Kurti pod istragom zbog izborne krađe

Kosovska Mitrovica – Nakon vanrednih parlamentarnih izbora koji su na Kosovu i Metohiji održani 28. decembra, Prištini preti nova institucionalna kriza, a nazire se zbog ponovnog prebrojavanja glasova, procesa započetog 13. januara. Zbog sumnji da su postojale malverzacije glasovima koje su dobili kandidati za poslanike, ponovno prebrojavanje obavlja se u svih 38 opština na Kosovu i Metohiji, koliko broji prištinski sistem. U prvom delu jučerašnjeg dana prebrojano je oko 700 biračkih mesta od ukupno 2.557, koliko ih je bilo krajem decembra, kada su građani s pravom glasa birali jedan od 24 kandidovana politička subjekta i mogli su da zaokruže najviše deset kandidata za poslanike.

Planirano je da konačno prebrojavanje glasova bude završeno krajem ove nedelje, kada ističe desetodnevni rok. Međutim, to ne znači i konačno objavljivanje rezultata, s obzirom na to da kandidati stranaka imaju mogućnost žalbi izbornom panelu. U roku od 72 sata panel treba odgovori, ali je otvorena i naknadna mogućnost žalbe prištinskom vrhovnom sudu koji ima pet dana za odgovori na žalbu. Očigledno je da sa izbornim procesom kod Kurtija – koji je i dalje premijer privremene prištinske vlade u tehničkom mandatu i kandidat za premijera nakon što je odneo pobedu 28. decembra prošle godine i, prema prvobitnom brojanju, osvojio 57 mandata – ponovo ne ide glatko.

I dok je nakon februarskih izbora prošle godine zamajavao birače i građane Kosova i Metohije duže od deset meseci, pošto nije uspeo da u parlamentu obezbedi natpolovičnu većinu (61 od ukupno 120 glasova koliko broji kosovska skupština), sada se ispostavilo da je bilo malverzacija. Drugim rečima, da je faktički došlo do krađe na sam dan izbora. A da to nije bez osnova, pokazuje i činjenica da će ovu svojevrsnu zavrzlamu morati da rešava tužilaštvo. I to sve nakon što je za sam dan izbora, da bi se sprečile nepravilnosti i nedozvoljene radnje, bilo angažovano sto tužilaca.

Postavlja se pitanje i kako su svoju dužnost obavljali članovi biračkih odbora iz albanskih partija, odnosno predsedavajući biračkim odborima. Tu jesu prevladavali članovi Samoopredeljenja, ali i predstavnici albanskih opozicionih partija – Demokratske partije Kosova (DPK), Demokratskog saveza Kosova (DSK), Alijanse za budućnost Kosova (AZBK). Kad je reč o uvidu u izborni proces, na svim biračkim mestima zakinuta je jedino Srpska lista, politička partija s ubedljivo najvećom podrškom Srba. Ova stranka bila je uskraćena za članove i predsedavajuće biračkim odborima.

Zato je još jedna nedoumica kako niko od predstavnika albanskih partija nije primetio neregularnosti. A s obzirom na to da se brojanje glasova za poslanike obavlja u opštinskim izbornim centrima (za razliku od brojanja glasova za stranke koje se vrši na samom biračkom mestu), gde se glasački listići snimaju, pitanje je ko se usudio da naknadno dopunjuje odeljak na kojem su imena poslaničkih kandidata. Da pitanje o mogućnosti postojanja malverzacija nije naivno, govori i činjenica da se u ceo postupak umešalo i tužilaštvo privremenih prištinskih institucija. Inače, na osnovu „krivičnog zakona Kosova” počiniteljima, ali i nalogodavcima prevare, prete zatvorske kazne i do pet godina.

Aleksandar Rapajić, programski direktor Nevladine organizacije Centar za zastupanje demokratske kulture u Kosovskoj Mitrovici, za „Politiku” navodi da je problem s malverzacijom glasovima uvek bio prisutan, ali da se u ovolikom broju nije manipulisalo. „Ovde je očigledno neko od kandidata za poslanika potegao priču, ako mu je sumnjivo bilo kako da njegov, nazovimo, protivkandidat iz stranke, dobije više glasova od njega, jer je smatrao da on ima veće uporište u narodu. Teško da će ovde doći do sudskog postupka, a jedini je problem što će se odužiti konstituisanje skupštine i formiranje vlade”, kaže Rapajić, naglašavajući da je „ceo ovaj problem nastao unutar pojedinih stranaka, odnosno partijskih rivala”.

