Odbrana časti i ugleda

Reprezentacija Srbije nije dobro startovala na Evropskom prvenstvu u Danskoj. Poraz na početku takmičenja od Španije (27:29) prilično je poremetio planove našem timu, ali im i zakomplikovao situaciju za plasman u drugi krug.

I pre početka prvenstva govorilo se da je prva utakmica na šampionatu najvažnija i da će ona odlučivati o daljoj sudbini. Međutim, iako im je selektor Raul Gonzales školski nacrtao kako treba da igraju, reprezentativci nisu ispunili zadatke. O tome svedoči i izjava golmana Dejana Milosavljeva koji je istakao da su igrali bezobrazno i nedisciplinovano, da nisu slušali savete selektora.

Ni dan posle prespavane noći nije lakše rukometašima Srbije, svesni da su prvu meč loptu propustili, ostalo im je da se nadaju boljem izdanju protiv velikog favorita. Momak koji je jedini bio na visini zadatka u prvoj utakmici, Uroš Kojadinović je istakao:

– Početak utakmice je odredio njen dalji tok. Očigledno nismo uspeli da se vratimo u meč, posle slabijeg otvaranja utakmice delovalo je da smo se predali, a nismo. Kao da su nam se ruke odsekle, pravili smo neke nedopustive greške, a oni su iskusna ekipa koja zna da sačuva prednost. Imali smo šanse u drugom delu, ali promašili smo zicere.

Danas je na programu duel sa Nemačkoj?

– Očekuje nas potpuno drugačija utakmica, biće mnogo više trčanja, borbe, igra „u meso“. Nemci su fizički mnogo dominantniji, ne mislim da su nepobedivi, ali će biti veoma teško. Biće više trčanja, borbe, jačih duela. Idemo težim putem do cilja, sami smo krivi.

Kapiten tima, Mijajlo Marsenić odlično poznaje današnjeg rivala, godinama igra u šampionu Bundeslige, Berlinu.

– Da se osvrnem na Špance, početak utakmice nas je koštao boljeg rezultata, kasnije smo igrali mnogo bolje, međutim iskusna ekipa Španije nam nije dozvolila da se skroz vratimo u utakmicu. Ništa nije izgubljeno, imamo još dva finala ispred nas. Već danas je na redu Nemačka, tako da treba samo bolje da uđemo u utakmicu, da joj verujemo više u sebe i onda ćemo imati čemu da se nadamo. Sad će sve biti malo teže, ali opet kažem, ako budemo svi verovali više u sebe, u svoj kvalitet, naš rad i sistem, mislim da imamo šanse da pobedimo – rekao je Marsenić.

Dagan Pešmalbek: Srbija se ne odbija

Mogao je da bira, mogao je da igra finala velikih takmičenja i osvaja medalje, ali on je išao srcem, birao je ono što voli i oseća – Dragan Pešmalbek.

Pivotmen reprezentacije Srbije je rođen u Francuskoj, otac mu je iz zemlje „Galskih petlova”, majka Srpkinja, prošao je sve mlađe selekcije Trikolora, odigrao i utakmice za seniorski tim, ali je onda stigao poziv koji se ne odbija.

– Pre pet godina su me pozvali tadašnji selektor Toni Đerona i direktor reprezentacije Ratko Nikolić i pitali da li bih igrao za Srbiju. Od tada za mene više nije bilo dileme, znao sam šta mi je činiti. Malo sam razmislio, ali srce je govorilo samo Srbija i veoma sam srećan što sam ovde – rekao je Dragan Pešmalbek.

Rođeni ste i odrasli u Francuskoj, koliko često ste dolazili u Srbiju?

– Veoma, moja majka je Srpkinja, ali iskren da budem nisam oduvek pričao jezik.

Kad ste naučili srpski?

– Iskren da budem nisam ga pričao oduvek, ni kao mali. Međutim, kad sam zaigrao za Nant bilo je Bosanaca, Hrvata, pa sam morao da naučim da pričam. Kasnije je došao i Kire Lazarov, Makedonac i onda smo svi pričali srpski jezik. Ništa nisam razumeo, a onda sam i čitao knjige iz stare Jugoslavije, naučio sam sam i padeže, tako da je sad sve dobro.

Da li ste često u Beogradu?

–Jesam, uvek na kraju sezone dođem ili kad god mi vreme dozvoljava. Od Vesprema je udaljen samo četiri sata, tako da volim svaki momenat da budem tu. Uživamo stvarno, tu nam je familija, tu su nam koreni.

Gde ćete živeti posle karijere?

– Još uvek ne znam, ko zna šta donosi život. Bitno je da Valentina i ja budemo srećni i zadovoljni, a gde će to biti najmanje je bitno – rekao je Dragan Pešmalbek.