Mi smo želeli dijalog, bili smo spremni da pričamo i o svojim greškama, ali evroparlamentarci ga nisu hteli, nisu hteli da se razgovara o ljudskim i građanskim pravima Srba na KiM, skratili su sastanak s nama, što je nezapamćeno nepoštovanje, rekla je juče potpredsednica Skupštine Srbije Marina Raguš (SNS), nakon sastanka predstavnika vladajuće koalicije s delegacijom poslanika Evropskog parlamenta. Evroparlamentarci su se sastali i s opozicionarima.

Raguševa je novinarima rekla da su na sastanak čekali pola sata, da je on trebalo da traje minimum 40 minuta, ali je skraćen jer su evroparlamentarci rekli da ih čekaju drugi sastanci. Navela je da su poslanici vladajuće koalicije sačekali delegaciju EP, a na sastanak su došli jer su članovi delegacije EP prethodno obišli izložbu o Jasenovcu postavljenu u holu Doma Narodne skupštine. Inače, evroparlamentarci su obišli izložbu tek posle sastanka s predsednicom Odbora za evrointegracije i potpredsednicom parlamenta Elvirom Kovač (SVM). Na sastanak s njom došli su ušavši na glavni ulaz parlamenta, ali nisu prošli kroz hol gde je postavljena izložba povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta već hodnikom, kako su i tražili u dopisu skupštini.

Raguševa je kazala da je početak sastanka verovatno bio neprijatan, jer „smo mi izrazili protest da izvestilac za Srbiju bude čovek koji slavi vojnu akciju Hrvatske ’Oluja’ i fotografiše se u uniformi pripadnika ’Crnih mambi’.” Dodala je da se misija dešava nakon usvajanja rezolucije kojom je EP Srbiji već doneo presudu, „nismo na sastanku čuli ili videli bilo kakve dokaze koji se u toj usvojenoj rezoluciji koriste protiv vlasti u Srbiji, poput upotrebe zvučnog topa na protestu, a bili smo spremni da razgovaramo o svemu”. Istakla je: „Svesni smo da grešimo, ali smo spremni da ispravimo greške. Ali, Srbija je suverena i nezavisna zemlja. Poruke koje se šalju, nažalost, iz jednog dela Evropskog parlamenta nisu dobre i mi smo rekli da moraju da promene izvestioca za Srbiju jer je to jako loš izbor, jer izvestilac za Srbiju nije objektivan i on je svoj stav potpuno definisao kad je slavodobitno sebe slikao u uniformi ’Crnih mambi’. Nismo čuli ni osudu genocida u Jasenovcu.”

Raguševa je kazala da joj je žao što se nije razgovaralo u ljudskim pravima Srba na KiM, o svim upucanim Srbima, deci upucanoj samo zato što su nosila badnjak, o seksualnim pretnjama ženama, „imali smo materijal za svaki slučaj”. Dodala je: „To nisu hteli da čuju, prekinuli su sastanak.” Navela je da se na sastanku nije čula osuda genocida u Jasenovcu i pomenula da je sasvim jasno „da predsednik Srbije Aleksandar Vučić neće dobiti dozvolu da poseti Jasenovac kao potomak jasenovačkih žrtava, što traži pet godina”.

Rekla je da je evroparlamentarcima izneta hronologija protesta koji su se dešavali poslednjih godinu dana, da je održano 29.000 nezakonitih protesta, da je više od 700 prostorija SNS-a potpuno demolirano, da su fizički napadnuti aktivisti i funkcioneri SNS-a i da su citirali sve ono što im politički neistomišljenici obećavaju – da će ih jahati, dinstati, valjati u katran i perje, da će ih lustrirati. Dodala je: „Na to nismo dobili nikakav odgovor od evroparlamentaraca, iako je diskriminacija po političkoj osnovi krivično delo u svim zemljama EU.” Izrazila je žaljenje što nisu imali priliku da razgovaraju o medijima i medijskim slobodama, o tome da je nacionalna televizija bila blokirana i da su bile objavljene poternice za zaposlenima.

Istakla je: „Zamolili smo ih da imaju izbalansiran stav. Znamo da mi njima ne odgovaramo, niti ćemo ikada, jer nećemo priznati nezavisnost takozvanog Kosova zbog Rezolucije 1244 koja garantuje naš teritorijalni integritet i suverenitet, zbog preambule našeg Ustava i zbog toga što ta civilizovana Evropa ćuti na suze srpskih majki s KiM kad im pucaju na decu, jer su otišli po badnjak. Želimo najbolje odnose u regionu, Srbija će uvek razgovarati, predsednik Srbije je i u najgorim napadima pružao ruku za dijalog, nudio savetodavni referendum... Očekivali smo od njih makar evropski bonton. Ovo što smo mi danas doživeli nije naša sramota nego njihova. Nije poruka nama, nego većinskoj Srbiji – za predsednika Aleksandra Vučića glasalo je više od dva miliona ljudi. Šta mislite kako će većinska Srbija ovo da vidi? Dakle, poruke smo shvatili, vrlo jasno i vrlo plastično. Nijedna strana misija neće nam određivati ko će u Srbiji biti na vlasti. Vreme odgovornosti je tu.”

