Osvežavanje igre i zagrevanje industrije

Fudbal se na prelasku iz stare godine u novu nalazi u procesu transformacije kakva do sada nije viđena. Zašto se to dešava sada i šta to znači za fudbal, igru, navijače, sponzore, partnere, proizvođače i distributere fudbalske opreme, fudbalsku infrastrukturu – celokupnu industriju fudbala? Savršena oluja digitalnih inovacija (i ne samo njih), mladih zvezda u usponu i najava novih, tektonskih promena u načinu na koji gledamo i doživljavamo fudbalsku igru propisuju pravila na terenu i van njega.

Fudbalska igra se osvežava, ali industrija fudbala se zagreva. Šta pokreće ovo, metaforički rečeno, globalno fudbalsko osveženje i zagrevanje?

Kada bi se birala samo jedna tema, koja dominira u fudbalu, onda bi to bio meteorski uspon talenata i način na koji oni menjaju fudbalsku igru i način na koji proživljavamo  i doživljavamo fudbal. Umesto bilo kakvog komentara, analize ili asocijacije evo zvaničnog podatka : „Šampion Čelsi imao je drugi najmlađi tim (prosečna starost 23 godine i 4 meseca) i koristio je najviše igrača (27) tokom takmičenja, uključujući Žoaa Pedra, koji je potpisao ugovor sredinom turnira. Londonski klub je 53 odsto svojih minuta igranja posvetio igračima starosti od 21 do 25 godina, što je najveći procenat od svih timova u toj starosnoj grupi. Drugoplasirani Pari Sen Žermen imao je treći najmlađi tim (prosečna starost tačno 24 godine), ali je koristio samo 19 igrača na sedam utakmica – dva manje od proseka turnira od 21,1 (što je bilo slično proseku od 21,2 zabeleženom na Svetskom prvenstvu 2022). Generalno, došlo je do pada od 3 odsto u minutima datim igračima starijim od 30 godina na 30 odsto od ukupnog broja odigranih minuta, dok je zabeležen porast od 3 odstvo u minutima, koje su igrali igrači uzrasta od 18 do 21 godine, što je poraslo na 7 odsto u poređenju s Mundijalom `22. Sa samo dva igrača starija od 30 godina i svima, osim trojice, mlađim od 25 godina, Salcburg je izveo najmlađi tim sa prosečnom starošću od 22 godine i 8 meseci, dok je 38 odsto minuta igranja pripalo igračima starosti od 18 do 21 godine.” (izvor: fifatrainingcentre.com) . I još „svežija” informacija „sa iste adrese”: istraživački projekt koji su sproveli FIFA High Performance i istraživačka grupa CIES Football Observatory u studiji, koja analizira sastav nacionalnih timova kvalifikovanih za Svetsko prvenstvo za igrače do 17 godina u Kataru u novembru 2025, daje detaljnu analizu  svakog od 1.008 fudbalera, njihove klubove i stabilnost mladih reprezentacija. Pored toga, upoređeni su rezultati s prethodno šampionata u Indoneziji 2023.

U fudbalu se danas sve kvantifikuje, s tim što obrazovanje i usavršavanje trenera i menadžmenta postaje neophodno. I evo ilustracije tog stava: dok je fudbalski svet bio usredsređen na žreb za Svetsko prvenstvo ove godine, dugoročna budućnost fudbala oblikovala se u Cirihu, gde je drugo izdanje Fifine diplome za tehničko liderstvo završeno ceremonijom dodele u petak, 5. decembra 2025. Ona pokriva pet osnovnih oblasti: tehničko liderstvo, visoke performanse, obrazovanje trenera, amaterski fudbal i menadžment.

Lista „60 zvezda u usponu” za 2025, među kojima su i Zvezdini Aleksa Damjanović i Vasilije Kostov, čita se kao „Ko je ko u budućnosti fudbala”, predstavljajući talas igrača rođenih 2008, koji već dospevaju na naslovne strane u vrhunskim ligama i nacionalnim timovima. Ovi mladi ljudi nisu samo vešti fudbaleri – oni su „digitalni domoroci”, koriste društvene mreže da se povežu s navijačima, privuku sponzorstva i izgrade lični brend na načine, koji su bili nezamislivi pre samo desetak godina. Njihovi probojni nastupi ove jeseni digitilizovali su klupski i međunarodni fudbal, s dramatičnim golovima, neustrašivom kreativnošću i emotivnim proslavama, koje odmah postaju viralne. Klubovi preispituju svoje strategije skautinga i razvoja, koristeći analitiku podataka i društvene platforme da identifikuju i neguju talente ranije nego ikad. Emocionalna veza između navijača i ovih zvezda u usponu je duboka – navijači osećaju kao da odrastaju pored svojih heroja, deleći njihovu borbu i trijumfe u realnom vremenu. Uticaj ove nove generacije nije ograničen na teren; oni menjaju fudbalsko poslovanje, utiču na marketinške kampanje i privlače mlađu, raznovrsniju globalnu publiku. Poruka je jasna: usklađivanje s omladinskom kulturom i digitalnim trendovima više nije opciono. To je ključ da se ostane relevantan u fudbalskoj industriji, gde bi sledeća velika zvezda mogla biti samo jedan viralni trenutak udaljena od globalne slave.

(Sutra: Prelazak s televizije na digitalni svet)

*Generalni sekretar SD Crvena zvezda