I Vašington i Teheran drže prst na obaraču

Dok se američki nosač aviona „Abraham Linkoln”, u pratnji tri ratna broda opremljena raketama „tomahavk” približava Iranu, uz paralelno raspoređivanje PVO sistema „patriot” i THAAD širom Bliskog istoka raste strah da je neka vrsta vojne intervencije ipak neizbežna. Prema izvorima Si-En-Ena, predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp razrađuje niz opcija protiv Teherana. Navodno, šef Bele kuće nastoji da stvori uslove za promenu islamističkog režima nakon što je represijom početkom meseca ugušen nacionalni protestni talas u kome je stradalo hiljade ljudi. U tom cilju navodno su razmatrani udari na vojne komandante i institucije koje Vašington vidi kao okosnicu nasilja, kako bi se demonstrantima ulilo poverenje da mogu da zauzmu vladine zgrade. Među kartama koje drže u rukama Trampovi savetnici nalazi se i plan napada širih razmera – usmeren na balističke rakete koje mogu da dosegnu američke saveznike u regionu i na iranska postrojenja za obogaćivanje uranijuma.

Zvanična verzija je jednostavnija. Šef Ovalne kancelarije objavio je u sredu da Teheran mora što pre da sedne za pregovarački sto i postigne dogovor o nuklearnom oružju ili će naredni udar biti mnogo gori od kampanje u leto prošle godine, kada su Natanz, Fordo i Isfahanin bili meta američkih bombi. Iako se Tramp više puta hvalio da je atomski program Islamske Republike tada „uništen”, strategija nacionalne bezbednosti njegove administracije, objavljena nekoliko meseci kasnije, potvrdila je ono u šta su svi sumnjali: junski udar je „značajno oslabio” nuklearni program Irana, ali ga nije eliminisao. Međutim, „Njujork tajms” navodi da su pred Irance izneta još dva zahteva: ograničenja dometa i broja balističkih raketa, kao i potpuni prekid podrške posredničkim grupama na Bliskom istoku, uključujući Hamas, Hezbolah, Hute i šiitske milicije u Iraku.

Kao odgovor Trampu, iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči naglasio je da Teheran smatra kako diplomatija ne može biti delotvorna niti doneti rezultate kada je sputana vojnim pretnjama.

„Ako žele da dođe do pregovora, moraju svakako da odustanu od pretnji, preteranih zahteva i postavljanja nerealnih uslova”, poručio je Aragči na konferenciji za medije u sredu.

On je potom otišao i korak dalje napisavši na društvenim mrežama: „Naše hrabre oružane snage su spremne – s prstima na obaraču – da odmah i snažno odgovore na svaku agresiju protiv naše voljene zemlje, kopna, vazduha i mora.”

I drugi zvaničnici su u poslednje vreme pooštrili retoriku, pri čemu više njih svakodnevno izdaje saopštenja u nastojanju da izgledaju samouvereno. Mehdi Mohamadi, savetnik predsednika iranskog parlamenta, rekao je da uslovi koje postavlja Vašington nisu prihvatljivi za njegovu zemlju i predstavljaju poraz.

„Ono što govore u suštini znači da se Iran preda. To se prevodi kao: razoružajte se da bismo vas mogli napasti kad god poželimo”, istakao je on.

Admiral Ali Šamhani naveo je u objavi da bi svaki američki udar na Iran bio smatran činom rata i da bi oni uzvratili snažno, gađajući Tel Aviv. Sem toga, i iranske posredničke snage počele su otvoreno da prete da će se pridružiti svom pokrovitelju u svakoj odmazdi. U Libanu je lider Hezbolaha Naim Kasem održao govor dok su okupljeni mahali posterima vrhovnog vođe Irana ajatolaha Alija Hamneija, vrhovnog verskog autoriteta šiita širom Bliskog istoka.

