Koga provocira izložba o jasenovačkom genocidu

Izložba „Jasenovac – trajna opomena”, u organizaciji Muzeja žrtava genocida uz podršku Ministarstva kulture, otvorena je u centralnom holu Doma narodne skupštine. Povod za organizaciju izložbe je osamdeseta godišnjica oslobođenja zloglasnog logora probojem zatočenika i obeležavanje 27. januara kao Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta. „Genocid na prostoru Nezavisne Države Hrvatske nije spontano sprovođen, već je sistemski činjen i ozakonjen od države, stvorene u stanju okupacije pod nacističkim i fašističkim okriljem. Svedoci smo revizije istorije i napora da se drastično umanji broj žrtava u Jasenovcu i uopšte na prostoru Nezavisne Države Hrvatske, što vređa istinu i potomke žrtava. Revizijom istorije skriva se ružna prošlost, ne da bi se učinio otklon od nje, nego da bi se na njoj i dalje stajalo. Mnogi u Hrvatskoj bi nad tim trebalo da se zamisle”, izjavio je na otvaranju izložbe 16. januara potpredsednik Narodne skupštine Jovan Janjić, dodajući da srpski narod nosi bol za onim što se desilo njegovom narodu i njegovim precima.

Obilazeći izložbu sa državnim sekretarom Ministarstva kulture Lavom Pajkićem, Janjić je podsetio da su se ustaški zločinci hvalili stotinama hiljada ubijenih Srba, o čemu svedoče čak i nacistički, pored ostalih izvora. „Zemaljska komisija Hrvatske za utvrđivanje zločina okupatora, u izveštaju posle Drugog svetskog rata konstatuje da je u Jasenovcu stradalo 500 do 600.000 ljudi, uz napomenu da nikad neće moći da se utvrdi tačan broj žrtava. Ne može biti manji broj žrtava, a izvesno je da se radi o najmanje oko 700.000 stradalih, dok smo danas svedoci beskrupulozne revizije istorije, kojom se umanjuje broj žrtava”, naveo je Janjić, zahvalivši se autorima izložbe izvršnom direktoru Muzeju žrtava genocida Nikoli Miloševskom i kustosu istoričaru Aleksandri Mišić, jer su stali u službi istine.

Prisutnima se, na otvaranju izložbe, obratio i Miloševski, navodeći da je kroz postavku prikazana jedna vrlo genocidna politika koju je Nezavisna Država Hrvatska, uz podršku značajnog dela društva, pripremila i potom sprovodila u jasenovačkom logoru, kao najvećem mestu stradanja srpskog naroda, ali i jevrejskog i romskog na teritoriji NDH. Autor podseća da je Jasenovac jedan od retkih logora koji je oslobođen iznutra kada je u maju 1945. godine više od 600 logoraša pokušalo proboj, a samo je stotinak preživelo. Miloševski je objasnio da se izložba sastoji iz dve celine, od kojih se prva bavi logorom tokom njegove istorije od avgusta 1941. do maja 1945. godine, dok se drugi deo drugi deo bavi ustaškom bolnicom u Jasenovcu, koja je slabo istražena tema, gde su radili lekari logoraši od kojih su mnogi stradali.

„Cilj izložbe je da objektivno i celovito prikaže stradanja nevinih žrtava u sistemu koncentracionih i logora smrti Jasenovac, simbolu genocida koji su počinile vlasti Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. Fokus izložbe je na istorijskom kontekstu, organizaciji i dinamici zločina počinjenih nad pripadnicima srpskog, jevrejskog i romskog naroda u jasenovačkom logorskom sistemu, kao i na kulminaciji zločinačke politike koja je na celokupnoj teritoriji Nezavisne Države Hrvatske bila sveprisutna tokom ratnih godina. Predstavljanjem istorijskih činjenica, manje ili više poznatih javnosti, kao i muzejskih predmeta, kao materijalnih svedočanstava o stradanju, autori su nastojali da doprinesu aktuelizaciji jedne od najtežih tema u istoriji srpskog naroda, istovremeno da jasenovački stradalnici, ali i preživele žrtve budu otrgnuti od zaborava”, poručio je Miloševski.

Nekoliko dana kasnije, izložba „Jasenovac – trajna opomena” izazvala je niz krajnje neprimerenih reakcija i dovođenje u kontekst sa dnevnopolitičkim događajima. Kako prenosi više beogradskih medija, pristalice opozicije i tzv. studenata u blokadi oglasile su se na društvenim mrežama, osuđujući postavku kao provokaciju usmerenu protiv poslanika Evropskog parlamenta iz Hrvatske. Delegacija evroparlamentaraca koju predvode izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula i Davor Ivo Štir, kao i poslanici iz Litvanije, Austrije, Nemačke, Portugalije i Rumunije, kao i Slovenac Vladimir Prebilič boraviće u poseti Srbiji od 22. do 24. januara, kako bi razgovarali sa predstavnicima opozicije i studenata u blokadi.

Poseta je organizovana bez konsultacija sa zvaničnim predstavnicima Srbije, pa evroparlamentarce neće dočekati niko od najviših državnih funkcionera. Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić ocenila je posetu kao ne preterano bitnu za Srbiju u ovom trenutku, dodajući da se radi o nepoštovanju institucija naše zemlje. Kako je objasnila, u navedenom periodu ona će se nalaziti u ranije dogovorenoj poseti Estoniji, kao i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Da stvar bude interesantnija, poslanike Evropskog parlamenta neće primiti ni šef delegacije Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat koji, prema pisanju beogradskih medija, takođe nije u Beogradu.

Kako je „Politika” ranije pisala, istaknuti predstavnik delegacije Evropskog parlamenta iz Hrvatske Davor Ivo Štir unuk je ustaškog oficira Ivana Štira koji je počinio masovne zločine nad Srbima u NDH, dok se izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula istakao objavljujući po društvenim mrežama fotografiju na kojoj pozira u uniformi hrvatske zločinačke formacije sa puškom tokom akcije „Oluja” kada je etnički očišćeno više od 200.000 Srba sa prostora Republike Srpske Krajine.

Da li je očigledna podrška koju su hrvatski evroparlamentarci dali studentima u blokadi i delu opozicije u Srbiji, razlog zašto pojedine pristalice traže uklanjanje izložbe „Jasenovac – trajna opomena”, prokomentarisao je potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. „Uvredljivo je i sramotno što neko uopšte postavlja pitanje da to treba da se skloni. Kad sam bio ministar spoljnih poslova, u Evropskom parlamentu je organizovan skup o Alojziju Stepincu. Mi smo žestoko protestovali, ali nas niko nije fermao dva posto. Sada, oni mogu da organizuju o Stepincu u Evropskom parlamentu, a mi ne možemo. Mi u srpskom parlamentu možemo da organizujemo šta hoćemo. Ovo je naša zemlja”, poručio je Dačić. Upitao je i koga vređamo izložbom o genocidu nad našim narodom.