Slabima ni evro ne pomaže

Grčka, Španija i Portugalija, nekada siromašne zemlje koje su prelaskom na evro potvrdile status članova kluba najbogatijih, suočavaju se sa finansijskom krizom kojoj je doprinelo i korišćenje zajedničke evropske valute. Zbog dugova i sve većeg spoljnotrgovinskog deficita firma „Standard end Purs”, koja procenjuje kreditnu sposobnost država, smanjila je rejting ovih mediteranskih zemalja, pa tako Grčka, na primer, sada mora da pozajmljuje novac uz kamatu koja je za tri odsto viša od one koja se zaračunava Nemačkoj. U isto vreme, i Irskoj je zaprećeno sniženjem kreditnog rejtinga.

Kako prenosi nedeljnik „Njusvik”, pesimisti predviđaju da bi državni dug Grčke mogao toliko da poraste da bi ostale članice Evropske unije morale da joj pomognu hitnom novčanom injekcijom u stilu Međunarodnog monetarnog fonda – što znači da bi vladi u Atini bili isporučeni i strogi uslovi koji bi ugrozili ionako tešku političku situaciju u zemlji.

Iako se u nekim članicama evrozone, kao u Irskoj koja se takođe slama pod posledicama svetske krize, govori o povratku na nacionalnu valutu, predsednik Evropske centralne banke Žan Klod Triše takve vesti naziva neosnovanim, dok Italijani žale što više ne mogu da pribegnu devalvaciji koju su u vreme lire koristili kao taktiku da pojačaju izvoz u sličnim krizama.

Stručnjaci tvrde da je problem sa evrozonom to što zemlje EU na različite načine reaguju na ekonomske probleme i što, za razliku od američkih Federalnih rezervi, Evropska centralna banka sporo reaguje i kasni sa podizanjem kamatne stope, što je uradila tek pred početak jeseni. Pre svega toga, ispostavilo se da su članice evrozone – jednom kad su ispunile stroge uslove za prelazak na evro – pokazale malo entuzijazma za dalje ekonomske reforme.

Četiri države koje su posebno pogođene krizom – Portugalija, Italija, Grčka i Španija – već su kao grupa dobile nezgodan akronim PIGS („svinje” na engleskom). „Italijani, Španci, Grci, svi mi smo živeli u zemlji meda i mleka i trošili ono što nismo imali”, kaže za „Njujork tajms” Jorgos Ikonomu, grčki brodovlasnik. „Živeli smo u svetu fantazija... Sad smo psihički razoreni. Doskora sam plakao, sad su mi suze presušile”, kaže ovaj bogataš kome su akcije preduzeća pale za 90 odsto.

„Članstvo u evrozoni nije panaceja za socijalne i ekonomske probleme neke zemlje”, objašnjava Sajmon Tilford, glavni ekonomista u nezavisnom Centru za evropsku reformu iz Londona. „Grčka jeste bila zaštićena od valutne krize, ali postoji i rizik od kreditne krize i potpunog pada poverenja u solventnost države.”

Nepoverenje u evro zbog problema sa kreditno manje sposobnim državama i juče se videlo na svetskim berzama, gde je pojačana tražnja za američkim dolarom i japanskim jenom. Međutim, strateški analitičari frankfurtske Komercbanke veruju da zajednička valuta nije ugrožena na duže staze i da nema govora da bi neka zemlja mogla da istupi iz evrozone.

-----------------------------------------------------------

Danci za evro

Malo je stručnjaka koji misle da bi bilo koja od mediteranskih zemalja mogla da bankrotira ili da odustane od evra, a iznenadna podrška zajedničkoj evropskoj valuti stiže iz Danske gde je premijer Anders Fog Rasmusen najavio da će sledeće godine biti održan novi referendum o pristupanju evrozoni. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi Danci ovog puta, za razliku od 2000. kada su solidnom većinom odbacili evro, mogli da glasaju „za”.