Dok me­di­ji bru­je o to­me da sve ve­ći broj ze­ma­lja us­kra­ću­je uče­ni­ci­ma mo­guć­nost da svo­je smart­fo­ne ko­ri­ste u ško­li, a om­bud­sman u Sr­bi­ji na­ja­vlju­je pred­log za­ko­na o za­bra­ni upo­tre­be mo­bil­nih te­le­fo­na u osnov­nim i sred­njim ško­la­ma, pre­ne­bre­ga­va se raz­li­ka iz­me­đu ne­do­zvo­lje­nog, pre­te­ra­nog i štet­nog ko­ri­šće­nja lič­nih di­gi­tal­nih ure­đa­ja u škol­skom kru­gu i onog po­želj­nog ko­jim se una­pre­đu­je kva­li­tet obra­zo­va­nja i ja­ča vas­pit­na ulo­ga ško­le. Is­ti­ču se ne­ga­tiv­ni uti­ca­ji: pre­ko­mer­no zu­re­nje u ekra­ne, ne­a­de­kvat­na upo­tre­ba dru­štve­nih mre­ža, bez­bed­no­sni ri­zi­ci i vr­šnjač­ko na­si­lje u on­lajn okru­že­nju. Pi­ta­nje je da li bi se to dra­stič­no sma­nji­lo po si­li no­vog za­ko­na – nji­me pro­pi­sa­nim re­strik­ci­ja­ma i ka­zna­ma, ili bi svr­sis­hod­ni­je i plo­do­no­sni­je bi­lo no­vo si­stem­sko re­še­nje ko­je bi na na­ci­o­nal­nom ni­vou tra­si­ra­lo put i osi­gu­ra­lo da se de­ca od­ma­le­na uče i vas­pi­ta­va­ju da „pa­met­ne” ure­đa­je i teh­no­lo­gi­je pa­met­no i ko­ri­ste?

Ne tre­ba smet­nu­ti s uma da je zlo­u­po­tre­ba mo­bil­nih te­le­fo­na u ško­la­ma već za­bra­nje­na krov­nim Za­ko­nom o osno­va­ma si­ste­ma obra­zo­va­nja i vas­pi­ta­nja (ZO­SOV). Prin­ci­pi va­lja­nog ko­ri­šće­nja lič­nih di­gi­tal­nih ure­đa­ja uče­ni­ka u na­šem škol­skom si­ste­mu po­sto­je i ne bi sme­li da bu­du mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru već da se u prak­si pri­me­nju­ju i per­ma­nent­no ko­ri­gu­ju ka­ko bi se sma­nji­li ri­zi­ci i osi­gu­ra­la do­bro­bit uče­ni­ka. Pri­tom, di­gi­ta­li­za­ci­ja u obra­zo­va­nju je­dan je od stra­te­ških ci­lje­va Vla­de Sr­bi­je.

Ak­tu­el­na Stra­te­gi­ja raz­vo­ja obra­zo­va­nja i vas­pi­ta­nja do 2030. go­di­ne ka­že da bi „je­dan od osnov­nih tren­do­va u na­red­nim go­di­na­ma tre­ba­lo da bu­de in­ten­ziv­na di­gi­ta­li­za­ci­ja pro­ce­sa obra­zo­va­nja ko­ja se ogle­da kroz pe­da­go­šku pri­me­nu in­for­ma­ci­o­no-ko­mu­ni­ka­ci­o­nih teh­no­lo­gi­ja.” U ovom stra­te­škom do­ku­men­tu po­ja­šnje­no je da se di­gi­tal­no obra­zo­va­nje od­no­si na dve raz­li­či­te ali kom­ple­men­tar­ne obla­sti obra­zov­ne po­li­ti­ke – jed­na ob­u­hva­ta me­re usme­re­ne na di­gi­tal­ne kom­pe­ten­ci­je na­stav­ni­ka i uče­ni­ka, a dru­ga pe­da­go­šku pri­me­nu di­gi­tal­nih teh­no­lo­gi­ja u ci­lju una­pre­đi­va­nja kva­li­te­ta na­sta­ve i uče­nja. Us­kra­ći­va­nje mo­guć­no­sti uče­ni­ci­ma da ko­ri­ste svo­je mo­bil­ne te­le­fo­ne u ško­li uop­šte ni­je te­ma u stra­te­gi­ji raz­vo­ja srp­skog obra­zo­va­nja.

