Pro­sla­va ro­đen­da­na uz „Cr­ne pan­te­re"

No­vi­na­ri svih ru­bri­ka, ured­ni­ci i ru­ko­vod­stvo dnev­nog li­sta „Po­li­ti­ka” pro­sla­vi­li su si­noć 105. ro­đen­dan naj­sta­ri­jeg dnev­nog li­sta na Bal­ka­nu. U kult­nom re­sto­ra­nu„Šu­ma­to­vac”, ko­ji je sla­vlje or­ga­ni­zo­vao po dam­ping ce­ni, uz zvu­ke „Cr­nih pan­te­ra” ve­se­li­la se ce­lo­kup­na no­vi­nar­ska i ure­đi­vač­ka eki­pa.

Naj­mla­đi no­vi­na­ri ra­me uz ra­me sa svo­jim sta­ri­jim ko­le­ga­ma, si­noć su osta­vi­li pe­ra i ume­sto njih ukr­šta­li ča­še. Zdra­vi­ce, pe­sme i ve­se­lje bi­li su „za­da­tak” svih za­po­sle­nih i ho­no­rar­nih sa­rad­ni­ka.

– Po­ka­za­li smo da ume­mo ne sa­mo do­bro da pi­še­mo, ne­go i da se od­lič­no za­ba­vlja­mo – re­kla je Da­li­bor­ka Mu­či­ba­bić, no­vi­nar­ka Be­o­grad­ske hro­ni­ke, đu­ska­ju­ći sa ko­le­ga­ma iz re­dak­ci­je.

No­vi­na­ri ove ru­bri­ke u po­čet­ku pro­sla­ve bi­li su pri­lič­no uz­dr­ža­ni, ali su uz pr­ve zvu­ke „Pan­te­ra” usta­li sa me­sta i pro­sto „za­pa­li­li” ka­fa­nu. Igra­li su i ple­sa­li do du­bo­ko u noć, dok je ne­što sta­ri­ja eki­pa, ko­ju su či­ni­li uglav­nom ured­ni­ci, sta­ja­la sa stra­ne i pi­juc­ka­la vi­no.

– Sre­ćan sam što na ovoj pro­sla­vi ne­ma ni­kog ko je star kao „Po­li­ti­ka” – re­kao je Mi­ša Br­kić, ured­nik ru­bri­ke „Eko­no­mi­ja i bi­znis”, po­sma­tra­ju­ći ka­ko se mla­đe ko­le­ge, ali i glav­ni i od­go­vo­ri ured­nik, lu­do za­ba­vlja­ju.

Za­ni­mlji­vo je da je si­noć To­ma Pan­ter, vo­đa po­zna­tog rom­skog ben­da ko­ji je za­ba­vljao oku­plje­ne, pot­pi­sao ugo­vor o de­lu sa naj­sta­ri­jim srp­skim dnev­nim li­stom i ta­ko po­stao „Po­li­ti­kin” ho­no­ra­rac. Na taj na­čin mu je is­pla­ćen no­vac za si­noć­nji na­stup, ume­sto uobi­ča­je­nog ka­fan­skog le­plje­nja hi­lja­dar­ki na če­lo.

Ina­če, ži­vot re­dak­ci­je „Po­li­ti­ke” ni­ka­da ni­je mo­gao da se za­mi­sli bez ka­fa­ne.Čak ni pre ne­go što je štam­pan pr­vi broj. Raz­go­vo­ri o po­kre­ta­nju li­sta vo­đe­ni su u ugled­nim be­o­grad­skim ka­fa­na­ma i ho­te­li­ma, a po du­žem pre­bi­va­nju u ka­fa­na­ma već na po­čet­ku se is­ti­cao ured­nik Ste­van Stoj­ko­vić.

Za­to je po­ne­kad imao obi­čaj da iz­o­sta­ne s po­sla, ali je to tro­stru­ko na­dok­na­đi­vao ka­da bi se za­huk­tao i ra­dio i po pet­na­e­stak sa­ti ne di­žu­ći gla­vu.

Ka­da je do­pi­snič­ku ru­bri­ku ure­đi­vao Do­bro­sav Ku­zmić, kan­di­da­te je re­dov­no vo­dio u svoj se­pa­re u ho­te­lu „Ka­si­na” i to­kom du­žeg raz­go­vo­ra, uz pro­bra­no iće i pi­će, pro­ce­nji­vao da li će oni mo­ći da se no­se s oba­ve­za­ma u „Po­li­ti­ci”.

Iz­me­đu dva ra­ta po­seb­no je bi­la po­pu­lar­na ka­fa­na pre­ko pu­ta zgra­de „Po­li­ti­ke”, na či­jem se me­stu da­nas na­la­zi zgra­da op­šti­ne Sta­ri grad. Če­sto su u nju na va­tre­no kr­šte­nje vo­đe­ni no­vi sa­rad­ni­ci li­sta, da upo­zna­ju sta­ri­je ko­le­ge i krug lju­di od ko­jih će mo­ći da do­bi­ju po­u­zda­ne in­for­ma­ci­je.

Iz­van­red­na hra­na go­spo­di­na Ri­fe­lja, pri­pre­ma­na u nje­go­voj ka­fa­ni u Ze­mu­nu, u kra­ju po­zna­tom pod ime­nom „Francstal”, če­sto je pri­vla­či­la vla­sni­ke, ured­ni­ke i sa­rad­ni­ke „Po­li­ti­ke” ko­ji su se pre­ko Du­na­va vo­zi­li pre­po­zna­tlji­vim, cr­nim re­dak­cij­skim „še­vro­le­tom”.

„Po­li­ti­ka” je, uosta­lom, ima­la i sop­stve­ni klub za ko­ji se si­gur­no zna­lo da će u nje­mu bi­ti pro­na­đen sa­rad­nik ko­ga tre­nut­no ne­ma u re­dak­ci­ji, baš kao što će to bi­ti ka­rak­te­ri­stič­no i za dru­gu po­lo­vi­nu pro­šlog ve­ka, ka­da je klub na 15. spra­tu „Po­li­ti­ki­ne” pa­la­te bio jed­no od naj­po­želj­ni­jih i naj­u­gled­ni­jih me­sta u Be­o­gra­du, jer se tu sli­va­la ogrom­na ener­gi­ja be­o­grad­skog du­ha, oštre kri­ti­ke sve­ga i sva­če­ga, hu­mo­ra, kre­a­ci­je i ma­štar­stva. A si­noć se ta po­zi­tiv­na ener­gi­ja pre­se­li­la u „Šu­ma­to­vac”.