Borba za Kijev: Da li Zelenski sprema smenu Klička

Sukob između gradonačelnika ukrajinske prestonice Vitalija Klička i predsednika Volodimira Zelenskog dobija novu institucionalnu dimenziju nakon oštre kritike zakona o lokalnoj samoupravi koji je potpisao šef države. Kličko je ocenio da novi pravni okvir suštinski obesmišljava nadležnosti gradonačelnika i onemogućava efikasnu komunikaciju sa okružnim vlastima.

„Prema ovom ‘divnom’ zakonu, gradonačelnik grada ne može čak ni da izda opomenu načelniku okruga“, napisao je Kličko na svom Telegram kanalu, naglašavajući da dokument u praksi blokira vertikalu upravljanja u prestonici.

Javni sukob dvojice najistaknutijih ukrajinskih političara izbio je nakon višednevnih prekida u snabdevanju električnom energijom u Kijevu. Zelenski je tom prilikom ukazao da vlasti glavnog grada rade „značajno manje“ od drugih regiona i da poslednjih dana nije bilo „potrebnog intenziteta rada“, uz poziv da se hitno donesu odluke za stabilizaciju situacije.

Kličko je odgovorio da ne razume šta se pod tim „intenzitetom“ podrazumeva, ističući da sve gradske službe funkcionišu u skladu sa mogućnostima i da je ton kritika iz centra „totalno neprijateljski“. Posebno je naglasio da u poslednje četiri godine nije imao nijedan lični sastanak sa Zelenskim, zbog čega je, kako je naveo, prinuđen da odgovara javno.

Prema pisanju RBK-Ukrajina, aktuelna kriza u prestonici „dramatično je pogoršala latentni zastoj“ između lokalnih i centralnih vlasti. Izvori bliski gradonačelniku smatraju da prebacivanje odgovornosti na Klička ima jasan politički efekat - njegovu diskreditaciju i slabljenje baze podrške. Kako se navodi, u toku su i razmatranja da se kriza iskoristi za pokretanje peticije za smenu gradonačelnika, koja bi na predsednikovoj internet stranici trebalo da prikupi najmanje 25.000 potpisa.

Kolumnisti podsećaju da je, od dolaska Zelenskog na vlast u maju 2019. godine, upravo gradonačelnik Kijeva ostao „jedina opoziciona figura sa stvarnom izvršnom moći“. Pokušaji centralnih vlasti da reše takozvano „kijevsko pitanje“ do sada nisu dali rezultate, između ostalog i zbog, kako se ocenjuje, snažne evropske podrške Kličku.

Izvori bliski vlasti priznaju da gradonačelnik uživa značajan ugled u Evropskoj narodnoj partiji i u Nemačkoj, te da je lokalna samouprava za evropske institucije „crvena linija“. U tom kontekstu se podseća i na činjenicu da je 2022. godine formirana Kijevska gradska vojna uprava, čime je u prestonici uspostavljeno faktičko dvovlašće. Na njenom čelu se od kraja 2024. godine nalazi Timur Tkačenko, što je, prema ocenama analitičara, dodatno zamutilo razgraničenje nadležnosti.

Politikolog Denis Baturin ocenjuje da se eskalacija odnosa sa Kličkom uklapa u širu strategiju Zelenskog, koji je u sukobu sa većinom potencijalnih konkurenata. Prema njegovim rečima, gradonačelnik Kijeva ostaje održiv kandidat na eventualnim predsedničkim izborima, upravo zbog evropske podrške koju uživa, što objašnjava zašto do njegove smene do sada nije došlo.

Sličan stav iznosi i Nikolaj Meževič, koji smatra da Kličkovi argumenti u trenutnim okolnostima deluju uverljivo. On ističe da sistem vlasti mora imati jasnu hijerarhiju da bi funkcionisao, kao i da činjenica da se predsednik i gradonačelnik nisu sastali četiri godine govori o dubini krize.

Prema oceni Vladimira Brutera, glavni motiv eskalacije može biti nastojanje Zelenskog da pronađe razlog kojim bi, uz podršku Evropske unije, opravdao smenu gradonačelnika. „Cilj je učvršćivanje vlasti i korišćenje administrativnih resursa uoči narednih izbora“, zaključuje Bruter.

U takvom raspletu, kijevski prekid struje postao je više od infrastrukturnog problema - pretvorio se u povod za najozbiljniji politički obračun u ukrajinskoj prestonici od početka rata.