– U na­šoj ze­mlji, do­stup­nost škol­skih di­gi­tal­nih ure­đa­ja van ka­bi­ne­ta za in­for­ma­ti­ku zna­čaj­no va­ri­ra. Po­je­di­ne lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve pre­po­zna­le su zna­čaj ja­ča­nja in­fra­struk­tu­re i do­ni­ra­le mo­bil­ne ure­đa­je, naj­če­šće ta­ble­te, ko­je bi uče­ni­ci mo­gli da ko­ri­ste u ško­li i kod ku­će. Ipak, ve­ći­na ško­la i da­lje ne­ma uslo­ve da po­dr­ži na­sta­vu u ko­joj se teh­no­lo­gi­ja ko­ri­sti u raz­li­či­tim pred­me­ti­ma. Zbog to­ga ne tre­ba za­ne­ma­ri­ti po­ten­ci­jal lič­nih di­gi­tal­nih ure­đa­ja uče­ni­ka kao re­sur­sa za uče­nje. Uko­li­ko ško­la ne ras­po­la­že do­volj­nim bro­jem škol­skih ure­đa­ja, vo­đe­na i kon­tro­li­sa­na upo­tre­ba lič­nih ure­đa­ja mo­že zna­čaj­no da do­pri­ne­se raz­vo­ju di­gi­tal­nih kom­pe­ten­ci­ja uče­ni­ka i po­dr­ži na­sta­vu i uče­nje – stav je struč­nja­ka Za­vo­da za vred­no­va­nje kva­li­te­ta obra­zo­va­nja i vas­pi­ta­nja (ZVKOV).

Me­dij­ske na­pi­se o ra­stu bro­ja dr­ža­va ko­je za­bra­nju­ju mo­bil­ne te­le­fo­ne uče­ni­ka u ško­la­ma iz ZVKOV-a do­pu­nju­ju „re­al­no­šću – da u svim tim ze­mlja­ma uče­ni­ci uz se­be ima­ju škol­ski di­gi­tal­ni ure­đaj (ta­blet ili lap­top) i sva­ko­dnev­no ga ak­tiv­no ko­ri­ste u na­sta­vi i uče­nju, u ško­li i kod ku­će.” Do­stup­nost di­gi­tal­nih ure­đa­ja u to­ku na­sta­ve, ob­ja­šnja­va­ju iz ovog za­vo­da, pru­ža na­stav­ni­ci­ma svih pred­me­ta mo­guć­nost da teh­no­lo­gi­ju in­te­gri­šu u pro­ces na­sta­ve i uče­nja na na­čin ko­ji obez­be­đu­je nje­nu od­go­vor­nu, svr­sis­hod­nu i kon­tro­li­sa­nu upo­tre­bu u obra­zov­ne svr­he. Ta­kvo okru­že­nje, is­ti­ču, omo­gu­ća­va da di­gi­tal­na teh­no­lo­gi­ja ne bu­de sa­mo do­da­tak, već po­dr­ška raz­vo­ju kri­tič­kog mi­šlje­nja, sa­rad­nje i kre­a­tiv­no­sti kod uče­ni­ka.

