i – povećana kontrola finansijskog tržišta – ekskluzivno danas tvrdi „Njujork tajms”.

Posle niza godina praktikovanja „samoregulacije tržišta”, zavešće se, po toj verziji, mehanizmi „državne regulacije” bar za najrizičnije finansijske operacije čija su „zastranjivanja” među bitnim uzročnicima krize. Uz ostalo, navodi se, nastojaće se da se suzbije sukob interesa, ispoljen u okolnosti da su agencije za određivanje kreditnih rejtinga istovremeno bile angažovane da pomognu u sređivanju finansijskih prilika firmi koje ocenjuju.

Sve u svemu, Amerika sa Obamom na čelu obećava da će se poprilično promeniti. U to veruju i sagovornik s početka izveštaja i eksperti, ovde i napolju. Rast optimizma je već – promena. Pogotovu kad do njega dolazi u vreme istrajavanja razloga za pesimizam…

-----------------------------------------------------------

Uvid umesto tajne

Prihvatajući činjenicu da njegov plan podleže sumnjama u ostvarljivost, na čemu naročito insistiraju opozicioni republikanci, Obama je poručio da projekat podrazumeva – da građani SAD mogu da provere njegove rezultate. Uložićemo, dodao je, napore bez presedana da se skine veo tajni s političkog korišćenja novca i onemogućimo neefikasne i bespotrebne izdatke vlasti.

-----------------------------------------------------------

„Zlatni padobrani” pod lupom

Obamina administracija planira da pojača nadzor nad sada fantastično visokim nadoknadama rukovodiocima kompanija koje su pod njima zapale u nevolje za čije je otklanjanje potrebna pomoć države. Šefovi su takozvanim zlatnim padobranom sebi omogućavali „lagodno prizemljenje”, dok su im firme bile u „slobodnom padu”. Trudeći se da povećanim rizicima opravdaju aranžmane koji su im donosili astronomske prihode i otpremnine, oni su „doprineli produbljivanju finansijske krize” – izjavio je Obamin kandidat za ministra finansija Timoti Gajtner.