Rašida Dati silazi sa glavne scene

Vest da francuska ministarka pravde Rašida Dati odlazi iz Sarkozijeve vlade, koju je u petak lansirao javnosti i „Figaro“, nije došla kao iznenađenje.

Otmena političarka, često pod lupom francuske štampe i zbog bogatog životnog stila koji je forsirala, dala je da se tako nešto nasluti kada se iznenada vratila na posao samo pet dana pošto je početkom januara na svet carskim rezom donela devojčicu Zahru. Oštre kritike da je „loša majka“ (ima pravo na plaćeno odsustvo od 16 nedelja) i da njen primer može da podstakne poslodavce da od svojih zaposlenica traže isto, u javnosti je u dobroj meri presekla upravo njena politička rivalka – agilna Segolen Roajal. Obrušujući se na predsednika Republike, Roajalova je bez zadrške iznela da Datijeva, očito, više nije po volji Nikole Sarkozija i da se „pod skrivenim pritiskom“ ambiciozna ministarka pravde zapravo „uplašila za svoj posao“.

Takvu tvrdnju Roajalova je tada potkrepila i svojevremenom najavom Sarkozija (nekako baš u vreme Datijeve poodmakle trudnoće) da sprema radikalne reforme u pravosudnom sistemu. Bistroj pravnici, „maloj Arapkinji“, kako ju je jednom nazvao njen glavni politički mentor i zaštitnik (Sarkozi), nije trebalo mnogo da shvati poruku te se, ostavljajući u sigurnim rukama tek rođenu bebu, vratila u svoj kabinet.

Inače, vest da je ministarka najurena odnosno da je dala „dobrovoljnu ostavku“ na funkciju, zavisno od toga koliko ko veruje različitim medijskim izveštajima, izbila je u javnost tek pošto se, po drugi put za kratko vreme, oglasio bivši španski premijer Hose Marija Aznar, odlučno poričući da je on otac male Zahre.

Neprijatnu prozivku, istim povodom, doživeli su i Fransoa  Anri-Pino, Bernar Laport (francuski ministar sporta), uključujući i samog predsednika Sarkozija i njegovog brata. Atraktivnoj crnokosoj (neudatoj) 43- godišnjoj „Rašidi Barbi“ takve javne spekulacije nimalo ne smetaju. Identitet oca bucmaste Zahre, koju još doji, ona i dalje drži u strogoj tajnosti.

To joj, međutim, nije uspelo kada je u pitanju njen, kako mnogi sada primećuju, pomalo elegantan ali faktički neslavan silazak sa francuske političke scene. Pritisnuta da ode iz vlade nevoljno je, piše domaća štampa, prihvatila da se kao druga na listi (ispod ministra poljoprivrede Mišela Barnijea) kandiduje na junskim izborima za člana Evropskog parlamenta, ispred konzervativne partije „Savez za narodni pokret“ (za širi Pariz).

Datijeva bi, dakle, ostala u vladi do maja, a kada bude izabrana na novo mesto, u šta niko ne sumnja, preseliće svoje političko prebivalište u Brisel i Strazbur. Da bi prelazak „iz više u nižu vlast“, kako procenjuju neki, za energičnu muslimanku severnoafričkih korena bio što bezbolniji, Sarkozi joj je navodno lično obećao bezrezervnu podršku kod dibijanja novog posla uz obećanje da je njen povratak na unutrašnjopolitičku scenu Francuske u skoroj budućnosti „sasvim moguć“.

Odlazak Rašide Dati iz kabineta Ministarstva pravde brojni njeni saradnici dočekaće sa olakšanjem. Jer, ona nije bila baš omiljeni šef.

Njena nepopularnost među sudijama i advokatima, pre svega, sasvim je bacila u senku Sarkozijev plan korenitih promena u pravosudnom sistemu. Radila je, kažu, proteklih 15 meseci sve „na svoju ruku“ ignorišući kolege ali i oni nju, ređajući pri tome grešku za greškom. Sudije su, kako je sada izbilo na videlo, stavljale pod znak pitanja njen stil, dok su prebukirani zatvori bili u krizi, sa rekordnom stopom samoubistava.

Okolini je posebno smetalo njeno javno pokazivanje otmene garderobe po modnim časopisima i nezaustavljiv temperament. To je svojevremeno isprovociralo jednog sudiju da javno izjavi kako je ponašanje Datijeve tipičan „kontrast između njenog razmetanja haljinama vrhunskih kreatora i teške realnosti da sudska administracija jedva preživljava“.