SPC danas slavi Krstovdan

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Vozdviženje časnog Krsta, često nazivan i (jesenji) Krstovdan. Ovo je crkveni i narodni praznik. Slavi se kao dan strogog posta, to jest suhojedenje, jedenje namirnica biljnoga porekla bez termičke obrade, osim ako padne za vikend kada se razrešava post na ulje. U narodu je ukorenjena izreka: “Ko se Krstom krsti, za Krstovdan posti!” Ovoga dana praznuju se dva događaja u vezi sa časnim Krstom Hristovim: pronalazak časnog Krsta na Golgoti i povratak časnog Krsta iz Persije opet u Jerusalim.

Tri krsta

Prema “Ohridskom prologu”, obilazeći Svetu Zemlju, Sveta carica Jelena, majka rimskog cara Konstantina Prvog Velikog, želela je da potraži Hristov časni Krst. Starac Jevrejin po imenu Juda jedini je znao mesto gde se Krst nalazio, pa je bio prisiljen od carice da joj saopšti da je Krst zakopan pod hramom Venerinim, koga je na Golgoti podigao car Hadrijan.

Carica naredi da poruše taj idolski hram, pa kopajući u dubinu nađoše tri krsta. Carica ja bila u nedoumici kako da raspozna Hristov krst. Patrijarh Makarije, koji je bio sa njom u pratnji, naredio je da se donese pokojniik i da se na njega postavljaju redom jedan po jedan krst. Kada su stavljeni prvi i drugi krst, pokojnik je ostao da leži nepromenjeno. A kada je na njega stavljen treći krst, pokojnik je oživeo. To je bila potvrda da je to časni i životvorni Krst Hristov. Nakon toga, krst su postavili i na jednu bolesnu ženu i žena je ozdravila. Tada je patrijarh Makarije uzdigao Krst, da ga sav narod vidi, a narod je sa suzama pevao: “Gospode pomiluj!” Carica Jelena je zatim naredila da se napravi kovčeg od srebra i položi u njega časni Krst.

Krst na leđima

Kada je persijski car Hozroje osvojio Jerusalim, odveo mnogi narod u ropstvo i odneo Časni Krst u Persiju, gde je ležao 14 godina. Godine 628. grčki car Iraklije pobedio je Hozroja i sa slavom povratio Krst u Jerusalim. Ušavši u grad, car Iraklije nosio je Krst na svojim leđima. Međutim, odjednom je stao i nije više mogao ni koraka. Patrijarh Zaharije je tada video angela, koji je sprečavao cara da u raskošnom carskom odelu ide pod Krstom, i to po onom putu po kome je išao sam Gospod Isus Hrist, bos i ponižen. Kada je to viđenje patrijarh objavio caru, on se svukao, pa u skromnoj odeći i bosonog uzeo Krst, izneo ga na Golgotu i položio u hram Vaskrsenja, na radost i utehu svih hrišćana.

Slavljenje i sutrašnji praznik

Krstovdan se slavi uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike. U kalendaru nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra kao uspomenu na pronalaženje Časnog Krsta na kome je Gospod razapet. U pravoslavnim hramovima na Krstovdan služi se liturgija Svetog Jovana Zlatoustog, uz obred velikog osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje. Krstovdanska vodica se nakon vodoosvećenja deli vernicima i prema običaju, čuva se u kućama radi zdravlja.

Kraljevski red vitezova organizovaće sutra viteško plivanje za Časni krst ispod Beogradske tvrđave, kod restorana "Bela vista", na Krstovdan. Liturgija počinje u devet u Bogorodičinoj crkvi Ružici, litija je od 11, a kulturno-umetnički program od 11.30. U 12 će biti održano viteško plivanje u kom će učestvovati Krstovdanski plivači, Kraljevski vitezovi i pripadnici MUP-a, ukupno 33 plivača. Po tradiciji pliva se 33 metra do krsta.