Izbori u Crnoj Gori: zbog Evrope ili krize?

Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica, 27. januar – Parlamentarni izbori u Crnoj Gori biće održani 29. marta, precizirano je u odluci o raspisivanju izbora za poslanike Skupštine koju je juče doneo crnogorski predsednik Filip Vujanović.

Rokovi za sprovođenje izbornih radnji počeli su teći od juče, dok rok za dostavljanje izbornih lista za poslanike Republičkoj izbornoj komisiji počinje od 16. februara, a završava se 4. marta. Predlog Vlade o skraćenju mandata parlamenta Skupština Crne Gore prihvatila je preksinoć minut pre ponoći u, čime su bili stvorni uslovi da predsednik Vujanović i formalno raspiše izbore.

Skraćenje mandata parlamentu podržali su poslanici vladajuće koalicije - Demokratske partije socijalista i Socijaldemoktaratske partije, uzdržani su bili predstavnici Socijalističke narodne partije i poslanici Demokratskog centra i Srpskog nacionalnog kluba, Slavko Hrvačević i Jovanka Matković, dok su ostali opozicioni poslanici glasali protiv.

Vlada je potrebu za prevremenim izborima obrazložila time što se pred Crnom Gorom, nakon aplikacije za članstvo u Evropskoj uniji, nalaze brojne i značajne obaveze i, kako je rekao poslanicima potpredsednik Vlade Crne Gore Igor Lukšić, „tim obavezama najbolje mogu odgovoriti državne institucije koje pred sobom imaju puni mandat”.

Opozicioni poslanici ocenili su da evropske obaveze ne mogu biti izgovor za raspisivanje vanrednih izbora, već da se iza toga krije želja vladajuće koalicije da sebi obezbedi novi mandat pre još većih negativnih efekata ekonomske krize.

Šef poslaničkog kluba DPS-a Miodrag Vuković kazao je da je odluka o skraćenju mandata u skladu sa Ustavom, kao i da proces evropskih integracija treba da vode državne institucije. Vuković je podsetio da su opozicione stranke krajem prošle godine tražile prevremene izbore, dok je njegov partijski kolega Predrag Sekulić ustvrdio da je „crnogorska opozicije jedinstvena po tome što ne želi izbore”.

Predstavnik Pokreta za promjene Branko Radulović ocenio je da se izbori ne raspisuju zbog evropskih obaveza i odgovora na ekonomsku krizu, već iz interesa centara moći bliskih vrhu aktuelne vlasti.

Lider Demokratskog centra Crne Gore, partije koja se upravo formirala cepanjem PzP-a, Dragan Batrićević smatra da će rezultati izbora dugoročno odrediti sudbinu Crne Gore i da su „ove izbore raspisala Prva banka i njeni dužnici”. Poslanik Socijalističke narodne partije Velizar Kaluđerović je kazao da se opozicija ne plaši izbora, ali će izbori „biti održani po zakonodavstvu koje nije usklađeno sa najvišim pravnim aktom”, dok njegov partijski kolega Vasilije Lalošević ceni da je podizanje optužnice za deportaciju izbeglica iz BiH predstavlja „pokušaj vladajuće koalicije da se u predvečerju izbora jednom delu birača prikaže kao prijatelji, a s druge strane amnestiraju najodgovorniji za taj događaj”.

Za predsednika Narodne stranke Predraga Popovića „pridruživanje EU nije razlog zbog kojih Vlada traži vanredne izbore, jer niko u Crnoj Gori nije protiv procesa evropskih integracija”, ali i da je jedinstvena lista koja bi okupila sve opozicione partije jedina šansa opozicije za pobedu na izborima. Ni predstavnik Liberalne partije Andrija Popović nije podržao predlog Vlade o skraćenju mandata parlamentu.

Trodnevno odlaganje glasanja o skraćenju mandata skupštini i njeno zasedanje do ponoći, posledica je, kako nam je rekao izvor iz pregovaračkog tima koalicije, dugih pregovora između DPS i SDP.

Dok je deo nevladinog sektora pozivao je predsednika Vujanovića da ne raspisuje izbore za Skupštinu „jer su problematični”, Nebojša Medojević juče je uputio pismo lideru Socijalističke narodne partije i Nove srpske demokratije - Srđanu Miliću i Andriji Mandiću da počnu razgovore o formiranju opozicione predizborne koalicije.

„Politika” saznaje da u SNP-u insistiraju da ukoliko dođe do formiranja koalicije, SNP na listi bude mnogo više zastupljen nego PzP i Nova. Takav predlog očekuje i kontra koncept PzP i Nove - da tri stranke budu ravnopravne i da imaju po trećinu liste po kojem bi jedan deo bio rezervisan za intelektualce bliske opoziciji, s tim što bi neki od njih bili u samom vrhu ili čak prvi na listi. Saznajemo da bi to mogao biti bivši šef diplomatije Miodrag Lekić.