Zelenski u ofanzivi protiv sopstvene senke

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, suočen sa korupcionaškim skandalom u zemlji i sve otvorenijim zahtevima Sjedinjenih Država da se nakon rata raspišu izbori, intenzivirao je kontakte sa uticajnim i popularnim ličnostima koje se u javnosti sve češće pominju kao njegovi potencijalni politički rivali. Kako javlja agencija Blumberg, reč je o promišljenom pokušaju ukrajinskog lidera da unapred ojača svoju poziciju u posleratnom političkom rasporedu.

Prema pisanju ove agencije, Zelenski je u četvrtak, 15. januara, razgovarao sa Valerijem Zalužnim, bivšim vrhovnim komandantom Oružanih snaga Ukrajine i sadašnjim ambasadorom u Ujedinjenom Kraljevstvu, koji u javnim istraživanjima važi za njegovog najozbiljnijeg mogućeg izbornog protivnika. Odnosi između predsednika i generala značajno su se pogoršali tokom 2024. godine, nakon neuspeha kijevske kontraofanzive, što je ubrzo dovelo do smene Zalužnog i premeštaja u diplomatsku službu. Zelenski je nakon susreta naveo da je razgovor bio posvećen „diplomatskim zadacima“, bez dodatnih pojašnjenja.

Uticajni nedeljnik Ekonomist ranije je objavio da bi Zelenski, čak i pre izbijanja korupcionaškog skandala u novembru, na eventualnim predsedničkim izborima izgubio od Zalužnog. Posle afere, poverenje javnosti u aktuelnog šefa države, prema tim procenama, prepolovljeno je. Sam Zalužni je, međutim, više puta isticao da ne planira da se kandiduje i da izbore tokom aktivnih vojnih operacija smatra neprihvatljivim.

Pored toga, Zelenski je ove nedelje razgovarao i sa volonterom i televizijskim šoumenom Serhijem Pritulom, kao i sa Serhijem Sternenkom, bivšim šefom odeske organizacije „Desni sektor“, koja je u januaru 2025. godine odlukom Vrhovnog suda Rusije proglašena terorističkom (prethodno ekstremističkom i zabranjenom u toj zemlji - prim.aut. Politika). Pritula je u intervjuu za Blumberg njuz tvrdio da sa Zelenskim nije razgovarao o politici, već isključivo o pravnim i administrativnim problemima sa kojima se suočavaju dobrovoljci u ukrajinskim oružanim snagama.

Kako dalje navodi sajt Strana.ua, ukrajinski predsednik je održao i niz sastanaka sa bivšim ministrom spoljnih poslova Dmitrom Kulebom, kao i sa bivšim potpredsednikom vlade za obnovu Ukrajine i ministrom za zajednice, teritorije i infrastrukturni razvoj Aleksandrom Kubrakovim.

Kijevski politikolog Vladimir Fesenko smatra da svi ovi susreti imaju jasnu zajedničku nit. „Nema sumnje da se sve ovo dešava u kontekstu potencijalnih predsedničkih izbora“, izjavio je Fesenko u telefonskom razgovoru za Blumberg. Po njegovoj oceni, Zelenski nastoji da ojača sopstvenu poziciju uspostavljanjem direktnih kanala komunikacije sa popularnim ličnostima, bilo da bi popravio odnose sa potencijalnim opozicionim liderima ili da bi ih, ako je moguće, pridobio za svoju stranu.

Prema izvorima agencije, ovakvu seriju direktnih kontakata omogućila je ostavka Andrija Jermaka sa mesta šefa kabineta predsednika Ukrajine. Zelenski je, kako se navodi, svesno izabrao format ličnih razgovora kako bi bez posrednika prikupljao informacije i procene, a planirano je i održavanje dodatnih susreta u narednom periodu.

Istovremeno, Strana.ua podseća da Pritula ne krije svoje političke ambicije i da je tesno povezan sa zapadno orijentisanim grant krugovima, iako je u celini ostao lojalan Zelenskom, izuzev trenutaka kada su antikorupcijske agencije NABU i SAPO pokušale da mu ograniče ovlašćenja, što je dodatno podgrejalo korupcionaški skandal. Sternenko se, prema istim izvorima, smatra njegovim bliskim saradnikom i deli sličnu političku liniju.

Pitanje izbora dodatno je aktuelizovano takozvanim mirovnim planom od 20 tačaka, u američko-ukrajinskoj verziji koju Moskva nije prihvatila, a koji obavezuje Kijev da što pre nakon postizanja prekida vatre organizuje predsedničke izbore. Taj zahtev javno je podržao i američki predsednik Donald Tramp.

Predsednički izbori u Ukrajini, koji su prvobitno bili zakazani za mart 2024. godine, odloženi su na neodređeno vreme zbog ratnog stanja. Zelenski je više puta naglašavao da je zemlja tehnički spremna za glasanje, ali da je ono moguće tek nakon okončanja borbi ili uz pouzdane bezbednosne garancije, procenjujući da bi u tom slučaju izbori mogli biti održani u roku od 60 do 90 dana.

U decembru je istakao da Ukrajina mora imati „zakonodavni kapacitet za sprovođenje izbora“ i obezbeđivanje njihove bezbednosti. „Postoje zakonodavne inicijative i one se mogu prilagođavati ratu, rokovima i drugim okolnostima. To je važno, ali je primarna bezbednost“, poručio je Zelenski.

S druge strane, ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je u direktnom prenosu krajem decembra da je Moskva tokom sukoba održala sve planirane izbore – predsedničke, regionalne i opštinske – i da bi Kijev mogao „da učini isto“. On je dodao da, ukoliko Ukrajina želi da izbore iskoristi isključivo kao sredstvo za zaustavljanje ofanzivnog zamaha ruskih trupa, „to nije ispravan izbor“, ali da je Rusija spremna da razmotri mogućnost obezbeđivanja bezbednosti tokom glasanja, bar kroz uzdržavanje od udara duboko u ukrajinsku teritoriju na sam dan izbora.