Oči na detektoru laži
(Фото М. Никић)
Ahmedabad – Otkrivanje laži u očima, analiza profila ličnosti ispitivanjem centara u mozgu i prepoznavanje droga koje izgledaju kao gumene bombone – samo su neka od dostignuća koja su zapanjila nas, učesnike Kongresa evropskih novinara u Indiji, kada smo posetili Nacionalni univerzitet za forenziku u Ahmedabadu.
Kako je za „Politiku” tom prilikom rekao C. D. Džadeja, izvršni direktor univerziteta koji je pod pokroviteljstvom Ministarstva unutrašnjih poslova, Institut za forenzičku nauku „Gudžarat”, nazvan po indijskoj državi u čijem središtu je osnovan 2008. godine, prvi je fakultet za sve vrste kriminoloških istraživanja u svetu.
Za 15 godina postojanja, dodaje, doprineo je značajno proširenju saznanja iz svih grana ove nauke čijim metodama se prikupljaju, analiziraju i interpretiraju materijalni dokazi o mestu i načinu zločina, neophodni za krivičnopravne postupke i za dokazivanje istine: „Značajno je unapredio primenu novog pravnog sistema u korist bezbednosti Indije, podižući je na mnogo viši nivo.”
„Forenzika obuhvata širok spektar disciplina poput analize DNK, otisaka prstiju, krvi i balistike, ali i prikupljanja digitalnih podataka i dokumenata, kao i svih drugih tragova i dokaza. Zna se da forenzičari oduvek rade kao laboratorijski stručnjaci ili veštaci na sudu, pružajući dokaze za tužilaštvo ili odbranu. Ali indijska vlada želela je da osnivanjem modernog univerziteta za ovu oblast postigne, u skladu sa novim tehnologijama, značajno više od poznatog u dosadašnjoj praksi. Koračajući ka trećem mestu u svetskoj ekonomiji, Indija želi maksimalnu zaštitu sistema od poznatih, ali i novih oblika kriminala – rekao je Džadeja.
Njegov tim proveo nas je kroz najmodernije laboratorije i odseke za biotehnologiju, fiziku, otiske prstiju, nanotehnologiju…
Zanimljivije su još posebne laboratorije za najsavremenija hemijska i toksikološka ispitivanja, za tehnologiju ispitivanja hrane, digitalnu forenziku dronova, kao i odseci za humanitarne, zubne i antropološke analize.
Do detalja su u osam centara kompleksa univerziteta, kroz koji smo išli u policijskoj pratnji, razrađena najnovija dostignuća u istraživanju i suzbijanju kriminala, sa trening centrom za buduće policajce, u kojem smo prisustvovali vežbi gađanja iz pištolja. Ali i u kamp centrima za obuku inspektora istraživača, forenzičkih naučnika i radnika obezbeđenja, koje je univerzitet osnovao u još 70 zemalja. Profesori univerziteta održavaju i kurseve u srodnim školama, podučavajući učenike novim metodama „terminalne balistike” u istrazi savremenog vatrenog oružja i razarajuće municije.
Ipak, učinilo nam se da je najviše postignuto u Centru za istraživanja forenzičke psihologije. Ovaj centar nazivaju „licem i naličjem nacije”, ponoseći se mikroistraživanjima ličnosti u kojima veštačka inteligencija pomaže da „nijedan trag, niti zločin, ne može da se sakrije”, kako uveravaju ovi stručnjaci.
Sa podjednakim entuzijazmom pokazuju novinarima poligraf u vidu „detektora očiju”: „Ovaj mali kompjuter u oku vidi odraz našeg mozga i srca. On detektuje u oku čak promene u radu srca, u disanju, na koži, odnosno otkriva laži ili pokušaj prikrivanja istine. Rezultati su uglavnom nepogrešivi.”
Sličan je i audio-video sistem intervjuisanja sumnjive osobe od strane eksperta koji zna da čita znake tela i glasa, kao i kompjuter za razotkrivanje loše namere i sumnjivih odnosa na osnovu određenih vibracija tokom razgovora. Ipak, definitivno smo pomislili da smo stigli u kosmos ili u nove epizode serije „Zvezdane staze” kada su nam na glavu stavili elektronsku „kapu” sa šarenim priključcima koji ispituju centre mozga kod osoba pod važnom i komplikovanom istragom. Mozak, kažu, pamti sve signale počinjenog ili viđenog zločina, koliko su mogli da nam otkriju, tvrdeći da pomoću njih analiziraju sam profil. Proučavanja rukopisa, kao i mimike, veoma su uznapredovala zahvaljujući novim tehnologijama, kao i ispitivanje nečijeg tona u govoru, koji odražava emotivne reflekse. Veštačka inteligencija doprinela je, kažu, da se napravi brza vizuelna analiza stresa, što je ubrzalo rad na suzbijanju kriminala, kao i sudske procese. Testiranje vozila, zahvaljujući VI, skoro da je postalo nepogrešivo. Razgovarali smo i sa stručnjacima koji su nam pokazali nove sintetičke droge zapakovane u lažne žvake i bombone: „Ovi opijati prisutni su u celom svetu danas, mogu da se nađu u obližnjem kafiću ili na svakom koncertu. Takozvane žvake od kanabisa nemaju toliko brzo razarajuću moć za organizam, koliko ekspresno uzrokuju trajnu zavisnost, u dugoročnijem periodu opasnom za mozak i srce”, kako otkrivaju. Ipak, indijski forenzičari najponosniji su na svoj „krimi-van” – kombi koji ima celu laboratoriju i brzo stiže na mesto zločina. Ovaj novi proizvod Indija trenutno izvozi i u Sjedinjene Američke Države, tvrde na univerzitetu.
Za novinare najizazovniji je Odsek za žurnalistiku u forenzičkim naukama, prvi u svetu, kroz koji nas je provela studentkinja pete godine fakulteta Šivalja Vasti: „Novinarstvo zbog svoje istraživačke prirode ima mnogo dodirnih tačaka sa kriminološkim istraživanjem. Smatra se da novinari mogu mnogo da pomognu u istrazi, uz dokaze koje i sami prikupljaju za svoj tekst, odlazeći i lično često na mesto zločina.”
Za kraj, dozvolili su nam da prislonimo telefone na aparat koji automatski detektuje da neko od hakera može da nas ugrozi ili to već čini, ukazujući nam da ga blokiramo.
Kako je za „Politiku” objasnio dr Sandžar Bahi, rukovodilac Državnog tima za borbu protiv sajber-kriminala, novi program „Svačta” uspeo je da zaštiti 98 odsto pojedinačnih korisnika mobilnih telefona, kao i važne podatke bezbednosnog državnog kompjuterskog sistema.