Transatlantski odnosi su došli do tačke pucanja, čemu se sigurno najviše raduju u Moskvi, ali i Pekingu. Posle Trampovog ponižavajućeg „trgovinskog šamara”, odluke da uveze carine zemljama koje su podržale Grenland, čelnici Evropske unije grozničavo su juče razmatrali načine odmazde protiv SAD.

I najoptimističniji analitičari priznaju da je trenutna situacija bez presedana i puna opasnosti za transatlantski savez: „Ovo je zastrašujuće vreme. Moramo ostati mirni i nastaviti dalje”, kaže za „Politiko” jedan zvaničnik EU.

Osam evropskih zemalja objavilo je juče u zajedničkoj izjavi kao odgovoru na Trampovu pretnju uvođenjem carina upozorenje da takvi potezi „potkopavaju transatlantske odnose i rizikuju opasnu silaznu spiralu”. Među potpisnicama izjave su Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Nizozemska, Norveška, Švedska i Ujedinjeno Kraljevstvo, prenosi Skaj njuz.

„U potpunosti smo solidarni sa Kraljevinom Danskom i narodom Grenlanda. U nastavku procesa započetog prošle nedelje spremni smo da učestvujemo u dijalogu zasnovanom na načelima suvereniteta i teritorijalnog integriteta, koje čvrsto podržavamo”.

U saopštenju se naglašava da će ove zemlje kao članice NATO-a ostati predane „jačanju arktičke bezbednosti kao zajedničkog transatlantskog interesa”. U zajedničkom obraćanju se za unapred koordinisanu dansku vojnu vežbu na Grenlandu kaže da je bila odgovor iz nužnosti i da ne predstavlja pretnju nikome.

Odnosi Vašingtona i Brisela su već mesecima narušeni zbog američkog oklevanja oko podrške Ukrajini, pritiska na zemlje EU da prihvate nepovoljan trgovinski sporazum i zahteva saveznicima u NATO-u da drastično povećaju izdatke za obranu. U napetoj situaciji kada Tramp pojačava svoje pretenzije na Grenland, što je tokom vikenda izazvalo proteste na ulicama Nuka i Kopenhagena, evropski čelnici suočavaju se sa sve glasnijim pozivima da napuste svoj blagi pristup i skinu rukavice.

Evropska strategija odgovora na Trampove pretnje razrađivala se juče u Briselu dok su se predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta vraćali iz Latinske Amerike. Evropski parlament je, izgleda, spreman da blokira ratifikaciju trgovinskog sporazuma između EU i SAD, nakon što je čelnik konzervativaca Manfred Veber, najjače političke grupe u EP-u, izjavio da „u ovoj fazi nije moguće” odobriti sporazum.

Ali to nije kraj protivmerama. Jedna od opcija koju predlažu političari centra i levice jeste da Evropa upotrebi svoj instrument protiv prinude – takozvanu „trgovinsku bazuku” EU. Reč je o moćnom alatu za trgovinsku odmazdu, izvorno osmišljenom za odvraćanje Kine, koji bi Evropi omogućio nametanje carina i ograničenja ulaganja protiv država koje krše pravila.

Kako piše „Figaro” u slučaju da američki predsednik Donald Tramp uvede carine zemljama Evropske unije koje se protive da Sjedinjene Američke Države preuzmu Grenland, francuski predsednik Emanuel Makron zatražiće aktiviranje instrumenta EU za borbu protiv prinude. Neimenovani Makronov bliski saradnik rekao je da američke carinske pretnje „postavljaju pitanje validnosti sporazuma” o carinskim tarifama koji su SAD i EU zaključile prošlog jula, navodi pariski list. Instrument koji Makron namerava da upotrebi omogućava, pored ostalog, zamrzavanje pristupa evropskim tržištima javnih nabavki ili blokiranje određenih investicija. Primena instrumenta zahteva da ga odobri većina zemalja članica EU.

