Vreme dobrog ritma

Svedoci smo dobrog primera da Srbija, uprkos brojnimokolnostima, može održati korak sa svetom, bar u pogledu umetnosti i muzike. I ne samo održati. Štaviše, domaće tržište oduvek je bilo poznato kao rasadnik mladih talenata u ovoj oblasti. Talenata kojima ne manjka potencijal i koji i te kako imaju šta da kažu na lokalnom, ali i širem nivou. Jedan od vidova zabave i umetničkog izraza koji u poslednje vreme ima puno poklonika kod nas i u svetu jeste i takozvani klabing. Klupski nastupi domaćih renomiranih, ali i manje poznatih, di-džejeva, relativno bogat istorijat klupske scene kod nas i pozitivna energija entuzijasta, kako među izvođačima, tako i među publikom, učinili su da se Srbija svrsta u jednu od vodećih regionalnih sila u ovoj oblasti muzike. Popularni klabing postao je deo kulturološkog i socijalnog imidža mladih ljudi, od kojih većina ima istančan muzički ukus i stav.

Začeta u „zlatnim” (bar za muziku) devedesetim godinama 20. veka, klupska scena kod nas doživela je mnogo promena, ali je, uprkos svemu, uspevala da relativno održi korak sa svetskim trendovima. Gomila talentovanih di-džejeva, od kojih su neki stekli i međunarodnu popularnost, utirala je put razvijanju klaberske svesti kod mladih ljudi. Želja za kvalitetnim provodom i uživanjem u ritmu koji se teško može čuti u mejnstrim orijentisanim medijima uticala je na ekspanziju klupske muzike u našoj zemlji. Takođe, brojne svetske zvezde koje su nas posetile tokom svojih solo nastupa ili na nekim od festivala, dobar su pokazatelj da se u umetničkom smislu zaista možemo pohvaliti da predstavljamo aktuelno i izuzetno atraktivno tržište.

Katarina Kostadinović, eksterni portparol „Tuborga”, smatra da u pogledu klupske ponude Srbija i Beograd ne zaostaju za Evropom i svetom:

– U odnosu na svetske metropole, ne zaostajemo uopšte, počevši od ponude velikih imena iz muzičke industrije do uslova koji su tehničke prirode (lokacije za održavanje određenog tipa manifestacije, oprema, organizacija itd.).

Što se tiče razlike između ponude u Beogradu i unutrašnjosti, Kostadinovićeva dodaje:

(/slika2)– Publika u unutrašnjosti uskraćena je za mnogo zabave. Skoro da dešavanja i nema po manjim gradovima. Ali, mislim da je svetla tačka novi koncept koji je „Tuborg” pokrenuo prošle godine pod nazivom „Tuborg grin spot”, što je zapravo pokretna diskoteka koju selimo iz grada u grad skoro svake nedelje. Prošle godine smo obišli 17 gradova u Srbiji i obradovali veliki broj mladih ljudi koji vole elektronsku muziku. Tom prilikom ideja nam je bila da promovišemo domaće di-džejeve.

Upitana za medijsku pažnju koja se daje klupskoj sceni u Srbiji, Kostadinovićeva kaže da radio i Internet mediji možda i najviše promovišu ovaj vid kulturnih dešavanja, štampani mediji takođe donekle daju podršku, dok je možda i najlošija situacija sa TV stanicama, jer na njima postoji svega nekoliko emisija koje se bave ovom tematikom.

Uroš Radenković, poznatiji pod umetničkim pseudonimom Evoks, važi za di-džeja koji je dobro poznat beogradskoj, ali i široj publici. Iako relativno mlad, Evoks je na domaćoj i regionalnoj sceni prisutan skoro celu deceniju. Nastupao je u brojnim beogradskim, ali i svetskim klubovima, a, između ostalog, gramofone je „delio” i sa svetskim zvezdama poput Džefa Milsa, Dejva Klarka, Karla Krega, Maršala Džefersona...

Evoks smatra da je domaća scena u poslednje vreme prošla kroz izvesne promene i da nije toliko profilisana poput vodećih scena u svetu (francuska, nemačka, britanska), ali da je uprkos poteškoćama čeka još puno svetlih momenata.

– Situacija nije idealna, ali, na sreću, ima puno entuzijasta, ljudi koji žele da elektronska muzika dobije mesto koje zaslužuje. Dosta putujem i, sudeći prema onom što sam video, možda ne bih dao najvišu ocenu trenutnoj sceni kod nas, ali svakako da potencijala ima. Što je više mladih samosvesnih ljudi, to će više rasti i ovaj vid kulture.

Slično mišljenje ima i njegov kolega, Mario Kolonić, alijas di-džej Picek, koji predstavlja poznato klupsko ime u susednoj Hrvatskoj. Ovaj multimedijalni umetnik radi na više „frontova”, a, između ostalog, član je tima za dovođenje poznatih muzičara i sastava na Zagrebačko bijenale. Kaže i da je di-džejing ranije imao možda bolji potencijal, da je u neku ruku bilo više interesovanja, usput navodeći i sopstveni primer.

– Vodim evidenciju o svojim nastupima. Recimo, tokom prošle godine imao sam oko 90 nastupa. S druge strane, ranije sam imao i više od 150 nastupa tokom godine. Ipak, to je bilo drugačije vreme, gde si sa nekoliko plakata i gotovo bez najave mogao dovesti u klub i po hiljadu ljudi.

Evoks i Picek kao zajedničke probleme u savremenom klabingu kod nas i u regionu navode više faktora. Tu je, svakako, ekonomski momenat, „rasplinutost” scene, nedefinisan odnos ponude i potražnje, mnogobrojni „vinamp” di-džejevi koji obaraju kvalitet i koji nemaju esencijalnu vezu sa onim što se smatra elektronskom muzikom...

Što se tiče ekspanzije Interneta, izuzetno lake dostupnosti informacija i „zatrpanosti” ponudom, popularni muzičari navode da ovaj fenomen ima i svojih dobrih i loših stana.

Naravno, dobre su te što više nema potrebe da se „čeka” na muziku, ona je tu, pored nas. S druge strane, svima nam se dogodilo da nismo u mogućnosti da konzumiramo sve što nam se nudi, a samim tim i promakne nam nešto što bi se moglo ispostaviti kao vrlo kvalitetno.