Potpredsednica parlamenta Dunja Simonović Bratić (SPS) rekla je da evroparlamentarce ne zanima istina. Istakla je: „Ono što je sada jasno jeste da njih ne zanima istina. Nakon rezolucije u kojoj su već doneli presudu, njih uopšte nije zanimalo da čuju šta mi mislimo o tome što su oni tu napisali, niti ih je zanimalo da se s nama konsultuju i pre toga. Ako pravite takozvani fakt fajnding, onda valjda želite da čujete sve strane. Ovo se ne može ni nazvati sastankom. Pretpostavljam da su se nadali da ih mi nećemo ni sačekati, da ćemo napustiti sastanak, budući da su kasnili skoro pola sata, ali su bili zauzeti sa sastancima, što s celokupnom opozicijom, a posle, naravno, s onima koji su im bliži i draži, a to je ova takozvana proevropska opozicija. To je sve u redu i legitimno i to je njihov izbor, ali način ulaska u salu, gde nisu hteli da nam kažu ni dobar dan, gde su prolazili kao da su došli ’pod moranje’... Očigledno su se nadali da ih mi nećemo ni sačekati.”

Delegaciju Odbora za spoljne poslove predvodi Marta Temido iz Portugalije, a u njoj su i evroposlanica iz EPP Rasa Juknjvičijene (Litvanija), Rajnhold Lopatka, (Austrija), šef delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa BiH i Prištinom Davor Ivo Štir (Hrvatska), socijaldemokrata Tonino Picula (izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju iz Hrvatske), Rumun Šerban Dimitrie Sturza (ECR), Austrijanac Helmut Brandšteter (Obnovimo Evropu), Slovenac Vladimir Prebilič (Zeleni) i Nemac Petr Biztron (ESN).

Kovačeva: Nadam se da će sledeća rezolucija EP o Srbiji biti mnogo objektivnija

Prva se s evroparlamentarcima sastala predsednica Odbora za evrointegracije Elvira Kovač (SVM), koja je izrazila uverenje da će sledeća rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji biti mnogo objektivnija i realnija. Ona je za Tanjug rekla da se najviše razgovaralo o tempu reformi i kako se to dokumentuje, kao i o ispunjavanju preporuka ODIHR-a, izboru članova REM-a, o daljoj saradnji i jačanju dijaloga Narodne skupštine Srbije i Evropskog parlamenta, ali i o izložbi o Jasenovcu koju su evroparlamentarci na kraju ipak posetili.

Deo opozicije tražio sankcije za srpske zvaničnike

Poslanici opozicionih proevropskih stranaka rekli su da su evroparlamentarcima rekli da EU treba da „uvede perosonalizovane sankcije zvaničnicima Srpske napredne stranke i drugima, među kojima je načelnik Uprave kriminalističke policije Marko Kričak”. Radomir Lazović (ZLF) rekao je da su na sastanku tražili da Srbija bude uslovljena povlačenjem sredstava iz Plana rasta za zapadni Balkan i striktnim sprovođenjem reformi, kao i da su tražili personalizovane sankcije za funkcionere vlasti i policije. Kazao je: „Naveli smo da sredstva EU treba da se preusmere organizacijama civilnog društva ili medijima koji rade posao demokratizacije države. Izneli smo uslove koji su potrebni za fer izbore i tražili da se Evropska komisija direktnije uključi kad je reč o situaciji u Srbiji. Tražićemo sastanke u Briselu po tom pitanju.”

Borko Stefanović (SSP) rekao je da se na sastanku razgovaralo i o mogućnosti za slanje posmatračke misije iz EU na predstojeće lokalne izbore u Srbiji, i da to ne bi bio presedan. Dodao je da je misija EP pokazala visok stepen poznavanja činjenica i da je od predstavnika proevropskih stranaka u opoziciji, koji su među sobom radili u punoj koordinaciji, čula i konkretne predloge o daljim koracima. Naveo je da su „od visokorangiranog člana delegacije EP čuli da su za EU važne tri stvari: da li je SNS opredeljen za članstvo Srbije u EU ili nije, da li SNS želi demokratiju i kakav je odnos Srbije prema Rusiji”.

Pavle Grbović (PSG) rekao je da je „poseta delegacije EP signal da situacija u Srbiji nije uobičajena za EU”. Dodao je da je opozicija predložila više mera koje bi EU mogla da sprovede u vezi sa Srbijom i kao primer naveo preusmeravanje sredstava iz Plana rasta za pomoć organizacijama civilnog društva i nezavisnim medijima. Demokratska stranka, kako je navedeno u saopštenju, tražila je od delegacije EP „da EU primeni mehanizme personalnih sankcija prema pojedincima koji blokiraju evropski put Srbije i da institucije unije pokrenu finansijsku istragu povodom rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu, u čijem urušavanju je u novembru 2024. godine poginulo 16 ljudi”.

Saopštenjem se oglasio i Aleksandar Pavić (Mi – snaga naroda), koji je, kako je naveo, na sastanku istakao evroskepticizam pokreta kojem pripada. Rekao je: „Poručio sam im da samo nastave da u delegacije uključuju ljude poput Tonina Picule, koji se ponosi učešćem u najvećem etničkom čišćenju na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata, ili Davora Ivo Štira, velikog fana hrvatskog pevača Tompsona, koji promoviše neofašizam u Hrvatskoj. Rekao sam im da će to samo da pojača anti-EU raspoloženje u Srbiji. Mi protiv toga nemamo ništa, ali čisto da znate koji efekat ima ovakav vaš sastav delegacije u Srbiji.”

Poslanička grupa Pokret radnika Sloga – Struka saopštila je da je na sastanku iznela jasan stav da podržava evropski put Srbije u delu koji se odnosi na poštovanje i unapređenje radničkih i ljudskih prava. Šef poslaničke grupe i predsednik Udruženih sindikata Srbije Sloga Željko Veselinović naveo je u saopštenju da je razgovor održan u prisustvu svih predstavnika parlamentarnih stranaka, što je ocenio kao ispravan i legitiman format dijaloga, ali je ukazao na neslaganje u vezi s daljim formatom razgovora sa strankama koje se predstavljaju kao proevropske, navodeći da nije jasno po kojim se kriterijumima nakon zajedničkih sastanaka izdvajaju pojedini sagovornici.