– Ko­ri­šće­nje lič­nih di­gi­tal­nih ure­đa­ja omo­gu­ća­va uče­ni­ci­ma pu­no uče­šće u hi­brid­noj na­sta­vi, po­ten­ci­jal­no sma­nju­ju­ći pri­ti­sak po­ve­zan sa upo­tre­bom ure­đa­ja ko­je obez­be­đu­je ško­la. Lič­ni ure­đa­ji se mo­gu pri­la­go­di­ti ka­ko bi od­go­va­ra­li spe­ci­fič­nim po­tre­ba­ma na­sta­ve i uče­nja. Uče­ni­ci mo­gu da per­so­na­li­zu­ju svo­je ure­đa­je in­sta­li­ra­njem apli­ka­ci­ja i ala­ta ko­ji omo­gu­ća­va­ju pri­stup škol­skom si­ste­mu za upra­vlja­nje uče­njem i da ak­tiv­no uče­stvu­ju u u hi­brid­noj na­sta­vi. Me­đu­tim, ne tre­ba gu­bi­ti iz vi­da da svi uče­ni­ci ko­ji do­la­ze iz ne­po­volj­nog so­ci­jal­nog kon­tek­sta mo­žda ne­ma­ju pri­stup lič­nim di­gi­tal­nim ure­đa­ji­ma zbog fi­nan­sij­skih ogra­ni­če­nja i dru­gih po­te­ško­ća. U ta­kvim slu­ča­je­vi­ma ško­le tre­ba da obez­be­de jed­na­ku do­stup­nost teh­no­lo­gi­je obez­be­đi­va­njem od­go­va­ra­ju­ćih ure­đa­ja ili si­ste­ma po­dr­ške za ove uče­ni­ke – pi­še u va­že­ćim „Smer­ni­ca­ma za upo­tre­bu mo­bil­nog te­le­fo­na, elek­tron­skog ure­đa­ja i dru­gog sred­stva u do­u­ni­ver­zi­tet­skom obra­zo­va­nju”, ko­je je za ško­le ura­dio ZVKOV.

U tim smer­ni­ca­ma pre­ci­zi­ra se da je upo­tre­ba lič­nih smart­fo­na u ško­li pred­vi­đe­na is­klju­či­vo u obra­zov­ne svr­he, na na­čin ko­ji ima po­zi­ti­van uti­caj na po­stig­nu­ća uče­ni­ka. Da bi ta­ko i bi­lo, od­go­vor­nost je na­stav­ni­ka da đa­ci­ma ja­sno pre­do­če ka­da, ka­ko i za ko­je po­tre­be na­sta­ve tre­ba da se ko­ri­ste di­gi­tal­ni ure­đa­ji.

– Uko­li­ko se lič­ni di­gi­tal­ni ure­đa­ji ko­ri­ste za po­tre­be na­sta­ve i uče­nja do­bro bi bi­lo da bu­du po­ve­za­ni na škol­sku bes­plat­nu be­žič­nu mre­žu ko­ja je fil­tri­ra­na i bez­bed­na za ko­ri­šće­nje. Uko­li­ko ško­la ne­ma do­volj­no škol­skih di­gi­tal­nih ure­đa­ja, a za­bra­nju­je vo­đe­nu, nad­gle­da­nu i kon­tro­li­sa­nu upo­tre­bu lič­nih di­gi­tal­nih ure­đa­ja uče­ni­ka to­kom na­sta­ve i uče­nja on­da ne­do­volj­no osi­gu­ra­va po­što­va­nje od­re­da­ba Za­ko­na o osno­va­ma si­ste­ma obra­zo­va­nja i vas­pi­ta­nja – na­po­mi­nju iz ZVKOV-a.

Krov­ni za­kon, pri­me­ra ra­di, me­đu is­ho­di­ma obra­zo­va­nja i vas­pi­ta­nja ci­lja i na spo­sob­nost uče­ni­ka da po­u­zda­no, kri­tič­ki i od­go­vor­no pre­ma se­bi i dru­gi­ma ko­ri­ste di­gi­tal­ne teh­no­lo­gi­je, a u ni­zu kom­pe­ten­ci­ja za ce­lo­ži­vot­no uče­nje is­ti­če i di­gi­tal­nu – da đa­ci sa­mo­po­u­zda­no i kri­tič­ki upo­tre­blja­va­ju IKT za rad, od­mor i ko­mu­ni­ka­ci­ju. Pre­ma ak­tu­el­noj stra­te­gi­ji obra­zo­va­nja že­lje­no sta­nje u na­šem škol­stvu 2030. go­di­ne „pod­ra­zu­me­va i raz­vi­je­no di­gi­tal­no obra­zo­va­nje, što zna­či da su na­stav­ni­ci di­gi­tal­no kom­pe­tent­ni i da pri­me­nju­ju ino­va­tiv­ne pe­da­go­ške pri­stu­pe ko­jim in­te­gri­šu IKT u obra­zov­ni pro­ces”.

