Gren­land „lju­lja" Da­vos i ber­ze

Un­ca zla­ta 4.697 ame­rič­kih do­la­ra (31,1 gram), in­dek­si evrop­skih i ame­rič­kih ber­zi u pa­du, ak­ci­je fir­mi na­men­ske in­du­stri­je u po­ra­stu. Isto­vre­me­no, hi­tan, pret­hod­no ne­na­ja­vlje­ni sa­sta­nak sa­vet­ni­ka za na­ci­o­nal­nu bez­bed­nost ni­za ze­ma­lja uče­sni­ca Svet­skog eko­nom­skog fo­ru­ma (SEF) u Da­vo­su, a po­vo­dom slu­ča­ja „Gren­land”. Ovo su pr­ve ju­če­ra­šnje re­ak­ci­je svet­skih ber­zi i Fo­ru­ma na­kon sal­ve ca­rin­ski pret­nji ame­rič­kog li­de­ra Do­nal­da Tram­pa gru­pi osam evrop­skih čla­ni­ca NA­TO-a ko­je su se us­pro­ti­vi­le na­ja­va­ma iz Va­šing­to­na da je spre­man da „pre­u­zme” Gren­land – po­lu­a­u­to­nom­no ostr­vo u sa­sta­vu Dan­ske. Uz­bu­na evrop­skih li­de­ra u ne­de­lju, i po­zi­vi da se Tram­pu uz­vra­ti „ rav­nom me­rom”, iz­ne­dri­li su van­red­ni sa­sta­nak am­ba­sa­do­ra čla­ni­ca EU u ne­de­lju po­sle ko­ga je ju­če usle­di­la ob­ja­va Ur­su­le fon der La­jen o po­stig­nu­tom „evrop­skom je­din­stvu”.

„Uvek će­mo bra­ni­ti na­še stra­te­ške eko­nom­ske i bez­be­do­no­sne in­te­re­se. Su­o­či­će­mo se sa ovim iza­zo­vi­ma na­šoj evrop­skoj so­li­dar­no­sti, sa ot­por­no­šću i od­luč­no­šću”, po­ru­či­la je ju­če Ur­su­la fon der La­jen, pred­sed­ni­ca Evrop­ske ko­mi­si­je.

Na šta su to sve po­vo­dom Gren­lan­da sprem­ni Evro­plja­ni, ne­iz­ve­sno je. Bi­lo ka­ko bi­lo, iz Bri­se­la sti­žu na­ja­ve da će se li­de­ri EU na­kon „Da­vo­sa” sa­sta­ti da for­mu­li­šu svoj ko­nač­ni od­go­vor.

Ve­li­ko je pi­ta­nje ko­li­ko 47. pred­sed­nik SAD u ovom tre­nut­ku uop­šte za to ha­je, od­no­sno ko­li­ko je Tram­pu sta­lo do za­tiš­ja sa Evro­plja­ni­ma. Na­i­me, ko­li­ko u ne­de­lju ve­če, li­der SAD je u pi­smu Jo­na­su Gar Sto­ru, pre­mi­je­ru Nor­ve­ške (jed­noj me­đu osam dr­ža­va Evro­pe na no­vom ca­rin­skom re­ži­mu Ame­ri­ke zbog Gren­lan­da), spo­či­tao što la­ne ni­je do­bio No­be­lo­vu na­gra­du.

„S ob­zi­rom na to da je va­ša ze­mlja od­lu­či­la da mi ne do­de­li No­be­lo­vu na­gra­du za mir za­to što sam za­u­sta­vio osam i vi­še ra­to­va, vi­še ne ose­ćam oba­ve­zu da raz­mi­šljam is­klju­či­vo o mi­ru... Sa­da mo­gu da raz­mi­šljam o to­me šta je do­bro i pri­klad­no za SAD. Dan­ska ne mo­že da za­šti­ti tu ze­mlju od Ru­si­je ili Ki­ne, i za­što ta­mo uop­šte ima­ju ’pra­vo vla­sni­štva’, na­vo­di se u epi­sto­li iz Be­le ku­će.

U kom su od­no­su sna­ga SAD i Evro­pe, ka­da je reč o „slu­ča­ju Gren­land” – ba­rem pre­ma pro­ce­ni Va­šing­to­na, do­dat­no je po­ja­snio Skot Be­sent, ame­rič­ki mi­ni­star fi­nan­si­ja.

„SAD su naj­ja­ča dr­ža­va na sve­tu. Evro­pa je sla­ba”, oce­nio je Be­sent uoči na­stu­pa da­nas po­sle pod­ne za go­vor­ni­com Da­vo­sa.

Uz put, na sve ovo re­a­go­va­la je ju­če i Ki­na: za­me­nik pre­mi­je­ra He Li­feng, go­vo­ri da­nas pre pod­ne u Da­vo­su.

