Savremene vizuelne umetnice Subotice

Subotica – Umetnost je – sloboda. Nije postojao trenutak odluke, umetnost je uvek bila tu. Umetnost me je vodila, nikada nije postojalo pitanje da li se baviti nečim drugim. Ovo su samo neki od utisaka iznetih u knjizi „Lepota je u svemu”, o tome kako savremene subotičke vizuelne umetnice doživljavaju svoj poziv. Njihove životne priče zabeležila je i priredila u knjizi dr Margareta Bašaragin, koordinatorka Udruženja „Ženske studije i istraživanja” u Subotici.

U knjizi gotovo ispovednim tonom govore Jasmina, Maja, Edita, Lea, Jelena i Melinda – u poglavljima naslovljenim samo njihovim imenom, ali ne i prezimenom predstavljene obiljem radosnih i manje srećnih detalja. Ipak, to su u knjizi umetnice Jasmina Jovančić Vidaković, Maja Rakočević Cvijanov, Edita Kadirić, Lea Vidaković, Jelena Grujičić i Melinda Šefčić.

Ideja za ovu jedinstvenu knjigu nastala je upravo na redovnim subotnjim ciklusima alternativnog i interdisciplinarnog programa koje organizuju „Ženske studije i istraživanja”, gde se kroz različite teme i uz učešće predavača govori o doprinosu žena u javnom, političkom i svim poljima društvenog života u Subotici. Kroz razgovor Bašariginove i mr Nele Tonković, istoričarke umetnosti, iskristalisala se ideja o predstavljanju savremenih vizuelnih umetnica koje su poreklom iz Subotice, pojedine ovde i stvaraju, ali su njihove aktivnosti prešle lokalne granice.

Njihov rad predstavljen je kroz iscrpan razgovor sa svakom od njih, jedino je dr Maja Rakočević Cvijanov sama autor teksta, koji je tekao u gotovo ispovednom tonu, ne zaobilazeći ni duboke lične odluke i okolnosti koje su oblikovale njihov život i rad. Po obuhvatu, načinu predstavljanja i ovom otvorenom tonu ovo je svakako do sada jedinstven način na koji se govori o savremenim umetnicama u Subotici.

Knjiga je predstavljena na tribini u Savremenoj galeriji, gde su, uz Margaretu Bašaragin i Nelu Tonković, govorile Jasmina Jovančić Vidaković, Maja Rakočević Cvijanov i Jelena Grujičić, dok su se putem video-linka uključile Edita Kadirić i Lea Vidaković. Osim ranog i vrlo odlučnog, ali ne uvek i jasno artikulisanog usmerenja ka umetnosti ono što im je zajedničko je i novi pogled na to kako neko snažno umetnički motivisan u nedostatku mogućnosti za dobru pripremu uspeva da upiše likovni ili srodni umetnički fakultet u nekom od centara.

Edita priča kako je u umetničkoj srednjoj školi pala iz matematike i tada donosi odluku da se pripremi za fakultet. „Dobila sam prvo indeks, pa ličnu kartu”, kaže. Nakon što je pala na prijemnom na likovnoj akademiji, na jedini put organizovanom simpozijumu „Tere” Maja Rakočević Cvijanov slučajno saznaje da postoji Viša škola za likovnu i primenjenu umetnost i da na njoj još ima slobodnih mesta. Nakon te škole otvaraju joj se vrata vajarskog odseka FLU. Jasmina Jovančić Vidaković je nakon dva neuspela prijemna ispita na odseku za dizajn i kostim i nakon temeljnih priprema primljena i na Likovnu akademiju u Novom Sadu i u Višu školu za likovnu i primenjenu umetnost u Beogradu. Jelena Grujičić govori o tome da je nju i deo njene generacije od izazova puberteta i ulice spasavala privatna umetnička škola Nevene Grković. Lea je govorila o tome koliko je zbog umetnosti, interdisciplinarnosti svoga rada često menjala ne samo mesto stanovanja već i kontinente.

Nakon akademske potvrde sledile su i godine u kojima umetnice traže svoje mesto za rad, ali i formiraju porodice. Ovo je verovatno bila jedna od retkih promocija knjiga na kojoj su autorke govorile o tome kako su njihova primarna porodica i pojedine jake figure iz njihovog detinjstva oblikovale njihov život, govorile o svojoj odluci da budu prisutne u životu svoje dece, žrtvujući čak i to da nemaju prostor u kojem rade, na kojoj se pričalo i o raznim biološkim fazama u životu žene. Ono što je, međutim, karakteristično za njihov rad je i da su, verovatno uviđajući koliko prepreka treba da savladaju, stvorile međusobnu mrežu saradnje.

Tako su Edita i Maja i kume i zajedno su priredile izložbu „Lady of Hormones” u Savremenoj galeriji u Subotici. Dok je živela u Parizu, Jelena poziva Maju i Leu da zajedno izlažu u galeriji „Rivoli 59” i nakon toga nastavljaju da sarađuju i izlažu u još nekoliko navrata. Lea i Melinda od 2018. godine rade na zajedničkim projektima.

Na kraju knjige priređivač Margareta Bašaragin dala je i biogram svake od umetnica precizno navodeći njihove bogate biografije. Osim toga, sa uverenjem da znanje treba da se deli knjiga „Lepota je u svemu” dostupna je i u digitalnom izdanju na sajtu „Ženskih studija”.