Visoki stepen nenormalnosti

Pažljivo sam, moglo bi se reći čak i mazohistički, preslušao gomilu suludih govora tzv. studenata i onih koji ih podržavaju tokom tzv. studentskog protesta u Novom Sadu ovog vikenda. Rekoše tzv. studenti da će predstaviti konačno program i da ćemo saznati ponešto o njihovoj viziji Srbije u budućnosti, pa ko veli da čujem. Naravno, čuli nismo ništa, osim da će svakog ko im se ne dopadne i u koga upere prst, baš onako kako su to radili „oslobodioci” 1944. kada su streljali koga su stigli u Beogradu, oni takođe eliminisati. Doduše, ne rekoše da će baš da streljaju, ali će lustrirati, što mu se svodi na isto, cilj je ubiti čoveka. Nebitno je da li ćeš to učiniti fizički ili u duhovnom smislu, ali kada čoveku oduzmeš osnovna prava i ostaviš ga da u savremenom svetu vegetira kao biljka, to mu se svodi na isto. Mada, koliko bolesne ideje zagovaraju, ne bi me začudilo da započnu sa promovisanjem i fizičkih likvidacija kako bi svoju vlast još zadugo osigurali.

Dakle, shvatili smo da im je vizija eliminisanje političkih protivnika, zatvaranje i otimačina imovine. Vele da će odmah da donesu dva zakona, a to su zakon o lustraciji i zakon o poreklu imovine, koji je, čisto da ih obavestim, odavno donet. Ono čega nema, a to je kako vide Srbiju u budućnosti, kako će Srbija odgovoriti budućim međunarodnim izazovima, kako će se pripremiti za veštačku inteligenciju, koliko će fabrika dovesti, kakav će biti životni standard građana, hoćemo li imati nove naučne centre, kakvo će biti stanje naših finansija, hoćemo li imati dovoljno električne energije s obzirom na apsolutnu digitalizaciju i prelazak na veštačku inteligenciju… Takve teme njih ne zanimaju, odnosno nikakav plan, niti viziju nisu u stanju da ponude. Otuda, odlično je što su odmah na početku istakli šta im je suštinski cilj, jer ubeđen sam, koliko god da ima nezadovoljnog sveta, a ima ga u to nema dileme, da za takvu ponudu ipak niko ko ima makar malo racionalnog razmišljanja neće glasati. Bolesne najave koje smo čuli od govornika, a koje se inače pumpaju preko medija u vlasništvu Dragana Šolaka, homogenizuju samo najgore ekstreme, ali ljude koji žele mirno društvo, normalan rad institucija, škola i fakulteta, da imaju posao i stabilna primanja jednostavno udaljavaju od takvih grupacija. Ono što jeste ozbiljan problem je to što takvi ekstremi žive i kreću se samo u okviru sopstvenog balona i oni ne razumeju da su apsolutno neprihvatljivi za šire narodne mase, te zbog toga su spremni da izazivaju konstantne napete i tenzične situacije koje mogu da dovedu do ozbiljnih sukoba i nemira.

Sa tim se ozbiljno suočava zapadni svet, posebno Sjedinjene Američke Države, a ni u po Evropi situacija nije bolja. Oni ne mogu da prihvate da su manjina, jer krećući se u krugu istomišljenika oni nisu u stanju da čuju drugačije mišljenje, već stvaraju kod sebe lažnu sliku da su zapravo oni dominantna misao u društvu i da je svaki vid suprotstavljanja njihovom razmišljanju najgora jeres koja se mora u korenu uništiti, po cenu da se čitavo društvo uništi. Čak ne žele ni da se osvrnu na gomilu budalastih rečenica koje izgovaraju. Recimo, jedna od njih koju sam čuo od nekog kolege advokata dok je obrazlagao budući zakon o poreklu imovine koji će oni navodno doneti je da će te nove revolucionarne vlasti, čim vide nekog da nosi skupoceni sat ili vozi bolji auto, odmah zaustavljati i tražiti mu da dokaže poreklo kako je to stekao. Čovek očito ne shvata da bi na taj način oteo imovinu bar polovini njegovih saboraca na protestima, jer suštinski ove proteste nije pokrenula sirotinja, već oni koji apsolutno sve imaju, pa čak i u izobilju. Setimo se da je jedan od glavnih pokretača tzv. studenata bio student koji nosi „roleks”.

Hoće li njemu neko da oduzme taj sat? Jedan od razloga zašto su im protesti propali upravo je taj što na njima nije bilo sirotinje. Vučić je uspeo da stvori prilično dobrostojeću srednju klasu, koja je baš u vreme ovih što žele da se vrate sa ovako sumanutim idejama na vlast bila sirotinja. Vučić je toj sirotinji dao nadu i podigao joj standard, dao joj posao, dao joj mogućnost da se školuje, da ode na letovanje, da putuje, stvorio joj puteve, nekima vratio decu iz inostranstva i kao ključnu stavku – dao joj je nadu da će u Srbiji biti mir i stabilnost.

Danas u Srbiji svako može da radi i da zaradi, nezaposlenost je na nikad nižem nivou, a baš su ovi što im je jedini cilj da otimaju i zatvaraju ti koji su kroz blokade uneli nemir i stvorili malu ekonomsku nestabilnost. To ljudi vide i jednostavno to ne žele. Protesti su imali smisla dok se govorilo o problemu korupcije, koji suštinski postoji. No, ništa nije manje prisutan nego u bilo kojoj drugoj zemlji Evropske unije. Ipak, tamo niko ne želi da blokira državu zbog problema korupcije. Na kraju, ako već smatrate da pravosudni sistem loše radi, a činjenica je da nikako ne funkcioniše, molim lepo, tu vam Vučić ništa nije kriv. Fino organizujte proteste ispred tužilaštva i sudova, pa njih pitajte zašto se slabo bore sa korupcijom.

Paradoksalna je situacija da nam pojedine sudije i tužioci kao kritiku prema vlastima ističu loše stanje u pravosuđu. Za ime Boga, gospodo, pa vi ste ti koji ste nosioci pravosudnih funkcija. Ukoliko pravosuđe loše radi, to zapravo znači da vi loše radite, a ne Vučić ili vladajuća stranka. Prema tome, saglasan sam da je korupcija problem, ali ne u toj meri da je to toliko dramatično jer i u samoj Evropskoj uniji imate daleko gore primere, pa nikom ne pada na pamet da nekog lustrira. Osim ako nije reč o Rumuniji, a tako nešto bilo je i nama namenjeno, što nam je na neki način priznala i Marinika Tepić nedavno u Skupštini Srbije, pozivajući se na najgori primer rada pravosuđa i borbe protiv korupcije, a to je rumunski primer. Zapravo, tamošnja navodna borba u kojoj su gotovo svi osumnjičeni na kraju i oslobođeni, što je pokazalo apsolutnu nestručnost i neznanje lažnog borca protiv korupcije Laure Koveši, služila je samo da se eliminiše politički nepodobna po Brisel politička elita. Nešto slično sa lustracijama i lovom na veštice žele da urade i kod nas, jer tako bi tzv. studenti sebi obezbedili dugi niz godina da vladaju bez opozicije.

No, kao što je Valtazar Bogišić u Opštem imovinskom zakoniku za Crnu Goru napisao – „Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi.” Tako i ovi nesrećni ljudi koji su kao prioritet u svom programu dali da će otimati nečiju imovinu ili uklanjati sa scene političke protivnike, po uzoru na Oznu, neće imati mnogo sreće u budućem političkom egzistiranju.

*Narodni poslanik