„Ki­na je vi­še pu­ta obra­zlo­ži­la svoj stav pre­ma pi­ta­nju Gren­lan­da. Me­đu­na­rod­no pra­vo, za­sno­va­no na ci­lje­vi­ma i prin­ci­pi­ma Po­ve­lje UN, te­melj je tre­nut­nog me­đu­na­rod­nog po­ret­ka i mo­ra se ču­va­ti”, re­kao je port­pa­rol Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va Guo Đi­ja­kun no­vi­na­ri­ma u Pe­kin­gu, pre­ne­la je agen­ci­ja Ana­do­li­ja.

„Po­zi­va­mo ame­rič­ku stra­nu da pre­sta­ne da ko­ri­sti ta­ko­zva­nu ki­ne­sku pret­nju kao iz­go­vor za te­žnju ka se­bič­nim do­bi­ci­ma”, do­dao je Guo.

Ka­ko sa­da da se raz­mi­šlja na ber­za­ma?

Da li su SAD i EU sprem­ne na raz­buk­ta­va­nje me­đu­sob­nog tr­go­vin­skog ra­ta? Ili na Za­pa­du mo­žda stvar­no ne is­klju­ču­ju i ne­ku dru­gu for­mu tran­sa­tlant­skih kon­fron­ta­ci­ja? Ta­ko­đe, šta bi mo­gao bi­ti sle­de­ći po­tez Pe­kin­ga, ako do­di­ja ame­rič­ko „ma­ha­nje ki­ne­skom pret­njom” u slu­ča­ju Gren­lan­da?

Vi­še od 200 se­si­ja ovo­go­di­šnjeg Svet­skog eko­nom­skog fo­ru­ma mo­gle bi da bu­du ba­ro­me­tar raz­vo­ja ši­ro­ke le­pe­ze od­no­sa broj­nih ge­o­po­li­tič­kih ak­te­ra pri­sut­nih ove sed­mi­ce u Da­vo­su. I to upr­kos pro­ce­na­ma da na te­re­nu Da­vo­sa, te­ma „Gren­land” i ne­pred­vi­di­vi da­lji raz­voj od­no­sa SAD i Evro­pe, pre­ti da iz­do­mi­ni­ra broj­nim di­ja­lo­škim se­si­ja­ma 56. Svet­skog eko­nom­skog fo­ru­ma, oce­nju­je „Blum­berg”.

U me­đu­vre­me­nu, SEF već ima ja­snu pro­ce­nu da­ljeg, oštrog eko­nom­skog raz­vr­sta­va­nja sve­ta, u ko­me će dve vo­de­će pri­vre­de „SAD i Ki­na sve ma­nje me­đu­sob­no tr­go­va­ti”, na­vo­di „Iz­ve­štaj glav­nih eko­no­mi­sta o glo­bal­nim pri­vred­nim iz­gle­di­ma za 2026”. Pre­ma tom iz­ve­šta­ju, u sve ne­pred­vi­di­vi­jem sve­tu da­na­šnji­ce, glo­bal­ni pri­vred­ni uslo­vi će osla­bi­ti, „in­ve­sti­ci­o­na pri­be­ži­šta” po­put zla­ta na­no­vo će do­bi­ti na pri­vlač­no­sti, dok će od­bra­na, di­gi­tal­na in­fra­struk­tu­ra i ener­gi­ja gu­ta­ti la­vov­ski deo jav­nih bu­dže­ta. Isto­vre­me­no, tr­go­vin­ski i in­ve­sti­ci­o­ni to­ko­vi bi­će pri­nu­đe­ni da se žu­stro pri­la­go­đa­va­ju no­voj eri ko­ju ka­rak­te­ri­šu stra­te­ška kon­ku­ren­ci­ja i evo­lu­i­ra­ju­ći sa­ve­zi.

Ka­ko god da bi­lo, SEF pro­ce­nju­je da se pri­vred­ni iz­gle­di i SAD i Ki­ne u 2026. po­bolj­ša­va­ju, obe­ća­va­ju­ći „skro­man pri­vred­ni rast”. U SAD zbog bu­ma ula­ga­nja u da­ta cen­tre i bi­zni­se po­ve­za­ne sa ve­štač­kom in­te­li­gen­ci­jom. U Ki­ni, po­naj­pre zbog ra­sta spolj­ne tra­žnje za ki­ne­skim ro­ba­ma i raz­vo­ja ino­va­ci­o­nih teh­no­lo­gi­ja. Evro­pa će is­ka­za­ti naj­sla­bi­ji pri­vred­ni rast u 2026. od svih re­gi­o­na sve­ta, sma­tra SEF. Eko­nom­ske eks­per­te Da­vo­sa na Sta­rom kon­ti­nen­tu po­seb­no bri­nu „po­li­tič­ka krh­kost, de­mo­graf­ske pro­me­ne, ce­na ra­ta, pro­duk­tiv­nost i spo­sob­nost da se tak­mi­či u raz­vo­ju teh­no­lo­gi­ja ko­je će vo­di­ti bu­du­ći pri­vred­ni rast”. Da li je on­da Skot Be­sent u pra­vu?