Tramp je u subotu najavio uvođenje kaznenih carina za osam evropskih zemalja, navodeći kao razlog nesaglasnost u vezi s pitanjem američkog preuzimanja Grenlanda. „Počev od 1. februara, Danska, Norveška, Švedska, Francuska, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Holandija i Finska suočiće se sa carinama od 10 odsto na robu koja se isporučuje u Sjedinjene Države”, napisao je Tramp u objavi. On je najavio da će od 1. juna 2026. godine carine biti povećane na 25 odsto i ostaće na snazi „sve dok se ne postigne sporazum o potpunoj predaji Grenlanda”. Makron je poručio da su američke pretnje neprihvatljive. „Nikakva zastrašivanja ili pretnje ne mogu uticati na nas. Carinske pretnje su neprihvatljive”, poručio je Makron na mreži „Iks”. Francuski predsednik je istakao da će Evropljani odgovoriti jedinstveno i koordinisano kako bi se obezbedilo poštovanje evropskog suvereniteta. Makron je, takođe, podsetio da je Francuska u ime suvereniteta i nezavisnosti naroda odlučila da se pridruži vojnoj vežbi koju je Danska organizovala na Grenlandu.

„Mi stojimo iza ove odluke. To je takođe zato što je bezbednost na Arktiku i na granicama naše Evrope u pitanju”, poručio je Makron.

Nemačka i njeni evropski partneri neće dozvoliti da ih „ucenjuje” američki predsednik Donald Tramp, izjavio je juče nemački ministar finansija i potpredsednik vlade Lars Klingbajl, nakon što je američki predsednik najavio dodatne carine da bi izvršio pritisak na Evropu u sporu oko Grenlanda. Nemačka će uvek pružiti ruku Sjedinjenim Američkim Državama kako bi se našla zajednička rešenja, ali Berlin ne može da ide naruku Vašingtonu po ovom pitanju, istakao je Klingbajl u saopštenju, prenosi Rojters.

Uprkos pozivima na oštar odgovor, izvozno orijentisane evropske zemlje mogle bi se usprotiviti pokretanju potpunog trgovinskog spora sa SAD zbog Grenlanda, ostrva sa 57.000 stanovnika, koji je 1985. glasao za izlazak iz Evropske zajednice, preteče EU.

Govoreći za „Dojče vele” , komesar EU za trgovinu Maroš Šefčovič rekao je da bi bilo „vrlo komplikovano” odobriti trgovinski sporazum s SAD u svetlu trenutnih napetosti, ali nije spomenuo primenu instrumenta protiv prinude. Naglasio je da bi nedavno potpisani trgovinski sporazum sa Merkusurom trebalo više nego da nadoknadi negativne posledice povećanih carina koje su nametnule Sjedinjene Države.

Komandant Oružanih snaga Holandije Ono Ajhelshajm upozorio je juče da bi eskalacija tenzija između SAD i Evrope oko Grenlanda mogla da razbije NATO. Ajhelshajm je u intervjuu za NOS rekao da bi takav razvoj situacije išao naruku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, a da bi druge zemlje mogle da počnu da smatraju kako NATO slabi, prenosi „NL tajms”.

Bivši generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen poručio je da bi Trampovo preuzimanje Grenlanda predstavljalo „kraj svetskog poretka kakvog poznajemo”.

U izjavi za „ Fajnenšel tajms” Rasmunsen je dodao da Amerika koristi „jezik koji je prilično blizak gangsterima koje bi trebalo da kontrolišu u Moskvi, Pekingu i drugde”. Prema rečima bivšeg zvaničnika NATO-a, podele na Zapadu idu naruku Rusiji.

„Siguran sam da se Moskva nada da će Grenland postati ledeni breg koji će potopiti NATO”, poručio je Rasmunsen.

Dmitrijev pozvao EU da ne ljuti Trampa

Specijalni predstavnik ruskog predsednika za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom Kiril Dmitrijev izjavio je da Evropska unija ne bi trebalo da ljuti američkog predsednika Donalda Trampa slanjem vojnih trupa na Grenland.

„Draga Ursula ’Fajzer’ fon der Lajen, ne provociraj tatu! Vratite svojih 13 vojnika koje ste poslali na Grenland”, napisao je Dmitrijev na svom nalogu na mreži „Iks” i poručio da bi Sjedinjene Američke Države mogle da povećaju carine za jedan odsto za svakog evropskog vojnika na ostrvu, prenosi Tas.

Sančez: Putin bi postao najsrećniji čovek na svetu zbog invazije na Grenland

Španski premijer Pedro Sančez izjavio je juče da bi američka invazija na Grenland učinila ruskog predsednika Vladimira Putina „najsrecćnijim čovekom na svetu”. Sančez je ocenio da bi svaka vojna akcija Sjedinjenih Američkih Država protiv ostrva koje je danska autonomna teritorija naštetila NATO-u i legitimizovala invaziju Rusije na Ukrajinu.