Trajna naklonost prema filmu

Posle kratke i teške bolesti, u Beogradu je preminula Milica Tomić, dugogodišnja novinarka i filmska kritičarka.

Novinarska karijera Milice Tomić (rođene Krstić) u potpunosti je bila vezana za „Politiku”, u koju je stigla sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Prošla je oštro, višemesečno testiranje sposobnosti i obrazovanja. Posle staža na Beogradskoj hronici prešla je na Kulturnu rubriku, kojoj je ostvarila svoje ambicije i dala značajan doprinos kulturi glavnog grada i filmskoj umetnosti, pišući o širokom dijapazonu tema i kulturnih pojava. Studije filozofije su odredile njen novinarski stil zasnovan na temeljnosti i ozbiljnosti umetnutih u bogatu i razložnu rečenicu. Njeni tekstovi su bili i ostali stabilna građevina, svaka činjenica je proverena i postavljena na pravo mesto, a zaključci logični i pouzdani. Počela je od slikarstva, a kasnije se posvetila pisanju o filmskoj umetnosti.

U periodu kad je stigla u „Politiku”, Kulturna rubrika je bila oaza novinarskih veličina: Dragoslav Adamović Zira, Olga Božičković, Milutin Čolić, Olga Bosnić, Miodrag Maksimović, Vlada Bulatović Vib, Radovan Popović, Milan Vlajčić, Vladimir Stefanović, Branka Otašević, Rajko Đurić... U podsticajnom okruženju lako je krenula u novinarsku avanturu. Slušala je njihove savete, ali i razvijala svoj novinarski rukopis po kojem je ostala prepoznatljiva i cenjena među čitaocima, glumcima, rediteljima i filmskim radnicima. Njen stav se uvažavao. Pratila je domaće (posebno Pulu) i strane festivale, napisala bezbroj razgovora sa uglednim umetnicima.

Po njenim tekstovima se piše istorija Festa i drugih filmskih manifestacija u zemlji. Milutin Čolić je bio njen stariji kolega koji joj je širokogrudo pružao priliku da iskaže mišljenje i ocene, posebno o domaćoj kinematografiji i novim ostvarenjima. Određeno vreme je provela kao urednica u Nedeljnoj redakciji, zatim kao urednica dnevne TV strane, stalno pišući kolumnu „Moj video izbor”.

Biografiju svakog novinara čine i ličnosti koje upoznaje i sa kojima sarađuje. Još pre profesionalnog angažovanja, zahvaljujući suprugu, glumcu Milivoju Mići Tomiću, upoznala je Radivoja Lolu Đukića i njegovu suprugu Veru Ilić, Đokicu Milakovića i Željku Rajner, Rahelu Ferari, Milenu Dravić, Dragana Nikolića, Batu Paskaljevića, Batu Živojinovića, Ljubišu Samardžića, Soju Jovanović, Radu Gutešu, Voju Mirića, Olgicu Stanisavljević, Đuzu Stojiljkovića... Kao i pozorišne asove Bekima Fehmiua, Mišu Janketića, Branku Petrić, Mariju Milutinović... Hvalila je filmove Živka Nikolića, Lordana Zafranovića, Gorana Markovića i Rajka Grlića, Gorana Paskaljevića... Kapital bliske komunikacije sa uglednim stvaraocima i ličnostima iz kulturnog života trošila je diskretno i sa obazrivošću iskrenog prijatelja.

Milica Tomić je bila ponosna Čukaričanka, pravi lokal-patriota, iako je veći deo života provela u Ulici Prote Mateje i na Dedinju. Rođena je na Čukaričkoj padini, tu završila osnovnu školu i u blizini 13. Beogradsku gimnaziju. Volela je da kaže da joj je Donka Špiček bila pionirska instruktorka! U zlatnim godinama i dalje se družila sa kumovima i prijateljima iz detinjstva. Tamo se i završila njena životna priča.

U zborniku filmskih kritičara „Poseban kadar” („Čigoja štampa”) napisala je: „Sada, na kraju balade, kada bi me pitali da li se kajem, odgovorila bih da sam uživala svakog trenutka u svojoj novinarskoj karijeri filmskog izveštača i kritičara. Opet bih radila isti novinarski posao. Hvala mojim roditeljima koji su mi razvili ljubav prema filmu. Hvala mentorima i kolegama... Toliko od mene, uz jedan savet mlađim kolegama da nikad ne odustanu od onog što vole i žele u profesiji, da to što vole rade sa ljubavlju i uspeh neće izostati.”

Film je ostao njena trajna naklonost koju je prenela na sina Miodraga Miška Tomića, arheologa u Narodnom muzeju, snahu Maju, ekonomistu, unuka Milutina, doktoranda biohemije. Poslednji tekst je objavila u februaru prošle godine, naravno, u „Politici”. Biće sahranjena u porodičnom krugu na Topčiderskom groblju.

.