U srcu Mar-a-Laga

U  utorak, 13. januara, imao sam čast da prisustvujem Molitvenom doručku i predsedničkom ručku pod pokroviteljstvom predsednika SAD Donalda Trampa u njegovom poznatom klubu na Floridi Mar-a-Lago. Prisustvovali su predstavnici trideset zemalja, najviši državni zvaničnici, američki republikanski kongresmeni i senatori. Poziv mi je stigao kao predstavniku najuticajnije tinktenk organizacije koja se godina bavi unapređenjem bilateralnih odnosa između Srbije i SAD i koja je suštinski konzervativne provinijencije. 
I ovaj događaj u Mar-a-Lago govori u prilog tome da svaka zemlja koja želi dobre odnose s Amerikom mora tamo da bude prisutna gotovo na dnevnom nivou i u raznim formatima. O tome jasno govori i primer Izraela i njegovog uticaja u Americi koji je ključan za opstanak i razvoj jevrejske države u veoma kompleksnom okruženju. Fokus svih govornika na konferenciji bio je na događajima u Iranu i nepodeljeno je mišljenje konzervativnih republikanaca da je ovo trenutak koji treba iskoristiti kako bi se konačno uklonila direktna pretnja koju za Izrael, a za sad SAD indirektno, predstavlja režim u Iranu, koji je očigledno na kolenima. 
Euforija koja je nastala u svečanoj sali Trampovog doma bila je neopisiva kada je organizator skupa preneo poruku predsednika Trampa da je gotovo s pregovorima sa Iranom i da će on rešiti stvar „na svoj način”. Svima je jasno šta to znači i verovatno možemo da brojimo sate do početka sveobuhvatnog udara na Iran. Da stvari idu u tom smeru pokazuju dve činjenice i poruke koje su se čule od američkih kongresmena i članova izraelskog Kneseta. Jedna je da se princ prestolonaslednik Pahlavi intenzivno priprema u Americi za svoju novu ulogu u Iranu uz punu podršku Kongresa, Senata i administracije, a druga je da se prvi put javno i otvoreno pomenulo da Izrael ima „ljude na terenu” ili, kako bi Amerikanci rekli, „boots on the ground”, koji su spremni da operativno izvedu uspešnu akciju svrgavanja režima u Teheranu. I to pokazuje različiti pristup Venecueli i Iranu. 
U Venecueli Amerikanci nisu imali ovakvu logistiku i ljude koji su spremni da izvedu akciju, ali i da ostanu operativno u Iranu i posle te akcije. Ko ume da čita između redova shvatiće poruku kongresmena koji su poručili da će se Molitveni doručak uskoro prirediti u Teheranu, a bivši direktor CIA i državni sekretar Majk Pompeo čestitao je Novu godinu svim operativcima i pripadnicima Mosada na terenu u Iranu. Sve ovo nije došlo slučajno i nije proizvod dešavanja i krize koja u Iranu traje već dve nedelje uz, kako potvrđuju relevantni izvori, više hiljada žrtava. 
Tramp je poslao jasnu poruku vlastima u Iranu na koju su se oglušili i, siguran sam, skratili sebi vek trajanja na minimum. Pažljivo planirana strategija uklanjanja glavnih prepreka, koje danas više ne postoje na putu ka Teheranu, pokazuje strateško promišljanje i strpljive poteze koji su posle nekoliko godina doveli do finala strategijskog nadmetanja. Uklanjanje Asadovog režima u Siriji, obezglavljivanje Hezbolaha u Libanu, stavljanje iračkih saveznika u tihi mod i na kraju stavljanje Hamasa u defanzivu, ali i teške sankcije koje su dovele do velike ekonomske krize na unutrašnjem planu, doveli su do situacije u kojoj Amerika i Izrael mogu da reše problem sa svojim snažnim i uticajnim neprijateljem na Bliskom istoku. 
Ne treba očekivati da će se bilo ko umešati u ovaj sukob, kao i u slučaju Venecuele, kad su pitanju Kina i Rusija, niti imaju instrumente da bilo kako intervenišu. S druge strane, ključne zalivske zemlje više su zainteresovane za mir i ekonomsku saradnju s Izraelom i Amerikom nego da na bilo koji način ugrožavaju svoju poziciju zbog Irana i režima koji nikome ništa više ne može da ponudi. U narednom periodu možemo očekivati da će zalivske zemlje sa Saudijskom Arabijom na čelu pristupiti potpisivanju Avramovih sporazuma kao što će to učiniti i Sirija, koja je do juče bila jedan od najvećih protivnika Izraela. Ono što je za našu zemlju bitno jeste da shvatimo globalna geostrateška kretanja, da im idemo u susret i budemo u stalnoj ofanzivi. 
Svetska geopolitička scena drastično se menja u poslednje četiri godine, a posebno s Donaldom Trampom na čelu Amerike. Moramo da uložimo energiju da razumemo Trampa i novu administraciju i da radimo s njima na stvaranju dugoročnog i konkretnog savezništva u ovim teškim vremenima koje će imati presudan uticaj na bezbednost i ekonomski prosperitet naše zemlje i našeg naroda. Nekada put do Vašingtona vodi preko Jerusalima, ali i to je put koji nam je otvoren i gde smo dobrodošli, a uklapamo se u Trampovu viziju borbe za vrednosti koja je zasnovana na judeo-hrišćanskoj platformi i savezu.

*Predsednik Kongresa 
srpsko-američkog prijateljstva