Ubrzavajući hod Interneta

Izvorno Murov zakon iz 1965. godine (nazvan po jednom od dvojice osnivača „Intela”, Gordonu Muru) opisuje udvostručenje i dvostruko pojevtinjenje procesorske snage (broj tranzistora), otprilike, svakih 18 meseci. Sada su kineski istraživači slično načelo utemeljili za rast Interneta, s tim što vremensko važenje traje tri i malo više puta puta duže.

(Sam Gordon Mur istrajavao je na iskazu da je predskazao udvostručenje na 18-24 meseca).

Novo predviđanje Guo-Ćing Čang je sa saradnicima iz Instituta za računarsku tehnologiju u Pekingu opisao u časopisu „Nju džornal of fiziks”. Istraživači su proučavali promenu topologije Interneta u velikim razmerama ili, drugačije rečeno, kako je Internet ustrojen i povezan. Na temelju usmeravanja protoka podataka (routing) u šestomesečnim razdobljima (od decembra 2001. do decembra 2006), nagovestili su eksponencijalnu (sve većom brzinom narastajuću) stopu porasta koja, na izvestan način, podseća na Murov zakon, a još bliže kako će se Internet menjati.

Izučavanje nije posmatralo svetsku računarsku mrežu u vidu nepreglednog mnoštva veb sajtova (World Wide Web), već u ravni samostalnih ruterskih jedinica (sistemi) ili nezavisnih administrativnih domena. Navešćemo dva primera: univerzitet kao pružalac Internet usluga ili velika kompanija kao samostalna mreža.

U istraživačkom obrascu, svaki čvor je predstavljao takvu samostalnu jedinicu. Veza koja ih povezuje je i fizička (optički vodovi koji spajaju dve mreže) i poslovna (ugovorni odnos među mrežama). Da bi prepoznali jezgro Interneta, najsuštinskiji deo, morali su da se posluže malim lukavstvom: uklanjajući teorijski jedan po jedan čvor stigli su do samog središta (srž) koje je sadržalo manje od 0,3 odsto svih čvorova.

Uopšteno gledano, otkrili su da su se srce Interneta i ogranci (periferija) menjali prema različitim načelima. I dok je jezgro prilično postojano, većina novih čvorova i grana doprinela je naglom bujanju mreže. Dotični nalaz je suprotan pređašnjim koji su ukazivali da se i središte uvećavalo s porastom celom Interneta. Drugim rečima, umnožavala su se račvanja na obodima.

Rezultati su obelodanili da je Internet, u celini, labavije povezan nego što se pretpostavljalo, jer je neočekivano veliki broj veza (links) u sprezi s manjim čvorovima čineći Internet razgranatijim u poređenju s ranijim procenama. Razumevanje ustrojstva (topologija) ima presudnu važnost za poboljšanje odlika, a naročito za smišljanje pravila preusmerevanja podataka (P2P) i osmišljavanje pametnih postupaka za izbegavanje zakrčenja i otkaza.