Obama: Amerika nije neprijatelj muslimanima

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 27. januara - Barak Obama je novinare sinoć „iznenadio” svojim izborom medijskog prioriteta: prvi zvanični intervju, posle preuzimanja predsedničke dužnosti, dao je televiziji Al Arabija.

Objašnjenje zašto je načinio takav izbor moglo bi da bude jednostavno: Obama je prednost dao mediju iz Dubaija koji može da utiče na javnost Bliskog istoka. Hteo je, u najkraćem, da uveri Arape pa i ceo islamski svet da će Amerika, s njim na čelu, pokazati više razumevanja za njihove interese.

Za ostvarenje tog cilja, ponudio je na uvid i detalje iz svoje biografije: podsetio je da je deo detinjstva proveo u islamskoj zemlji (Indoneziji), kao i da ima rođake muslimane (i u očevoj Keniji). Takva doza „intimizacije” propraćena je obećanjem promena u državničkom pristupu.

Specijalnom izaslaniku za Bliski istok Džordžu Mičelu je, kaže, naložio da misiju tamo „počne slušanjem” sagovornika a ne „diktiranjem kako je Amerika prečesto startovala” na području hronične krize. Amerika je sada spremna da sa islamskim svetom „uspostavi novo partnerstvo, zasnovano na uzajamnom uvažavanju i obostranom interesu, istakao je Obama. Uz poentu da je njegov posao da uveri islamski svet da mu „Amerika nije neprijatelj”, priznajući da je „povremeno pravila greške”.

Da ne bi bilo zabune u tumačenju dometa njegovih reči, ponovio je izričitu podršku Izraelu. „Izrael jeste i biće snažan saveznik Amerike kojoj je od vrhunske važnosti njegova bezbednost”, ukazao je na strateški kontinuitet, čiji značaj neće umanjiti najavljene promene.

Apelovao je, međutim, da obe strane učine sve što je neophodno da bi se učinio proboj ka uspostavljanju mira.

Svestan da su se izjalovile mnoge ovdašnje deklaracije o dobrim namerama prema Bliskom istoku, Izraelcima i Palestincima je poručio da obostrano konstatuju da im njihovi dosadašnji potezi ne donose prosperitet i bezbednost, pa da je vreme da se „vrate za pregovarački sto”. Za značajan napredak će biti potrebno poduže vreme, ali je on mogućan, pogotovu ako u tom pravcu „zajednički deluju SAD, Evropska unija, Rusija i arapske države u regionu”, smatra Obama.

Iz njegovih reči proizlazi da se izraelsko-palestinski problem mora rešavati u paketu, i iz drugih razloga. Treba imati u vidu, napomenuo je, i „šta se događa sa Sirijom, Iranom, Libanom, Avganistanom i Pakistanom”. Takvom naznakom potvrdio je da se ovde učvršćuje odrednica „prošireni Bliski istok”, to jest „lanac” međusobno povezanih konfliktnih situacija na teritorijama islamskih zemalja (među kojima je, naravno, i Irak).

Kad bi bilo mogućno da se ti izazovi rešavaju lančano kao što se umnožavaju problemi, to bi, smatra se, bitno poboljšalo i globalne odnose. Za tako nešto nema, zasad, uverljivih nagoveštaja, bar u doglednoj budućnosti, jer je trenutno situacija gora i komplikovanija nego što je bivala s najvećim ratovima novijeg doba (Irak i Avganistan), zaoštravanjem i stradanjima u Gazi, uskomešanim nuklearnim Pakistanom, Iranom koji se odavde vidi kao „spoj terorističkog izvoza i atomskih ambicija”, a sve uz finansijske potrese i drastične oscilacije na tržištu energenata.

Kao novost u Obaminom nastupu, primećuje se izostanak teških reči. Ponovio je, naravno, da će istrajati u borbi protiv terorizma, ali nije, za razliku od Buša, krivicu za bliskoistočna tumbanja pripisao izričito muslimanima niti mu se retorika približila ocenama prethodnikovog tima da je na delu „islamofašizam”.

Zapaženo je, takođe, da je intervju Al Arabiji dao u trenutku kad ga ovde čekaju vanredna iskušenja. Pre svega u naporima da se „uveže paket” vredan 1.300 milijardi dolara za ublažavanje ekonomske recesije i lomova na tržištima nekretnina i kredita.

Ne bi se reklo da je težio predahu od domaćih napetosti. Utisak je da je smišljeno ukazao na povezanost lokalnih i globalnih drama. Tojest da niko, pa ni Amerika, ne može iz njih da se „izvuče” bez odgovarajućih veza s drugima.