Švedska na ivici društvenog sloma

Švedska je dugo važila za uzoran primer efikasne i uređene države, posebno u krugovima levice. Isticani su izdašan sistem socijalne zaštite, visokoobrazovano stanovništvo i visok stepen poverenja u institucije. Zemlja je često predstavljana kao društvo koje je „čistije“ i funkcionalnije od većine američkih država, piše američki konzervativni portal The Federalist.

Autor, međutim, podseća da je ta slika dugo počivala na specifičnim okolnostima, maloj i relativno homogenoj populaciji, snažnoj radnoj etici i visokom poštovanju zakona. Taj ključni faktor, kako se navodi, mnogi švedski poštovaoci u inostranstvu svesno su ignorisali, pripisujući uspeh isključivo modelu države blagostanja.

Poslednjih godina, međutim, Švedska se sve ređe pominje kao pozitivan primer. Kada se danas nađe u fokusu međunarodne javnosti, to je uglavnom u kontekstu naglog porasta kriminala, nasilja i bezbednosnih izazova, koje autor teksta povezuje sa rastućim brojem neasimilovanih migranata iz zemalja Trećeg sveta.

Prema oceni iznetoj u tekstu, ovaj razvoj događaja ne ugrožava samo svakodnevnu bezbednost i kvalitet života starosedelačkog stanovništva, već i održivost sistema socijalnog osiguranja, koji je decenijama predstavljao jedan od temelja švedskog društvenog modela.

Na ta upozorenja nadovezuje se i švedski sociolog Karl-Olov Arnstberg, autor knjige Švedski sindrom: Kako elite sprovode nacionalno samouništenje. On u svom delu iznosi ocenu da bi, ukoliko se postojeći trendovi nastave, Švedska u narednoj deceniji mogla da se suoči sa društvenim uslovima koji bi ličili na „građanski rat“.

Ove ocene, zaključuje autor teksta, predstavljaju oštar prekid sa dugogodišnjom idealizovanom predstavom o Švedskoj i otvaraju pitanje cene koju društva plaćaju za politike koje zanemaruju socijalnu koheziju i dugoročnu stabilnost.