Koji deo NIS-a će Mađari prodati Arapima

Kada je američki OFAK krajem prošle godine zabranio prodaju imovine „Naftne industrije Srbije” u Bugarskoj, Rumuniji, BiH, što su oko 84 benzinske pumpe, nije bilo jasno zašto to čini ako su se već našli kupci koji bi preuzeli ruski kapital koji je ionako već bio pod sankcijama. S ove tačke gledišta, kada se zna da će sva i domaća i inostrana imovina NIS-a da završi većinski kod mađarskog MOL-a, o čemu se u to vreme već pregovaralo, jasno je zašto OFAK tada nije dozvolio ovo otuđenje.

U Rumuniji NIS ima 19 benzinskih pumpi pod brendom „Gaspromnjeft”, u Bugarskoj „Gaspromnjeft” ima 23 benzinske pumpe. U BiH su radile 42 benzinske stanice preko kompanija „NIS petrol Banjaluka” i „G-petrol Sarajevo” i zapošljavale oko 500 radnika.

U Srbiji MOL s kupovinom pumpi NIS-a neće imati monopol na tržištu, ali će biti jedini koji će sve ostale na tržištu snabdevati gorivom iz rafinerije u Pančevu za koju baš i nije bio zainteresovan (ima već četiri svoje), ali kako je objasnio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle teških pregovara problem je rešen i rafinerija će nastaviti da radi ko god bio vlasnik. Ono što je izvesno je da bi MOL trebalo da preuzme 56,15 odsto imovine NIS-a, država Srbija od MOL-a kupi pet, a još se ne zna šta će kupiti ADNOK, naftna kompanija iz Emirata. Odnosno kakvo će biti prepakivanje kada se i ako se ugovor potpiše, što zavisi od OFAK-a.

Upravo je to poslednjih dana podgrejalo spekulacije da bi kompanija iz Emirata mogla naknadno da preuzme „Rafineriju Pančevo” i „Petrohemiju” od MOL-a, a da mađarska kompanija zadrži maloprodajno tržište i bušotine, pa se postavlja pitanje a šta je sa centralom firme i zaposlenima. Ono što je izvesno, a što je za „Energiju Balkana” potvrdio finansijski analitičar Vladan Pavlović:

– Kako god, u novoj strukturi nema direktnog većinskog vlasnika i preglasavanje neće biti moguće, a pogotovu neće biti moguće da MOL odlučuje bez Srbije i UAE, odnosno bez Rusije. Iako se stalno potencira na MOL-u, on uopšte nije ključni kupac, tačnije, imaće tek 25 odsto kontrolnog glasa u NIS-u, što je neuporedivo lošije nego i u slučaju „INE” – tvrdi Pavlović.

I dok niko od zvaničnika ne želi ili ne može da kaže kakva će biti prava struktura vlasništva budućeg NIS-a, postavlja se pitanje koliko bi za jednu vertikalno integrisanu kompaniju u Jugoistočnoj Evropi kakav je NIS bilo poželjno rasparčavati na „Petrohemiju”, rafineriju, maloprodaju i centralu.

Prof. dr Petar Stanojević, bivši pomoćnik ministra energetike koji je prošao prodaju NIS-a Rusima, kaže za „Politiku” da misli da do rasparčavanja neće doći jer je MOL zvanično potvrdio da će preuzeti rafineriju, a potvrdio je i Petar Sijarto, uz sve srpske zvaničnike.

– Podela NIS-a na delove zvuči problematično i postavlja se pitanje zašto bi Srbija onda povećavala svoj ulog od pet odsto u NIS-u ako će kompanija da se razdvaja. Drugo, staro pravilo je da svaka kompanija koja ima rafineriju prvo snabdeva sopstvene pumpe, jer tako ima sigurno tržište. Ako MOL bude snabdevao sadašnje NIS pumpe, koga će onda da snabdeva rafinerija ADNOK-a pod uslovom da ona pripadne Arapima – pita Stanojević.

Svako ko bude kupovao od ADNOK-a u Srbiji, nastavlja, imaće bolju cenu, ako i zbog čega ono zbog troškova logistike.

– Treće, šta će u tom slučaju biti sa proizvodnjom domaće nafte? Meni je jedno logično da MOL želi što veći deo tržišta ne samo Srbije nego i Rumunije, BiH, Bugarske preko NIS, a ADNOK želi da se prerađuje njegova nafta i da prodaje skupe proizvode, a ne samo jeftinu i kvalitetnu naftu. To je i „Lukoil” nekada hteo, kada je bio u igri za NIS. Samo tako vidim njihov interes – kaže dr Stanojević.

On dodaje da bi MOL mogao da vidi i neki interes u zajedničkom planiranju i optimizaciji proizvodnje njegovih rafinerija u dunavskom regionu, kako bi svi zajedno radili profitabilnije.

– Mislim da se ove „kombinacije” ne određuju vlasničkim udelima, već sporazumom budućih vlasnika o strategiji poslovanja NIS-a. Takođe mislim, ako se ADNOK uključi, da svi razgovori o udelima u vlasništvu postaju bespredmetni, jer će se kompanijom morati da upravlja zajednički i u dogovoru tri strane. Između ostalog i zato što je ADNOK mnogo veća kompanija od MOL-a i ima sopstvenu naftu, a tu je i srpska država kao akcionar – objašnjava naš sagovornik.

On kaže da pumpe u Bugarskoj, Rumuniji, BiH koje su u vlasništvu NIS-a nisu prodate i da će biti deo imovine koju preuzimaju Mađari uz amin OFAK-a.

Na pitanje da li će tu biti posla za antimonopolsku komisiju odgovara da se Evropska antimonopolska komisija nije uključivala prilikom prošle privatizacije NIS-a, a kakva su aktuelna pravila ostaje da se vidi.

Upućeni u svetske nafnte prilike s druge strane kažu za naš list da bi podela kompanije bila bolja varijanta i da bi ona mogla tehnički dobro da funkcioniše. ADNOK je vertikalno integrisana kompanija koja ima snažan petrohemijski segment i visokotehnološku preradu nafte. A MOL sa druge strane ima snažnu maloprodaju.