Darku Tuševljakoviću uručena Ninova nagrada

Sedamdeset druga Ninova nagrada kritike za najbolji roman godine uručena je juče Darku Tuševljakoviću za roman „Karota” (u izdanju „Lagune”) na svečanosti u Zadužbini Ilije M. Kolarca u Beogradu. Prestižno priznanje Tuševljakoviću je uručio prošlogodišnji dobitnik Marinko Arsić Ivkov, autor nagrađenog romana „NGDL”.

– Izuzetna je čast i zadovoljstvo naći se na spisku dobitnika Ninove nagrade, na listi koja sadrži autore, koji su u velikoj meri formirali savremenu domaću književnost. Većeg priznanja od tog – nema. Pisanje romana je neizvestan posao. Dok ga pišete, ne znate kuda će vas odvesti, a i kada ga završite, ne znate kako će ga publika čitati. Ali svakako ne želite mlaku reakciju, već priželjkujete da ostavite trag. Dok sam pisao „Karotu” povremeno mi se činilo da će ta priča biti važna samo meni, na trenutke mi se činila suviše specifičnom, lokalnom, a onda opet suviše opštom i podrazumevajućom – istakao je Tuševljaković, dodajući:

– Pisati znači večito tražiti ravnotežu, hodati po tankoj liniji između hermetičnosti i lake razumljivosti, i to balansiranje u slučaju „Karote” umalo da me iscrpi. Nije lako kada istovremeno želite da ostanete svoji i postanete svačiji, a pisac, u svakom svom naporu, pokušava upravo to. On se ogoljuje, ali u prostoriji u kojoj nema, nužno, previše svetlosti. Ovaj žiri je, međutim, svojom odlukom razvejao moje sumnje i obasjao „Karotu” svetlom koje romanu daje priliku da za sobom ostavi drugačiju senku. Ovo je moj najličniji roman do sada i priznanje koje je dobio kao da potvrđuje tezu da ono što pisac ne štedeći se izvuče iz svoje najveće dubine zavređuje najviše pažnje. Hvala žiriju na tome. A Ninovoj nagradi hvala na svim onim romanima koje je postavila u prvi plan, na „Dervišu...”, na „Upotrebi...”, na „...Rečniku.”, „Mamcu...” i mnogim drugim, jer su to dela na koja se prosto rečeno – „ložimo”. „Ložimo se” zato što je „loženje” važan aspekt bavljenja književnošću. Bez toga, knjige su samo kutije pune reči. „Ložimo” se dok pišemo, dok čitamo, „ložimo” se na tuđa dela i na njihove autore. Odlazimo na promocije i sakupljamo autograme – rekao Tuševljaković.

Predsednik žirija Ninove nagrade Aleksandar Jerkov u svom obraćanju zapazio je da je prošle godine objavljeno blizu dve stotine romana, što pokazuje koliko su romani potrebni čoveku u 21. veku, a povodom merila izuzetnosti remek-dela naveo je dela iz istorije srpske književnosti, od srednjovekovnih žitija i narodne književnosti, preko Njegoša i Dositeja do romana Andrića i Crnjanskog i zatim mnogih drugih.

– Pitanje izuzetnosti lebdi nad savremenom srpskom prozom i stvar je posvećenosti književnim vrednostima da se ono radikalno postavi. To je i pitanje za naše najbolje pisce, ali i za one koji tek počinju da pišu. Ono je postavljano na sednicama žirija na kojima je raspravljano o velikom broju solidnih, a ponekad i vrlo dobrih romana. Žiri ih je čitao ne obazirući se na politikantska dovikivanja, očekivanja, sitnu zlobu i zlovolju. Žiri je posle razmatranja ne samo romana koji su ušli u izbor već i romana koji nisu dobili dovoljno podrške, praktično jednoglasno dodelio Ninovu nagradu Darku Tuševljakoviću, za roman „Karota”, koji dolazi posle niza uspelih i nagrađivanih proznih ostvarenja ovog autora. „Karota” je spoj misterije i traume u potrazi za ličnom istinom. Tuševljaković se podupirao svedočenjem i sentimentalnim sećanjem, pisanjem istorije i utvrđivanjem političkih ciljeva, a čitaoci će ovu knjigu prihvatiti baš zato što nije primenjena, propagandna kvaziliteratura, već autentična potraga za samim sobom u prozi, pripovedanju, stvaralačkom životu i delanju. Mitske dimenzije savremene priče i savremenog, mitskog, edipovskog izazova, nepodnošljiva lakoća putovanja, ljudska dobrota i odvratnost nasilja, nesreća hrvatsko-srpskih odnosa, ljubav koja se rađa iz karaktera dvoje ljudi i gubitaka koji nastaju iz istih razloga, sve to doprinosi složenosti ove priče– istakao je Aleksandar Jerkov, naglasivši i to da za žiri nije bilo presudno što „Karota” govori o raspadu Jugoslavije, već zbog toga što ima osobeno i drugačije viđenje tih događaja.

Na svečanosti dodele Ninove nagrade obratio se i glavni i odgovorni urednik štampanog izdanja Nin-a – Aleksandar Timofejev, koji se zahvalio svim ljudima koji su marljivo radili na tome da Ninova nagrada bude dodeljena i ovaj 72. put, a zahvalio se i kladionicama koje su objavljivale kvote, pa i onima koji su vodili antikampanju, jer je sve to dobro za Nin. Tatjana Nježić, urednica Kulture u ovom nedeljniku, napomenula je da živimo u vrlo izazovnom društvenom trenutku koji nije naklonjen kulturi, što znači da je u pitanje dovedeno ono što kultura bazično jeste – a to je ključna karika identiteta. Tu je, kako je kazala, književnost lek. Citirala je zatim Borislava Pekića, jednog od Ninovih laureata, koji je rekao: „Lični moral je osnova svake opšte politike.” Odlomke iz „Karote” pročitao je glumac Tihomir Stanić.