Na naše pitanje da li potezanje teme manipulacije ima ikakve veze s namerom Kurtija da do 4. marta, kada bude izbor za predsednika prištinskih institucija, dobije u vremenu i natera opozicione lidere da mu u parlamentu daju dvotrećinsku podršku od 80 glasova, Rapajić izražava uverenje da će se „oko pitanja predsednika ujediniti i vodeća stranka i albanska opozicija i da tu neće biti problema”. Međutim, prema pojedinim nezvaničnim saznanjima do kojih je došla „Politika”, postoji opravdana sumnja da Kurti sve ovo radi kako bi uspeo da obezbedi glasove opozicionih partija za izbor predsednika, s obzirom na to da do sada nije naišao na odobravanje opozicije za izbor Vjose Osmani, koju planira da opet predloži, kao i da je u tom smislu ovo još jedan Kurtijev trik.

Naime, 4. marta se vrši izbor tzv. kosovskog predsednika, a Albin Kurti i pored toga što bi i nakon ponovnog prebrojavanja glasova imao većinu za konstituisanje skupštine i privremene kosovske vlade, ipak neće imati dovoljnu podršku za izbor predsednika prištinskih institucija. Zato ide na kartu ucenjivanja opozicionih albanskih lidera, ne bi li ih prinudio da mu daju njihove neophodne glasove. Tačnije, nezvanična su mišljenja, koja su i u domenu spekulacija, da bi Kurti do početka marta opozicionim partijama obezbedio neko „zvučnije ime”, odnosno jače ministarsko mesto, odustao od toga da zapravo njih optuži za izbornu krađu, zataškao ovaj slučaj i odustao od krivičnog gonjenja, a zauzvrat dobio glasove.

Ukoliko, međutim, ne dođe do kompromisa s albanskim opozicionarima i pored svega što im Kurti bude nudio, moguća je nova institucionalna kriza. Mada šanse za tako nešto umanjuje neverovatna činjenica da bi to bili četvrti izbori (uključujući i lokalne) za nešto više od godinu dana. Neizvesno je i da li bi međunarodna zajednica, čiji značajan deo ide naruku Kurtiju, dozvolila novi izborni proces, imajući u vidu milionske cifre potrošene za prošlogodišnje izbore i oko dva miliona koji bi bili potrebni za nove, dok je većina albanskog življa na ivici egzistencije.

Da je bilo ozbiljnih zloupotreba u opštinskim centrima za brojanje javljaju prištinski albanski mediji, pa tako Eugen Cakoli iz Kosovskog demokratskog instituta u objavi na jednoj društvenoj mreži navodi da su „glasovi kandidata uglavnom menjani u opštinskim centrima iz kojih kandidati potiču”, dok koordinatorka za izbore, tužilac Laura Pulja, tvrdi da će „svi koji su prekršili slobodnu volju građana biti krivično gonjeni”, a zatražila je i da se obezbede relevantni dokazi.

Manipulacije rezultatima izbora u ponovnom brojanju glasova, gde po prištinskim medijima prednjači DPK, koji je na decembarskim izborima bio na drugoj poziciji po broju osvojenih mandata, za advokata Arbera Jašarija predstavlja signal „da krivična odgovornost ne bude ograničena samo na članove komisije koji su brojali glasove, već i za one koji su naredili ili naručili ove rezultate”. „Oni moraju da budu izvedeni pred lice pravde, a na osnovu krivičnog zakona Kosova predviđena je kazna do pet godina zatvora za falsifikovanje rezultata glasanja, ali postoji i kazna za naručioce, odnosno podsticanje na izvršenje krivičnog dela falsifikovanja rezultata glasanja”, rekao je advokat Jašari za prištinski „Ekonomija onlajn”. Centralna izborna komisija (CIK), koja je bila nadležna za održavanje izbora, nakon ponovnog brojanja glasova saopštila je da su promene zabeležene i u pokretu Samoopredeljenje, ali i u DPK-u, DSK-u i AZBK-u.