Samo beli šengen diže rejting EU

Ukidanje viza i kandidatura za Evropsku uniju potrošena su obećanja na kojima se, ako stvari ostanu kakve jesu, u Srbiji više neće moći dobiti izbori. Do ovog zaključka došli su istraživači javnog mnjenja, analitičari, ali i političari na osnovu poslednjih istraživanja koja pokazuju da je procenat građana koji podržavaju pridruživanje EU od poslednjih izbora u maju prošle godine do danas opao sa 67 na 61 odsto. Razočaranje građana Srbije zbog zastoja u evrointegracijama, koje statistika beleži kao pad podrške pridruživanju EU, tvrde stručnjaci, moglo bi da umanji samo konkretan rezultat kakav bi bilo stavljanje Srbije na „belu šengen listu”. A tome se, prema svim prognozama u kojima se „računa” na svetsku ekonomsku krizu i unutrašnje probleme EU, kakav je odbijanje Irske da prihvati proširenje ove zajednice, ne treba nadati do kraja ove godine. Dobra stvar za vlast u Srbiji, kažu analitičari, jeste to što se ni izbori ne očekuju pre.

Povećanje broja razočaranih građana, upozoravaju analitičari, jasna je poruka aktuelnim vlastima u Srbiji da moraju da ispunjavaju predizborna obećanja, ali i poruka administraciji u Briselu da će bez nekog konkretnog znaka podrške evrointegracijama Srbije to razočaranje samo rasti. Krivce za neispunjena očekivanja, tvrde istraživači, građani vide u Briselu možda i više nego u Beogradu.

„Građani su čak skloni da više okrive Evropu za zastoj nego srpske vlasti, jer smatraju da EU stalno postavlja nove zahteve i uslove. Ovi razočarani građani nisu oni koji ne žele u EU, naprotiv. To su ljudi koji bi želeli da se u EU ide brže. To pokazuju i ocene o napretku Srbije ka EU. Građani ocenjuju, na skali od jedan do sedam, da je ta brzina sada 2,5, a oni bi želeli da je ona 4,7”, objašnjava Svetlana Logar iz Strateškog marketinga, agencije koja je radila ovo istraživanje.

Pad procenta podrške pridruživanju EU, kaže naša sagovornica, nije alarmantan niti neuobičajen. Procenat onih koji podržavaju EU na nivou je od 60 do 70 odsto, a skokovi se beleže u izbornoj kampanji, prilikama kakva je bila potpisivanje SSP-a ili najava dolaska „Fijata” u Srbiju, pa čak i za vreme „Evrosonga”. Slično je i sa padom procenta podrške.

Što je EU bliža, a ulazak neke zemlje u nju realniji to opada procenat podrške među stanovništvom. Slično se dešavalo u Mađarskoj, Češkoj, pa sada i u Hrvatskoj koja je kandidat za EU, podseća sociolog i analitičar Vladimir Vuletić.

„Podrška u tim zemljama je sa 80 odsto padala na 50 odsto i to je normalno. Što su bliže EU građani postaju svesni i obaveza koje članstvo nosi, a ne samo prednosti. Kod nas je to rezultat dugog iščekivanja da se ostvare obećanja koja se ne ispunjavaju. Sumnjam da će neka stranka ponovo posegnuti za istim obećanjima ako se u međuvremenu nešto ne dogodi. To će uticati na rejting stranaka u vladajućoj koaliciji, jer će se povećati broj izbornih apstinenata”, procenjuje Vuletić.

Da je ulazak u EU istrošeno izborno obećanje svesni su i političari iz vlasti. Za tom „kartom” teško da će ko više posegnuti ako stvari ostanu na ovom nivou, zaključuje i Suzana Grubješić šef poslaničke grupe G17 plus u Skupštini Srbije.

„Ovo je poslednja vlada koja ima šansu da ne kompromituje ideju o EU. Pad podrške rezultat je neispunjenih obećanja i prevelikih očekivanja. Propušteno je devet godina, sve vlade su odgovorne, odgovorni su i oni koji su davali rokove. Ne, ne mislim samo na Đelića, jer smo i mi svi učestvovali u tome. EU je u svim kampanjama predstavljana kao eldorado. Odgovoran je i Brisel zbog mešovitih poruka koje šalje. Građani su zato sada oprezniji i ne može se reći da su evroskeptici, pre će biti da su realisti”, rezimira Suzana Grubješić.

To što je procenat onih koji su podržavali ulazak u EU opao ukazuje, slaže se i ona, na mogući pad rejtinga stranaka u vlasti, koji, dodaje, može da podigne samo jedna od dve stvari – „beli šengen” ili kandidatura. Prvoj se Grubješić nada u najboljem slučaju krajem godine, a drugoj ne tako skoro.

Sa njenom prognozom slaže se i Vladimir Todorić, urednik „Srpske pravne revije”. Bitan pomak u evrointegracijama, kaže on, ne treba očekivati pre kraja ove godine. U najboljem slučaju, dakle ako sve zemlje regiona budu spremne za to i ako Irska na svojim izborima na jesen ne bude ponovo zakočila proširenje EU i Lisabonski ugovor, ukidanje viza Srbija bi mogla da očekuje krajem godine.

„Ima političara u EU koji misle da ne treba dozvoliti ukidanje viza samo za Srbiju već da treba to uraditi za ceo region. Zato je važno da za to budu spremne i Bosna i Crna Gora i ostatak zapadnog Balkana. To je najbolji mogući scenario. A najgori? Pa, nema gore od ovog sada, da stojimo tu gde jesmo”, naglašava Todorić.

Zahtev za kandidaturu za člana EU, Srbija bi, ako ne želi da propusti sledeću godinu, kada Evropski parlament ulazi u izborni proces, trebalo da podnese najkasnije do aprila, upozorava Todorić. To što će se SSP od februara primenjivati jednostrano i što se ne zna kada će EU početi da ga primenjuje ne sprečava Srbiju da podnese zahtev za kandidaturu. Ali isto tako može očekivati da se o tome odlučuje tek posle nekoliko meseci od početka primene SSP-a. Novac iz fondova EU, kome se Srbija nada, počinje da stiže tek sa dobijanjem statusa kandidata.

„Problem je što ekonomska politika Srbije nema nikakav manevar i što jedino možemo da se nadamo novcu iz evropskih fondova. A dotle će proći još vremena”, ističe Todorić.

-----------------------------------------------------------

Miščević: Mogućstatus kandidata za članstvo u EU 2009.

(/slika2)Profesorka Fakulteta političkih nauka Tanja Miščević ocenila je da je „tehnički moguće” da Srbija dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji do kraja 2009. godine.

„Ali pod uslovom da aplikacija za status kandidata krene što pre i da sve tehničke radnje koje su u rukama administracije Srbije budu urađene što efikasnije”, rekla je Miščevićeva agenciji Beta povodom najava da će Vlada Srbije podneti molbu za kandidaturu za članstvo u EU do kraja juna.

Ona je ocenila da podnošenje zahteva predstavlja „političku odluku” i da ne treba zaboraviti da to podrazumeva i ispunjavanje političkih i drugih uslova, među kojima je i ostvarivanje pune saradnje sa Tribunalom u Hagu.