Napad na sećanje: zašto nekome smeta istina o Jasenovcu u Narodnoj skupštini

U holu Narodne skupštine Srbije otvorena je izložba „Jasenovac – trajna opomena“, posvećena obeležavanju 80 godina od oslobođenja sistema logora Jasenovac i 27. januara, Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta. Izložbu organizuje Muzej žrtava genocida, uz podršku Ministarstva kulture, a postavka je smeštena u centralnom holu Doma Narodne skupštine.

Povodom ove izložbe pojavile su se oštre reakcije dela javnosti, kao i kritike u pojedinim medijima, među kojima je i N1, gde je izložba okarakterisana kao „provokacija“. Takva ocena izazvala je negodovanje u delu stručne i šire javnosti, uz ocenu da se time relativizuje značaj kulture sećanja i obaveza institucija da neguju istorijsko pamćenje o stradanju Srba, Jevreja i Roma u tzv. Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

Kritičari ovakvih stavova ukazuju da je Jasenovac, kao simbol genocida i masovnih zločina u okviru tzv. Nezavisne Države Hrvatske, tema od nacionalnog i civilizacijskog značaja, te da obeležavanje stradanja žrtava ne može i ne sme biti predmet dnevnopolitičkih kalkulacija. Podseća se da je izložba otvorena upravo u vreme obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, što je praksa u brojnim evropskim državama.

U polemikama koje su usledile pominju se i imena pojedinih evropskih političara, poput Tonina Picule i Davora Ivana Štira, kao i izjava slovenačkog političara Vladimira Prebiliča, koji je, prema navođenjima, govorio o „razumevanju signala“ koji se šalju postavkom izložbe. Ove ocene dodatno su podgrejale raspravu o tome da li se sećanje na žrtve može tumačiti kroz prizmu savremenih političkih odnosa.

Iz Muzeja žrtava genocida poručuju da je cilj izložbe isključivo naučno i dokumentovano predstavljanje istorijskih činjenica o sistemu logora Jasenovac, kao i očuvanje dostojanstva žrtava. Prema njihovim navodima, kultura sećanja predstavlja temelj odgovornog društva i ne sme biti predmet političkih uslovljavanja.

Otvaranje izložbe u Domu Narodne skupštine, kako se ističe, u skladu je sa institucionalnom obavezom države da neguje istorijsko pamćenje i da jasno osudi zločine genocida, bez obzira na aktuelne političke okolnosti.