Iz re­dak­ci­je, pre­ko bojišta, u istoriju

Kru­panj – Bit­ka na Mač­ko­vom ka­me­nu, vo­đe­na u sep­tem­bru 1914. go­di­ne u okvi­ru Drin­ske bit­ke, jed­na je od naj­kr­va­vi­jih i naj­su­ro­vi­jih epi­zo­da Pr­vog svet­skog ra­ta na tlu Sr­bi­je. Na tom pla­nin­skom gre­be­nu za­pad­ne Sr­bi­je, u bor­ba­ma pr­sa u pr­sa, srp­ska voj­ska za­u­sta­vi­la je pro­dor austro­u­gar­skih sna­ga, uz ogrom­ne gu­bit­ke ko­ji su Mač­kov ka­men za­u­vek obe­le­ži­li kao me­sto žr­tve, ot­po­ra i isto­rij­skog pam­će­nja.

U tim bor­ba­ma smrt­no je ra­njen Vla­di­slav Rib­ni­kar, osni­vač i pr­vi ured­nik li­sta „Po­li­ti­ka”. Kao re­zer­vni ofi­cir srp­ske voj­ske, Rib­ni­kar ni­je ostao po stra­ni u ča­su ka­da se od­lu­či­va­la sud­bi­na ze­mlje. Pre­mi­nuo je ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je od po­sle­di­ca ra­nja­va­nja, osta­viv­ši iza se­be ne sa­mo naj­u­ti­caj­ni­ji list u Sr­bi­ji već i sna­žan pri­mer lič­ne od­go­vor­no­sti i žr­tve.

Nje­gov brat Dar­ko ta­ko­đe je uče­stvo­vao u rat­nim ope­ra­ci­ja­ma i stra­dao u vi­ho­ru Pr­vog svet­skog ra­ta. Sud­bi­na bra­će Rib­ni­kar sim­bo­lič­no je po­ve­za­la no­vi­nar­stvo i front, reč i pu­šku, jav­nu od­go­vor­nost i lič­nu žr­tvu.

Smrt osni­va­ča „Po­li­ti­ke” na Mač­ko­vom ka­me­nu da­la je tom li­stu po­se­ban mo­ral­ni i isto­rij­ski pe­čat, ko­ji se i da­nas pre­po­zna­je kao deo nje­go­vog iden­ti­te­ta. Zbog to­ga ovaj gre­ben u Ra­đe­vi­ni ni­je sa­mo voj­no­stra­te­ška tač­ka na kar­ti Sr­bi­je, već i me­sto du­bo­ke sim­bo­li­ke za srp­sku kul­tu­ru i no­vi­nar­stvo. Po­di­za­njem spo­men-ko­stur­ni­ce 1936. go­di­ne dr­ža­va je traj­no obe­le­ži­la stra­da­nje hi­lja­da voj­ni­ka, ali je u ko­lek­tiv­nom pam­će­nju osta­la i lič­na dra­ma po­ro­di­ce Rib­ni­kar, dra­ma u ko­joj se isto­ri­ja na­ci­je i isto­ri­ja jed­nih no­vi­na pre­pli­ću na naj­tra­gič­ni­ji na­čin.

Upra­vo na toj li­ni­ji pam­će­nja i žr­tve, u Ra­đe­vi­ni je na­sta­lo zda­nje ko­je da­nas no­si ime ugled­nih dnev­nih no­vi­na. Bi­bli­o­te­ka „Po­li­ti­ka” u Krup­nju po­dig­nu­ta je u pe­ri­o­du od 1978. do 1982. go­di­ne kao dar no­vin­sko-iz­da­vač­ke ku­će me­stu ko­je je ne­po­sred­no ve­za­no za stra­da­nje bra­će Rib­ni­kar. Otvo­re­na 1980. go­di­ne, ona je za­mi­šlje­na ne sa­mo kao pro­stor knji­ge već i kao traj­ni spo­me­nik spo­ju kul­tu­re, no­vi­nar­stva i isto­rij­ske žr­tve.

Ar­hi­tek­ton­sko re­še­nje po­ve­re­no je ču­ve­nom ar­hi­tek­ti Iva­nu An­ti­ću, či­je se de­lo u Krup­nju ubra­ja me­đu naj­u­spe­li­ja ostva­re­nja sa­vre­me­ne srp­ske ar­hi­tek­tu­re. Sa­gra­đe­na od ka­me­na, dr­ve­ta i sta­kla, zgra­da svo­jim ob­li­kom pod­se­ća na brod usi­dren u pla­nin­skom pej­za­žu, isto­vre­me­no sna­žna i ne­na­me­tlji­va, uklo­plje­na u pro­stor ovog kra­ja. Ta­kva for­ma sim­bo­lič­no po­ve­zu­je pu­to­va­nje, tra­ja­nje i mir­nu lu­ku zna­nja.

Od 1996. go­di­ne, ka­da je po­sta­la sa­mo­stal­na usta­no­va, Bi­bli­o­te­ka „Po­li­ti­ka” pre­ra­sla je okvi­re kla­sič­ne bi­bli­o­te­ke i raz­vi­la se u po­li­va­lent­ni kul­tur­ni cen­tar. Go­vo­re­ći o ovom zda­nju, pred­sed­nik op­šti­ne Kru­panj, isto­ri­čar Mla­den Ste­fa­no­vić is­ti­če ko­li­ki da­nas ima zna­čaj.

– Kao ključ­ni stub lo­kal­ne za­jed­ni­ce, Bi­bli­o­te­ka „Po­li­ti­ka” upra­vlja jed­nom od naj­mo­der­ni­jih bi­o­skop­skih i po­zo­ri­šnih sa­la u re­gi­o­nu, pru­ža­ju­ći gra­đa­ni­ma Krup­nja pro­zor u svet vr­hun­ske umet­no­sti. Kroz nje­ne hod­ni­ke i sek­ci­je, od fol­klor­nog an­sam­bla do dram­skih i re­ci­ta­tor­skih gru­pa, ge­ne­ra­ci­je mla­dih ne­gu­ju svo­ju tra­di­ci­ju i kre­a­tiv­nost. Usta­no­va je i da­nas, u 2026. go­di­ni, ve­o­ma ak­tiv­na u di­gi­ta­li­za­ci­ji svog fon­da pu­tem si­ste­ma BI­SIS, či­me mo­der­ni­zu­je pri­stup zna­nju, dok isto­vre­me­no kroz iz­da­vač­ku de­lat­nost ču­va lo­kal­nu isto­ri­ju od za­bo­ra­va – re­kao je za „Po­li­ti­ku” Mla­den Ste­fa­no­vić.

U pro­sto­ru gde su sa­hra­nje­ni i gde je isto­ri­ja osta­vi­la du­bo­ke ožilj­ke, kul­tu­ra je do­bi­la ku­ću, a pam­će­nje traj­ni ob­lik. Na taj na­čin, Mač­kov ka­men i „Po­li­ti­ka” osta­ju ne­ras­ki­di­vo po­ve­za­ni, kao pod­set­nik da slo­bod­na reč ima ce­nu, da no­vi­nar­stvo ni­je sa­mo pro­fe­si­ja, već i po­ziv, i da su u te­me­lji­ma srp­ske štam­pe, do­slov­no, po­lo­že­ni ži­vo­ti.