Prsti u medu

Nešto se mislim, šta bi rekao lord Nortborn, otac naziva „organska poljoprivreda” i tvorac knjige „Pogled na zemlju”, da sam mu ispričao priču o – „globalnim pčelama”. Mora da bi se češkao po glavi... 

Pre neki dan u jednom pariskom supermarketu kupih teglicu s medom, ali ne pročitah šta na njoj piše. Bezbeli, kao i većina nas, kasno reagovah i pročitah kad se vratih kući, a ne u supermarketu. 

I šta videh? 

Na teglici s medom malim slovima – a kako drugačije, nego malim – fino piše da je poreklo ovog meda iz četiri zemlje : Bugarske, Rumunije, Argentine i Brazila. Baš krasno. Što bi se reklo, posredi su neke čudne „globalne pčele”. 

Mi bismo na ovo rekli – „prsti u medu”. To ima negativnu konotaciju. Kad kažemo „prsti u medu”, to govori o nekoj nečasnoj radnji. Skoro, kao o krađi ili korupciji. 

Kao i vama, nimalo mi nije svejedno šta jedem. Kao i većina nas, priželjkujem da u zdravlju (pro)živim, po onom lepom i sočnom novinarskom naslovu mog prijatelja od pera. 

A njegov naslov za dug život je ni manje ni više: Do 105 i – opet! 

Samo, kako živeti do sto i pet godina ako se trujemo hranom koja sadrži pesticide? 

Još daleke 1939. godine, izvesni lord Nortborn pisao je o „organskoj poljoprivredi” u svojoj knjizi „Pogled na zemlju”. Da bi opisao svoj ekološki i uravnotežen pristup poljoprivrednoj proizvodnji, ovaj „lord” je farmu smatrao kao jedan organizam. Suprotno onome što je nazivao „hemijskom poljoprivredom”. 

Hrana koja se smatra organskom, to jest, „biohranom”, ne sme sadržati veštačke prehrambene dodatke. Ljudi bi, naravno, da jedu hranu koja nije hemijski tretirana korišćenjem pesticida koji donose bolest. 
Ali, kako na pijaci biti siguran da je zaista reč o „biohrani” ? Stvar je u – poverenju. 

Treba dobro poznavati i razgovarati s poljoprivrednikom koji izlaže svoje povrće i voće na pijačnoj tezgi. 

Srećom, bar u Parizu, postoji mnoštvo prodavnica u kojima se mogu kupiti organski proizvodi. Skuplji su od onih u marketima s pesticidima. Ali, zdravlje ne pita za cenu. 

U standardnim samoposlugama, tretman bio-organskih proizvoda bez pesticida ravan je majci koja je detetu – maćeha. 

Sve tezge su pune povrća i voća s pesticidima, a ostave samo jednu dugačku gondolu s bio-organskom hranom. Tu su obično banane, tikvice, bionarandže iz Španije, brokule (retko), jabuke... Sa suprotne strane iste tezge videh dva povelika svežnja „blitve” krasnog izgleda. Behu toliko veliki da ih jedva ugurah u pokretna „ceker kolica” na točkićima. 

– Da li je ova blitva organska? – upitah zaposlenog u samoposluzi. 

– Ne, nije – odgovori suvim glasom. 

Razočaran, nevoljno izvadih oba struka blitve iz svojih pijačnih kolica i vratih ih na tezgu gde su i bile. A baš sam se nameračio da jedem blitvu sa stekom. 

U specijalizovanim prodavnicama koje prodaju isključivo proizvode organskog porekla često nedostaju proizvodi za kojima je prava jagma. Recimo, one velike datule koje zovemo hurme, a za koje naš prof. dr sci svetskog tenisa Novak Đoković kaže da su pravi rudnik zdravlja. 

Teško je naći vezu u bioprodavnici da mi telefonom blagovremeno „dohabere” da su velike hurme stigle. I nisam sam koji im tu uslugu traži. 

Maslinovo ulje je posebna priča. Konzumiram isključivo grčko „tera kreta” maslinovo ulje i grčke kalamata masline. One zelene, a druge su ljubičaste boje. 

Kad je crveno vino posredi, tu posve zaboravim na reč „bio”. 

Oči mi zapnu za francuski burgonj ili bordo, malo starijeg godišta, kojem cena nažalost nije nimalo ni naivna ni skromna. 

Ali ne možeš biti cicija kad je reč o kvalitetnom vinu, zar ne? 

Pogotovo ako si dosledan onoj jako primamljivoj životnoj formuli „do 105 i – opet”. 

A što se, pak, tiče organskih poljoprivrednih i stočnih proizvoda, najbolje i najsigurnije da ćeš dobiti pravu biostvar je biti dobar prijatelj s uzgajivačima biljne i stočne hrane. Da te pozovu kod sebe na imanje i da te uvere da ništa ne petljaju s otrovnim pesticidima. 

Jer hemijska industrija pesticida ne miruje. Valja joj – živeti. 

A i seljak, nikako ne želi da na polju i u štali provede čitav dan, a da mu raznorazne štetočine pojedu trud i znoj.

*Diplomirani žurnalista i profesor sociologije