Re­zul­ta­ti me­đu­na­rod­nog is­tra­ži­va­nja ICILS 2023. go­di­ne sve­do­če da na­stav­ni­ci iz Sr­bi­je po­ka­zu­ju vi­so­ku sa­mo­e­fi­ka­snost u osnov­nim IKT ak­tiv­no­sti­ma kao što su pro­na­la­že­nje i pro­ce­na na­stav­nih re­sur­sa, iz­ra­da pre­zen­ta­ci­ja i oce­nji­va­nje uče­ni­ka (elek­tron­ski dnev­nik), ali i da su zna­čaj­no sla­bi­ji u obla­sti sa­rad­nje u di­gi­tal­nom okru­že­nju, ko­ri­šće­nju si­ste­ma za upra­vlja­nje uče­njem, kre­i­ra­nju di­gi­tal­nih pro­ve­ra zna­nja. Ista stu­di­ja po­ka­za­la je i da na­stav­ni­ci svih oba­ve­znih pred­me­ta u Sr­bi­ji u svim fa­za­ma na­stav­nog pro­ce­sa (pri­pre­mi, re­a­li­za­ci­ji i eva­lu­a­ci­ji na­sta­ve) u ma­njoj me­ri ko­ri­ste IKT u od­no­su na me­đu­na­rod­ni pro­sek i re­fe­rent­ne ze­mlje: Če­šku, Slo­ve­ni­ju, Hr­vat­sku i Ru­mu­ni­ju.

– Upra­vo tu se otva­ra pro­stor za pi­ta­nje da li bi do­stup­nost lič­nih di­gi­tal­nih ure­đa­ja uče­ni­ka u to­ku na­sta­ve mo­gla da pro­me­ni ta­kvu sli­ku? Mo­guć­nost upo­tre­be lič­nih ure­đa­ja uče­ni­ka za po­tre­be uče­nja otva­ra no­vi pro­stor za raz­voj „di­gi­tal­ne pe­da­go­gi­je”, kao i za osna­ži­va­nje na­stav­ni­ka u kre­i­ra­nju in­ter­ak­tiv­nih, sa­vre­me­nih, ka uče­ni­ci­ma ori­jen­ti­sa­nih ča­so­va. Ta­kav sce­na­rio pod­ra­zu­me­va ja­sne po­li­ti­ke na ni­vou ško­le: pra­vi­la, smer­ni­ce i kul­tu­ru po­ve­re­nja, ka­ko bi se osi­gu­ra­la bez­bed­na i kon­struk­tiv­na upo­tre­ba teh­no­lo­gi­je. Ume­sto re­strik­tiv­nog pri­stu­pa, ško­la­ma je po­treb­na pe­da­go­ška stra­te­gi­ja ko­ja usme­ra­va upo­tre­bu lič­nih ure­đa­ja uče­ni­ka ka uče­nju. Hi­brid­ni mo­del na­sta­ve, di­gi­tal­ne is­tra­ži­vač­ke ak­tiv­no­sti, tim­ski rad u on­lajn uči­o­ni­ca­ma, raz­voj me­dij­ske i in­for­ma­ci­o­ne pi­sme­no­sti sa­mo su ne­ke od re­al­nih mo­guć­no­sti za na­še uče­ni­ke. U ta­kvom kon­tek­stu, sva­ko uklju­či­va­nje mo­bil­nog te­le­fo­na ili ta­ble­ta u na­sta­vu do­bi­ja ja­san obra­zov­ni smi­sao – stav je struč­nja­ka ZVKOV-a.

