Tramp pokrenuo „Mirovni savet"

Američki predsednik Donald Tramp otvorio je u Davosu inauguralni sastanak novoosnovanog „Mirovnog saveta“, tela koje je predstavljeno kao ključni element njegovog mirovnog plana za Pojas Gaze, ali koje po svojoj strukturi i ambicijama očigledno prevazilazi okvire jedne regionalne inicijative. Sastanak je održan na marginama Svetskog ekonomskog foruma, a Bela kuća je direktno prenosila događaj, dajući mu jasnu političku i simboličku težinu.

Iza Trampa, tokom uvodnog obraćanja, na sceni su bili premijeri Mađarske i Jermenije Viktor Orban i Nikol Pašinjan, kao i predsednici Azerbejdžana i Argentine Ilham Alijev i Havijer Majli. Poziv za učešće upućen je i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, što je od samog početka dalo globalnu dimenziju projektu koji je formalno vezan za Gazu.

Od Gaze ka „Svetskom mirovnom savetu“

U svom govoru na ceremoniji potpisivanja dokumenata o osnivanju Saveta, Tramp je naglasio da će novo telo sarađivati sa Ujedinjenim nacijama, ali je već iz formulacija u povelji i izjava njegovih saradnika bilo jasno da se ne radi o klasičnom pomoćnom mehanizmu unutar postojećeg sistema.

Ideja o „Mirovnom savetu“ prvi put je javno predstavljena sredinom januara, kao deo šireg plana za Gazu, koji podrazumeva i raspoređivanje međunarodnih snaga i koordinaciju obnove. Međutim, još u novembru 2025. godine, kada su UN pozdravile koncept saveta, on je bio zamišljen kao privremena međunarodna administracija sa ograničenim mandatom - telo koje bi koordiniralo finansiranje i obnovu Gaze u skladu sa međunarodnim pravom.

Suprotno tim početnim nagoveštajima, Trampov projekat se u međuvremenu profilisao kao samostalna međunarodna organizacija, sa sopstvenom poveljom, članstvom i upravljačkom strukturom, što je kod dela analitičara otvorilo pitanje da li je reč o potencijalnom konkurentu postojećim mehanizmima UN, pre svega Savetu bezbednosti.

Struktura i pravila: moć koncentrisana u jednom centru

Prema tekstu povelje, koju su uz pozivnice dobili svetski lideri, a koju su preneli mediji, „Mirovni savet“ je definisan kao međunarodna organizacija čiji je cilj „promocija stabilnosti, obnavljanje legitimne uprave i obezbeđivanje održivog mira u područjima pogođenim ili ugroženim sukobom“. Iako se u dokumentu formalno ne pominje Gaza, naglasak je na potrebi za „fleksibilnijim i efikasnijim međunarodnim telom za jačanje mira“, što je protumačeno kao indirektna kritika postojećeg sistema UN.

Ključne odredbe povelje pokazuju jasnu hijerarhiju moći:

• Član Saveta može postati isključivo država koju pozove predsednik Saveta, odnosno Donald Tramp.
• Države predstavljaju šefovi država ili, uz saglasnost predsedavajućeg, drugi visoki zvaničnici.
• Savet nema ovlašćenja nad teritorijom članica i ne može ih primorati na učešće u mirovnim operacijama bez njihovog pristanka.
• Članstvo se dodeljuje na period od tri godine, uz mogućnost obnove po odluci predsednika, s tim što se ovaj rok ne primenjuje na države koje u prvoj godini uplate članarinu od milijardu dolara.
• Svaka država ima jedan glas, ali nijedna odluka ne može stupiti na snagu bez odobrenja predsednika Saveta.

Glasanja su predviđena najmanje jednom godišnje, dok će se sastanci bez glasanja održavati kvartalno, u terminima i na lokacijama koje predsednik smatra prikladnim. Finansiranje je dobrovoljno i može dolaziti ne samo od članica, već i od drugih država, entiteta i izvora.

Izvršni odbor i politička težina

Bela kuća je 16. januara objavila i sastav izvršnog odbora Saveta, koji dodatno oslikava političke i finansijske ambicije projekta. Pored Trampa kao predsednika, u odboru su:

– američki državni sekretar Marko Rubio,
– specijalni izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof,
– Trampov zet Džared Kušner,
– bivši britanski premijer Toni Bler,
– američki biznismen Mark Rouan,
– predsednik Svetske banke Adžaj Banga,
– zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost SAD Robert Gabrijel.

Za visokog predstavnika za Gazu imenovan je bugarski diplomata Nikolaj Mladenov, dok su kao viši savetnici navedeni i zvaničnici iz američke administracije i diplomatskih krugova.

Poziv Putinu i geopolitička poruka

Posebnu pažnju izazvao je poziv upućen Vladimiru Putinu da se pridruži Savetu. Njegov portparol Dmitrij Peskov saopštio je da Moskva „proučava sve detalje predloga“ i da očekuje dalji kontakt sa američkom stranom radi razjašnjenja nijansi. Prema procenama analitičara, Trampov potez ima za cilj održavanje direktnog dijaloga sa Rusijom i uključivanje Moskve u novi format globalne bezbednosti, izvan tradicionalnih okvira.

Tramp je na svojoj društvenoj mreži Truth Social poručio da je reč o „najvećem i najuglednijem savetu koji se ikada sastao“, dok njegovi saradnici otvoreno govore o „Svetskom mirovnom savetu“, a ne o telu ograničenom na Gazu. Ta ambicija, međutim, otvara i brojna pitanja – od odnosa sa UN, preko legitimiteta odluka, do koncentracije moći u rukama jednog predsednika.

Ukoliko „Mirovni savet“ zaista zaživi u punom obimu, on bi mogao označiti početak nove faze u globalnom upravljanju krizama. Da li će to biti efikasniji mehanizam za rešavanje sukoba ili pre svega politički instrument američkog predsednika, ostaje da se vidi. Jasno je, međutim, da je Davos bio tek prvi korak u procesu koji bi mogao značajno da preoblikuje postojeći međunarodni poredak.