„Kada Tramp preti imamu Hamneiju, on preti desetinama miliona koji slede ovog vođu. Naša je dužnost da se toj pretnji suprotstavimo svim neophodnim sredstvima i uz punu spremnost”, istakao je Kasem.  

Kataib Hezbolah, najmoćnija šiitska milicija u Iraku, pozvala je svoje borce da se pripreme za mogući rat i navela da bi, ukoliko sukob eskalira, verski lideri mogli da odluče da proglase „mučeničke operacije”.

Zbog tako kompleksne jednačine u regionu koji se brzo zapali i američki saveznici u arapskom svetu strahuju od posledica potencijalne intervencije Vašingtona. Prema pisanju Rojtersa, Saudijska Arabija, Katar, Oman i Egipat lobirali su u Beloj kući protiv udara na Iran. Saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman rekao je iranskom predsedniku Masudu Pezeškijanu da Rijad neće dozvoliti da se njegov vazdušni prostor ili teritorija koriste za vojne akcije protiv Teherana, dok je navodno ista poruka stigla i iz Abu Dabija.

Čini se da su nakon bolnih iskustava u Avganistanu, Iraku, Libiji i Siriji, čak i neprijatelji Irana na Bliskom istoku svesni ograničenja kada je reč o zapadnom uticaju i opasnosti od velikog sukoba. Ako teokratski režima dođe pod egzistencijalnu pretnju, Islamska Republika će verovatno iskoristiti sve svoje karte pre nego što ih izgubi. Neposredna briga za SAD, jeste rizik od odmazde, jer Teheran ima mogućnost da gađa američke baze stacionirane širom Bliskog istoka. Iranska vojska takođe ima operativne mogućnosti da napadne naftna postrojenja u regionu i da prekine protok međunarodnog brodskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, što bi dovelo do skoka globalnih cena energije i robe. Dok bi Iran verovatno pretrpeo najveći udarac iz tog sukoba, malo je verovatno da bi se i Tramp smatrao pobednikom. Ako se ima u vidu površina Irana i populacija od oko 90 miliona ljudi, to bi moglo uvesti SAD u „večni rat” nalik onom u Iraku. Poređenja radi, Iran je skoro četiri puta veći od Iraka i ima populaciju 3,5 puta veću nego Irak u vreme američke invazije 2003. godine. Takođe, ovakvi konflikti obično rezultiraju velikim talasom izbeglica, koji najviše pogađaju Evropu. Turska je navodno već uspostavila tampon zone kako bi upravljala naglim prilivom ljudi iz Irana u slučaju rata, kako ne bi došla u situaciju koju je već iskusila sa Sirijom i Irakom.

EU uvela nove sankcije zbog nasilnog gušenja demonstracija

Ministri spoljnih poslova Evropske unije usvojili su juče nove sankcije Iranu, usmerene na pojedince i entitete umešane u nasilno gušenje demonstracija i pružanje podrške Rusiji, preneo je Rojters. Prema navodima, očekuje se da ministri postignu i politički sporazum o uvrštavanju iranskog Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) na listu terorističkih organizacija EU. Takav potez bi IRGC svrstao u istu kategoriju sa organizacijama poput Islamske države i Al Kaide i predstavljao bi simboličnu promenu u pristupu EU prema iranskom rukovodstvu.

Teheran pridružio 1.000 strateških dronova vojnim snagama

Iranska vojska saopštila je juče da je u borbene formacije svoja četiri vojna roda uvela još 1.000 strateških dronova, prenela je agencija Tasnim. Kako je saopšteno, dronove su razvili vojni stručnjaci u saradnji sa Ministarstvom odbrane, u skladu sa savremenim pretnjama i iskustvima iz dvanaestodnevnog rata sa Izraelom prošle godine. Dronovi su dizajnirani u klasama destruktivnog, ofanzivnog, izviđačkog i elektronskog ratovanja, kako bi uništili određene fiksne i mobilne ciljeve na moru, u vazduhu i na kopnu.