Kosovska Mitrovica – Centralna izborna komisija (CIK) u Prištini „ubrzano” radi na ponovnom brojanju glasova za poslanike nakon vanrednih parlamentarnih izbora koji su održani 28. decembra na Kosovu i Metohiji, kako bi se utvrdilo gde su se dogodile potencijalne krađe glasova, odnosno malverzacije, koje su potpuno poremetile postizborni tok. Na ovaj način zapravo su produženi politička kriza i kolaps prištinskih institucija, započeti još nakon redovnog izlaska na birališta u februaru, kad nijedna politička opcija Albanaca nije mogla samostalno da formira većinu. Sada su, prema preliminarnim rezultatima, Albin Kurti i njegovo Samoopredeljenje u dalekoj izglednijoj situaciji da zadrže vlast, ali razmere nepravilnosti o kojima se govori bacaju senku na čitav izborni proces.

Od kada je CIK odlučio da se ponovo prebroje rezultati sa svih biračkih mesta u 38 opština, do juče je obrađeno 2.061 mesto od ukupno 2.557, što je 80,60 odsto. Iz CIK-a tvrde da će do kraja meseca završiti ponovljeni proces, čime bi se „otvorio put za proglašenje konačnih rezultata”. Uporedo s tim, u Prizrenu je pokrenuto saslušavanje osumnjičenih, a pritvoreno je 109 osoba. Za 23 je određen jednomesečni pritvor, dok je za ostale za koje su sud, odnosno tužilaštvo procenili da su učestvovali u malverzacijama određeno policijsko zadržavanje do 48 sati. Takođe, u policijskoj stanici u Đakovici juče je ispitano oko 50 članova komisija iz Mališeva, a mera zadržavanja od 48 sati izrečena je za najmanje 18 osoba.

Kako prenose mediji u Prištini, među privedenma ima čak i članova porodica kandidata za poslanike. Pronađena je manipulacija s više desetina hiljada glasova, a da je reč i o broju od oko 80.000 tvrdi Demokratski institut Kosova. Budući da se konačni rezultati očekuju tek u prvoj polovini februara, a sve strane, odnosno kandidati političkih subjekata imaju pravo žalbe izbornom panelu, dok se postupak može nastaviti i pred vrhovnim sudom, pod velikom je znakom pitanja kada će se krenuti u formiranje skupštine i nove vlade. Procene su da ponovno prebrojavanje glasova neće ugroziti Kurtija, koji je trenutno premijer u tehničkom mandatu i kandidat da zadrži vlast sa svojih 57 poslanika, a uz njih može da računa na podršku nealbanskih manjinskih zajednica s deset poslaničkih mesta i jednim glasom Nenada Rašića iz stranke Za slobodu, pravdu i opstanak. To znači da će imati čak i više od neophodne većine od 61 poslanika, ali je upitno da li će uspeti da dobije dvotrećinsku podršku u skupštini za izbor tzv. kosovskog predsednika kome mandat ističe 4. marta.

Kurtijevim favoritom smatra se Vjosa Osmani, koja je trenutno na funkciji predsednice, ali za sada su veoma upitni izgledi da će za njen izbor glasati dve trećine poslanika. Zbog toga se nameće opcija da čelnik Samoopredeljenja zaigra na kartu ucene opozicionih albanskih stranaka, u zamenu za to da im oprosti krađu glasova, za koju bi prethodno bili optuženi. Stranka od koje bi Kurti pre svega mogao da zahteva podršku je Demokratska partija Kosova (DPK), koja je na izborima zauzela drugu poziciju. Pogotovo jer trećeplasirani Demokratski savez Kosova (DSK) koji je „jako razočaran” osipanjem glasačkog tela, u narednom periodu, kako se čuje, planira duboke rezove u stranci.

Iako izborna krađa nije novina u prištinskom sistemu, ipak se ispostavilo da „ovolike manipulacije glasovima nije bilo ranije”, što je potvrdila i nekadašnja predsednica CIK-a Valjdete Daka. Cela garnitura CIK-a, ali i tužilaštva, podigla se na noge, a predviđene su kazne od tri do pet godina zatvora. Ipak, poznavaocima prilika koji pamte neke ranije izborne cikluse, čini se da će se ponoviti situacija iz 2010, kada se dogodila „industrijska krađa”, ali je javnosti, posle prvobitne velike buke, ostalo nepoznato dokle se stiglo sa tadašnjih 2.000 krivičnih prijava.

Oglasio se i Kurti, formalno poručujući da „odgovorni moraju da budu sankcionisani”. Naveo je i da „ohrabruje” institucije da istragu sprovedu do kraja, jer Kosovo, kako je ustvrdio, predstavlja „primer demokratije”. Budući da se za malverzacije na biračkim mestima sumnjiče i predstavnici Samoopredeljenja, pitanje je kako će sud i tužilaštvo reagovati u tim slučajevima. Da je u onome što Kurti naziva „primerom demokratije”, oko zloupotreba s glasovima „postojao dogovor između članova komisije i političkih stranaka”, ocenjuju albanski analitičari iz Prištine. Tako Ardijan Zećiri naglašava da „način na koji su glasovi naduvani, jasno pokazuje da je reč o organizovanoj akciji”. U vezi sa ovim skandalom, međunarodni predstavnici su za sada faktički nemi.

Još jedan skener na Merdaru, Jarinje i Brnjak i dalje blokirani za srpsku robu

U senci priče o izbornim krađama ostale su posledice nekih mera koje je Kurti odavno uspostavio, a Srbi ih osećaju do današnjeg dana, kao što je slučaj s blokadom ulaska srpske robe na Kosmet. Uprkos tome što je Priština ovu zabranu formalno ukinula, skener za kontrolu na administrativnim prelazima postavljen je ranije samo na Merdaru, ali ne i na severu, odnosno na Jarinju ili Brnjaku. A pre nekoliko dana američka ambasada poklonila je Prištini novi rendgen skener za kontrolu robe, ali ponovo na prelazu Merdare. Prema mišljenju mnogih prevoznika, uređaj će svakako ubrzati i olakšati prolazak na ovom pravcu, ali je neophodno da se oprema instalira i na drugim prelazima, naročito Jarinju i Brnjaku, koji su među najfrekventnijim. Iščekuje se šta će odlučiti nemačka ambasada, koja je još prošle godine najavila donaciju, ali je prvobitno slanje skenera, najavljeno za početak godine, odloženo za nekoliko meseci.

Odbrana Pantića podneće prijave protiv svedoka tužilaštva za lažne iskaze

Kosovska Mitrovica – Odbrana Momira Pantića, interno raseljenog lica iz Istoka na Kosmetu, optuženog za navodni ratni zločin protiv civilnog stanovništva na teritorije opštine Istok 1999. podneće krivične prijave protiv svedoka tužilaštva za lažno svedočenje, kaže za „Politiku” advokat Miloš Delević. Advokat Dejan A. Vasić, zastupnik Žarka Zarića, povratnika u selo Ljubožda u opštini Istok, kojeg specijalno tužilaštvo Prištine takođe tereti za navodni ratni zločin počinjen 1999, za naš list navodi da je sudsko veće prihvatilo zahtev da se u odbranu uključe izjave svedoka ranije date Unmiku o OEBS-u gde se Zarić ne tereti za ovo teško krivično delo. Od avgusta 2023. Pantić i Zarić su u zatvoru visokog rizika u Podujevu, a uhapšeni su u razmaku od 24 sata.