Neki su bili komšije
(Танјуг)
Izložba na engleskom jeziku „Some Were Neighbors”, povodom Međunarodnog dana sećanja na Holokaust, otvorena je juče u galeriji „Atrijum” u Biblioteci grada Beograda (BGB). Postavku, koja će trajati do 13. februara, čini dvadesetak panoa sa tekstovima i fotografijama. Otvorio ju je Nenad Milenović, direktor Biblioteke, u prisustvu Erin Kothajmer, šefice Kancelarije za odnose s javnošću ambasade Sjedinjenih Država, i Bojana Arbutine, direktora Muzeja žrtava genocida.
Milenović je podsetio da je 27. januara 1945. godine oslobođen nacistički koncentracioni logor Aušvic, „simbol Holokausta, gde je ubijeno najmanje milion ljudi, pre svega Jevreja iz cele okupirane Evrope”, prenosi Tanjug.
Izložba, koju su priredili BGB i ambasada SAD, na poseban način posetiocima približava „užasne i monstruozne stvari” koje su se dešavale u toku Holokausta u nacističkoj okupiranoj Evropi.
Govoreći o nazivu izložbe „Neki su bili komšije”, Milenović je rekao da su od početka nacističke vladavine u Nemačkoj 1933. godine do kraja Drugog svetskog rata 1945. „mnogi bili konformisti koji su gledali da se usklade sa vlašću, da prežive, neki su dobrovoljno sarađivali i ćutali, dok su drugi bili žrtve Holokausta”.
Postavka je posvećena pogledu na Holokaust iz ugla onih koji su sarađivali sa režimom, koji su direktno ili indirektno doprinosili Holokaustu i onih koji su ćutali, „kao i najbolnijoj strani – žrtvama”. Cilj je da oni koji pogledaju izložbu probaju da se poistovete sa žrtvama.
– Poenta izložbe je da svako pomisli: „A šta da sam ja bio tamo, a šta da se meni to desilo?” – istakao je Milenović.
Od više od šest miliona stradalih u Holokaustu, prema njegovim rečima, za oko pet miliona se znaju imena, a jedna od poenti izložbe je i da se žrtve deanonimizuju.
Na Međunarodni dan sećanja na Holokaust, istakla je Kothajmerova, „odajemo počast za šest miliona Jevreja koje su ubili nacisti i njihovi saradnici, kao i milionima drugih koji su stradali ali i preživelima čija nas hrabrost inspiriše da se suprotstavimo antisemitizmu”. Za većinu žrtava, kako je navela, ne postoji grob i ponekad je samo jedan dokument jedini dokaz da je neki život postojao.
Naglasivši „duboku ljudsku tragediju Holokausta”, Kothajmerova je dodala da je „od presudne važnosti da nikada ne zaboravimo”.
– Izložba dolazi iz Memorijalnog muzeja Holokausta SAD i kroz svoje artefakte i priče nas podseća na otpornost ljudskog duha i na našu odgovornost da se suočimo sa mržnjom i netolerancijom – istakla je Kothajmerova.
Memorijalni muzej Holokausta SAD u Vašingtonu jedna je od dve vodeće institucije u oblasti kulture sećanja koje se bave istorijom Drugog svetskog rata.
– Pre 81 godinu pripadnici Crvene armije su oslobodili fabriku smrti, jedan od najvećih logora koji je progutao na stotine hiljada nevinih života, uglavnom jevrejskog naroda, i koji je postao simbol stradanja svih nevinih ljudi tokom Drugog svetskog rata – rekao je Arbutina, podsetivši da je 1945. godine „poražena jedna od najozloglašenijih ideologija” – nacizam.
Arbutina je dodao da „moramo biti svesni da su ideja i ideologija antisemitizma, fašizma i drugih koje nanose zlo čovečanstvu i dalje prisutne, tu ideju ne možete da ubijete oružjem, tenkovima i avionima, već svojim znanjem i sećanjem”.
– Kroz ovu izložbu može da se vidi kako je jedan narod, koji je važio za stub Evrope, bio podvrgnut totalitarnoj ideologiji, kako mu se menjala svest i kako je jedna politička ideja i ideologija uspela da od tog naroda napravi mašineriju smrti – naveo je Arbutina i dodao da je bitno da se „podsetimo i ne zaboravimo ogromno stradanje jevrejskog naroda, ali i srpskog, romskog i svih nedužnih ljudi koji su stradali tokom Drugog svetskog rata”.
Arbutina je podsetio i da su pripadnici srpskog naroda ubijani u toku dva svetska rata i u toku ratova devedesetih, odnosno da je na njemu „izvršen genocid na prostoru Nezavisne Države Hrvatske i brojni zločini na području okupirane Srbije od strane okupatora”.