Veljko Guberina i danas je uzor mladim advokatima

Iako je prošlo tačno deset godina od njegove smrti i punih sto godina od njegovog rođenja, Veljko Guberina i dalje živi u mnogim sudnicama i advokatskim kancelarijama, ali i u svojim knjigama koje čitaju desetine generacija pravnika. Aktuelan je danas i na društvenim mrežama.

Zvali su ga „kralj sudnice”, jer je maestralnim odbranama optuženih za teška krivična dela gotovo uvek okupirao pažnju novinara i čitave javnosti. Zato je Guberina godinama bio i član žirija na tradicionalnom januarskom takmičenju u besedništvu na Pravnom fakultetu u Beogradu. Dodeljivao je nagradu najboljem takmičaru u kategoriji improvizacije. To je značilo da beseda nije unapred pripremljena, već su takmičari „izvlačili” temu svog govora samo pola sata pre nastupa.

Trostruki pobednik u kategoriji improvizacije, danas beogradski advokat Boris Košćal, objavio je nedavno na „Instagramu” crno-beli snimak iz 2002. godine, kada mu je upravo Veljko Guberina dodelio prvu nagradu i pozvao ga u advokatsku profesiju. Posle burnog aplauza u prepunom amfiteatru „petici”, kralj advokature rekao je mladom studentu da je ponosan na njega i da sa diplomom pobednika u besedništvu nastavi „jedino u onoj profesiji koja je nezavisna i slobodna, u advokaturi”.

– Iako nas je napustio 31. decembra 2015. godine, on je i dalje tu, među pravnicima, u sudnicama, jer njegovo delo živi kroz knjige „Branio sam”, u pet tomova, „To sam rekao” i „Svedok istorije”, koje je napisao u deset tomova. Njegovo delo živi i kroz njegove učenike – ističe advokat Košćal, koji je najpre bio pripravnik kod Veljkovih učenika, poznatih, uglednih, sada počivših, advokata Milana Vujina i Mare Pilipović.

Podseća da se Guberina držao načela da čovek samo stvaralačkim radom, koji iza sebe nešto ostavlja, ispunjava svrhu i omogućava mu da sebe nadživi. Zato je svoje najpoznatije slučajeve, kao što su „Točilovac”, ubistvo turskog ambasadora u Beogradu i „Voz 116” pretočio u knjige, a vodio je lični dnevnik još od školskih dana i objavio ga u deset tomova, jer je bio pravi svedok istorije tokom svog života dugog 90 godina.

– Guberina je precizno znao ime i prezime svakog zapisničara u svakom sudu u Jugoslaviji, svakog sudijskog pripravnika, sudiju i tužioca i pratio je detalje njihovih karijera i napredovanja, sve zahvaljujući tome što bi svakog dana, kada bi došao kući, zapisivao događaje i podatke o ljudima koje je sreo. O tome su mi pričali u kancelariji moji principali, koji su bili njegovi učenici – kaže advokat Boris Košćal.

Jedan od najvernijih saradnika jugoslovenskog „kralja sudnica”, koji je učestvovao i u pisanju njegovih knjiga, bila je beogradska advokatica Slavica Grahovac. Podseća da su njegove odbrane i besede u završnim rečima menjale zakone i ušle u anale srpskog pravosuđa. Branio je 618 optuženih za ubistvo, a za njih 47 izrečena je konačna oslobađajuća presuda. U tridesetak slučajeva uspeo je da izdejstvuje da se smrtna kazna zameni zatvorskom. Branio je i Srbe optužene pred Haškim tribunalom.

– Bilo je veličanstveno i zanosno sarađivati sa Veljkom Guberinom u najopasnijem periodu postojanja srpske države, bolje reći u vreme razbijanja velike SFRJ, pa sve do stvaranja male Republike Srbije. Za mene, kao mladog čoveka, biti desna ruka Veljka Guberine predstavljalo je veliku odgovornost ne samo prema njemu već i prema generacijama koje dolaze, jer sam bila u svakom njegovom projektu i radila na svakoj knjizi koju je pisao – kaže Slavica Grahovac.

U mnoštvu mladih ljudi koji su se krajem osamdesetih godina prošlog veka utrkivali ko će pre da stigne da se predstavi Veljku Guberini, on se opredelio za Slavicu, tada mladu profesorku engleskog i nemačkog jezika, koju je upoznao na osnivačkoj skupštini Udruženja za negovanje lepog ponašanja.

– Znao je Guberina da su ljudi poreklom iz krajeva iz kojih je i sam potekao bili radni, vredni i lojalni. Moja majka je poticala iz njegovog kraja. Ona iz Gospića, a on sa Korduna. Tako je započela jedna saradnja i prijateljstvo, koji su trajali do kraja njegovog života – kaže Slavica Grahovac. Postala je advokat upravo na nagovor i uz podršku Guberine.

Ističe da su njegovi najbliži saradnici – advokati Milan Vujin, Mara Pilipović, Nenad Vukasović, Aleksandar Đorđević, kao i ona, prošli zajedno sa njim kroz sve ratove na teritoriji bivše SFRJ, braneći kako Srbe osumnjičene za ratne zločine u Hagu, tako i čast srpskog imena u vreme kada to nije bilo ni lako, ni jednostavno.

– Guberina je bez obzira na svoje godine sve to podnosio kao da je mladić, a taj adrenalin mu je, kako je govorio, davala borba za pravdu za Srbe. Znao je kako to da radi i svim svojim bićem se unosio u sve to. Način njegove, bilo političke, bilo pravne borbe za klijenta bio je jedinstven i poznat pod nazivom „Stil Guberina”. Verujem da će se kroz vreme pojaviti jedan novi Guberina, kako u advokaturi, tako i u politici, i nastaviti tamo gde je Veljko stao – naglašava Slavica Grahovac.

Najpoznatiji advokat na prostorima bivše Jugoslavije rođen je 9. septembra 1925. godine u Vrginmostu – srcu Korduna, a preminuo je 31. decembra 2015. Povodom jednog veka od njegovog rođenja i decenije od smrti podneta je inicijativa Advokatskoj komori Beograda da uputi zvaničan predlog nadležnima da jedna sudnica u Palati pravde u Beogradu nosi ime Veljka Guberine.