Pa­met­ni ure­đaj po­se­du­je 86 od­sto uče­ni­ka u do­bi od de­vet do 17 go­di­na

Deo struč­nja­ka za obra­zo­va­nje kao pa­ra­doks u prak­si na­vo­di što iako de­ca ar­če sa­te s te­le­fo­ni­ma u ru­ka­ma zu­re­ći u ekra­ne, di­gi­tal­ni svet u mla­đim raz­re­di­ma osmo­let­ki uglav­nom uče iz udž­be­ni­ka. Pot­pu­na za­bra­na ko­ri­šće­nja mo­bil­nih te­le­fo­na u ško­la­ma, sma­tra deo stru­ke, sa­mo bi po­tvr­di­la da su nam ško­le di­gi­tal­no ne­zre­le i bez na­me­re da to pro­me­ne u eri ne­spu­ta­nog raz­vo­ja IKT i ve­štač­ke in­te­li­gen­ci­je ko­ja je sa­put­nik i po­moć­nik go­to­vo sva­kog ško­lar­ca ko­ji ima smart­fon. „Pa­met­ni” te­le­fon po­se­du­je 86 od­sto uče­ni­ka uz­ra­sta od de­vet do 17 go­di­na, pre­ma re­zul­ta­ti­ma is­tra­ži­va­nja „De­ca Evro­pe na in­ter­ne­tu”, spro­ve­de­nog na re­pre­zen­ta­tiv­nom uzor­ku uče­ni­ka iz Sr­bi­je. U naj­sta­ri­joj uz­ra­snoj gru­pi, od 15 do 17 go­di­na, 98 od­sto uče­ni­ka ima smart­fon. U gru­pi od 13 do 14 go­di­na, 93 od­sto ško­la­ra­ca ima mo­bil­ni, dok u naj­mla­đoj gru­pi, od de­vet do de­set go­di­na, „pa­met­ni” te­le­fon po­se­du­je dve tre­ći­ne uče­ni­ka.

Tra­ži se oba­ve­zu­ju­će si­stem­sko re­še­nje

Uz na­po­me­nu da se u jav­no­sti „vo­di po­vr­šna i če­sto po­gre­šno usme­re­na ras­pra­va o mo­bil­nim te­le­fo­ni­ma u ško­la­ma, a da je či­nje­ni­ca da se te­le­fo­ni naj­ma­nje ko­ri­ste u ško­li”, iz Uni­je sin­di­ka­ta pro­svet­nih rad­ni­ka Sr­bi­je (US­PRS) zah­te­va­li su da se pi­ta­nje upo­tre­be mo­bil­nih te­le­fo­na ure­di na ni­vou si­ste­ma, ne nu­žno no­vim za­ko­nom, ali pro­pi­som ko­ji će bi­ti oba­ve­zu­ju­ći za sve.

– De­ca i mla­di pro­vo­de naj­ve­ći deo svog vre­me­na ko­ri­ste­ći mo­bil­ne te­le­fo­ne van ško­le – bez ja­snih pra­vi­la, bez kon­tro­le i bez ika­kve dr­žav­ne stra­te­gi­je. Upra­vo u tom pro­sto­ru, van ško­le, na­sta­ju: za­vi­snost od di­gi­tal­nih sa­dr­ža­ja, dru­štve­na izo­la­ci­ja, pad kon­cen­tra­ci­je i pa­žnje, po­re­me­ća­ji u po­na­ša­nju, ozbilj­ni ri­zi­ci po men­tal­no zdra­vlje de­ce i mla­dih – stav je pro­svet­nog sin­di­ka­ta ko­ji, po bro­ju čla­no­va ko­je oku­plja u pre­du­ni­ver­zi­tet­skom škol­stvu, slo­vi za naj­ve­ći i naj­u­ti­caj­ni­ji, a je­dan je od če­ti­ri re­pre­zen­ta­tiv­na.

US­PRS zah­te­va da se upo­tre­ba mo­bil­nih te­le­fo­na u ško­la­ma ja­sno i pre­ci­zno ure­di Za­ko­nom o osno­va­ma si­ste­ma obra­zo­va­nja i vas­pi­ta­nja (ZO­SOV), od­no­sno da mi­ni­star pro­sve­te do­ne­se pra­vil­nik, pod­za­kon­ski akt isti i oba­ve­zu­ju­ći za sve ško­le u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji.