U februaru 1962. godine najveći sneg do sada zabeležen – 80 centimetara

Mlađi sugrađani prvi put su sada videli šta je „prava” zima kad se sve zabeli, ali i oni stariji ne pamte kad je baš ovako bilo. Ipak, ako se zaviri u arhive specijalizovanih institucija za praćenje vremenskih prilika, jasno je da ovogodišnji sneg nije „čudo neviđeno” i da je Beograd često u svojoj novijoj istoriji bio pod ozbiljnim belim pokrivačem. Doduše, usled očiglednih klimatskih promena, zime su sve toplije pa je zato i ovaj januarski nalet snega za mnoge predstavljao veliko iznenađenje.

Aktuelna snežna epizoda koja je, pored drugih delova Srbije, zahvatila i Beograd sada je na zalasku. Valja ipak znati da su sa ukupno desetak dana snega i maksimumom snežnog pokrivača od oko 20 centimetara ovi snežni dani bili, gledajući noviju istoriju, najpreciznije rečeno – prosečni, piše specijalizovani portal „Klima 101”.

Naravno, i jedan prosečan sneg može da bude nezgodan, pa i opasan, što su poslednjih dana mogli da uvide stanovnici onih krajeva zemlje koji su usled nevremena ostajali bez struje. Ipak, očigledno je da smo svi pomalo zaboravili kako je nekada, ne tako davno, mogla da izgleda zima u glavnom gradu.

Prema podacima preuzetim iz arhiva Republičkog hidrometeorološkog zavoda, u februaru 1962. godine prestonicu je prekrio najveći sneg ikada zabeležen. Naime, nakon pet uzastopnih dana padavina, 3. februara je visina pokrivača dostigla najveću zabeleženu brojku – 80 centimetara!

Ta zima i taj snežni pokrivač su tokom narednih decenija postali omiljena tačka sećanja, često pominjana u domaćim medijima, ali kako su prolazile decenije, jedna važna stvar se promenila. Naime, sve je manje ljudi koji se sećaju ovog ekstremnog snega, koji nama danas izgleda gotovo nezamislivo.

Teško je zamisliti da će se ovaj rekord oboriti u skorijoj budućnosti, s obzirom na to da je čak i onda, ranih šezdesetih, on predstavljao presedan. Visina belog pokrivača u Beogradu retko je ikada dostizala pola metra, čak i u vremenu pre izraženih posledica klimatskih promena.

Oko deceniju ranije, tačnije 23. decembra 1953. godine, posle nekoliko dana mraza, počeo je da pada vrlo skroman sneg. Narednih dana, meteorološka stanica na Vračaru beležila je male, ali uporne pahulje koje su stvorile pokrivač od nekoliko centimetara, a u životu ga je održavao dugotrajan mraz. U takvim uslovima dočekana je i Nova godina. Međutim, te zime mraz nije popuštao, iz dana u dan, pa iz nedelje u nedelju. Sneg je padao još nekoliko puta – ponekad malo, ponekad više – ali se zbog hladnog vremena nikako nije topio.

Te zime prestonica se belela duže od dva meseca, sve do samog kraja februara. Postavljen je rekord od čak 69 uzastopnih dana sa snežnim pokrivačem, koji se kretao od nekoliko centimetara do gotovo pola metra između decembra i marta.

Treba reći da su analitičari portala „Klima 101”, posmatrajući snegove kroz istoriju Beograda, obratili pažnju isključivo na beli pokrivač koji se u prestonici zadržao duže od pet dana. Ta granica je samo donekle presudna, ali nekakva granica je bila neophodna jer bi u suprotnom kratki snegovi, pokrivači od jedva jednog centimetra, susnežice i slične pojave napravili šum od kojeg bi velike snegove bilo teško sagledati.

Tako definisani veliki sneg ponovio se čak četiri puta u toku zime 1977/78. godine – dva puta u decembru, pa dva puta u februaru. Između svake od ovih epizoda, temperatura je porasla dovoljno da se pokrivač u potpunosti istopi.

Naravno, da bi se snežni pokrivač na ovaj način ponavljao u toku jedne sezone, on nijednom nije mogao trajati posebno dugo i najduža od ove četiri epizode trajala je tek 11 dana, slično ovoj s početka 2026.

Takva neobična zima ponovila se još jednom u glavnom gradu, 1985/86. godine, ali su tada epizode sa snegom bile i kraće i manje intenzivne.

Poslednja zaista velika i opasna snežna epizoda koje se mnogi sećaju dogodila se februara 2012. godine. Kombinacija ekstremne hladnoće i padavina uzrokovala je vrlo nezgodne, opasne, a ponegde i smrtonosne uslove širom zemlje. Tokom talasa hladnoće o kojem je RHMZ objavio poseban izveštaj, smenjivale su se ekstremne padavine, jaki mrazevi i naravno snežni pokrivač. Meteorološki bilans u gradu na kraju je glasio: više od mesec dana snežnog pokrivača, maksimalne visine nešto preko pola metra. Zabeleženo je bilo čak 17 uzastopnih dana sa više od 30 centimetara snega.

Ali, sve je manje ovakvih „slavnih” snegova u Beogradu. Mada blaže zime nisu najgora moguća posledica klimatskih promena, one su svejedno jasan pokazatelj koliko su se granice normalnog promenile poslednjih godina. Danas, letnje rekorde obaramo gotovo svake godine, a zimske, kao što vidimo, da bismo ih pronašli, moramo se vratiti i decenijama unazad.

Novembarske „čarolije”

Novembarski sneg postao je relativna retkost u Beogradu. Mada je sredinom 20. veka u proseku u glavnom gradu bilo tri dana sa snežnim pokrivačem u novembru, ovaj nekadašnji prosek smo u 21. veku dostigli samo tri puta, a samo je novembar 2007. i 2013. godine doneo veći snežni pokrivač viši od 10 centimetara.

Pre malo više od 30 godina, 6. i 7. novembra 1995, dogodile su se ekstremne snežne padavine za taj deo godine. Za nepuna dva dana nivo pokrivača dostigao je gotovo 40 centimetara. Međutim, vreme je brzo postalo toplije i već 13. novembra, posle nepunih nedelju dana, sneg je u potpunosti nestao. Mada je teško reći da li je u pitanju bio pravi rekord, ova snežna epizoda se izdvojila po svom burnom, ali kratkom životnom veku.

Nekada više od 40 dana pod belim pokrivačem

Najviši snežni pokrivač u tokom 2025. zabeležen je još 1. januara, kada je bilo samo tri centimetra snega. A ukupan broj snežnih dana bio je tek. Poređenja radi, kako pokazuju istorijski podaci, nekada je u prestonici normala bila više od 40 dana sa snežnim pokrivačem godišnje, navodi Darko Savić sa Instituta za meteorologiju za „Klimu 101”.

Kako pokazuju zvanični podaci, broj dana sa snežnim padavinama nije bio toliko ispod proseka – stvar je u tome što sneg jeste padao, ali se nije zadržavao.

Sredinom 20. veka, to jest u proseku za period od 1961. do 1990, Beograd je imao oko 43 dana sa snežnim pokrivačem u toku godine. Sličan broj dana imali su i drugi gradovi u Srbiji: Novi Sad (38), Niš (45) i Kragujevac (39,5).

Međutim, poslednjih godina ovaj nekadašnji prosek postao je gotovo nezabeležena pojava. Beograd nije dostigao nekadašnju normalu od davne 2012. godine. A o drastičnom prevazilaženju proseka nema ni govora – iako je i to nekada bila povremena realnost u prestonici.

Meteorološke arhive nam govore o izrazito snežnim godinama kao što su 1947, 1958, 1962, 1969, kada je u Beogradu ukupno više od dva meseca bilo snežnog pokrivača. Poslednja takva godina bila je davna 1993, kada je sneg zabeležen tokom 72 dana.

U poslednjih nekoliko decenija, usled klimatskih promena, prosečna temperatura u Srbiji porasla je za oko 1,8 stepeni Celzijusa. Ova naizgled mala promena u prosečnoj temperaturi zapravo utiče na mnoge druge meteorološke veličine – a među njima i na broj takozvanih mraznih i ledenih dana.

Snežni pokrivač igra značajnu ulogu u klimatskom sistemu. Sneg doprinosi ravnoteži energetskog „budžeta” Zemlje jer reflektuje oko 80 do 90 odsto sunčeve energije nazad u svemir i na taj način pomaže u regulisanju razmene toplote između Zemljine površine i atmosfere, čime hladi planetu.

Osim što utiče na hlađenje atmosfere, snežni pokrivač pomaže i u održavanju toplote tla tako što zadržava toplotu u zemlji i sprečava isparavanje vlage sa zemlje u atmosferu. Na taj način, zemljište i organizmi mogu biti zaštićeni od promena temperature vazduha iznad.