Tri godine zatvora zbog slike Karadžića i Mladića
Фото Младен Кременовић
Banjaluka – Teško da je simpatizer opozicije, građanin Miodrag Malić, slutio da će ga prisustvo na antivladinom mitingu 2022. godine u Banjaluci koštati trogodišnje zatvorske kazne samo zato što je bio jedan od onih koji su u masi podigli fotografije Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Postupajući po prijavi jednog žitelja Federacije BiH, koga je televizijski prenos mitinga iz susednog entiteta navodno toliko uznemirio da je podneo prijavu zbog „spornih” fotografija – Sud BiH je u ponedeljak Malića u prvostepenom postupku osudio za izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje i netrpeljivosti.
Postupajući po zakonu koji je u julu 2021. nametnuo bivši visoki predstavnik u BiH Valentin Incko, Sud BiH je kao relevantan dokaz uzeo iskaz H. S. iz FBiH koji se, eto, uznemirio videvši fotografije prvog predsednika Republike Srpske i nekadašnjeg načelnika Generalštaba VRS, koji su osuđeni pred Haškim tribunalom, pa je prijavio protestanta.
Kao otežavajuću okolnost, sud je Maliću uzeo činjenicu da je i ranije osuđivan, iako ne za isto krivično delo, dok je kao olakšavajuća okolnost navedeno da je porodičan čovek i otac jednog deteta. Malićev advokat Milan Petković ističe da je njegov branjenik aktivista SDS-a i da je više puta naglašavao da je na protest došao isključivo kako bi izrazio nezadovoljstvo aktuelnom vlašću u RS, a ne da bi raspirivao nacionalnu ili versku mržnju.
U odbranu ovog aktiviste stao je i predsednik SNSD-a Milorad Dodik, protiv čije je vlasti Malić i protestovao. Dodik je naveo da je presudu izrekla sudija Sena Uzunović, koju je optužio da je tokom rata zanemarivala zločine nad Srbima u Konjicu, i koja je, kako je podsetio, i njemu izrekla presudu zabrane političkog delovanja. „Ta Sena je presudila Srbina koji je podigao tri prsta i imao slike Mladića i Karadžića na mitingu. Zaista misle da će to neko dopustiti? Podržavam da se okupimo oko tog slučaja i održimo veliki svenarodni miting i kažemo – nosite se dođavola i vi i te vaše priče”, poručio je Dodik.
Poslanik opozicionog SDS-a u Skupštini RS Darko Berjan ironično kaže da će pravosuđe „početi da hoda po crkvama i podnosi tužbe jer se krstimo sa tri prsta”, pa postavlja pitanje „kako nema nijedne optužnice i presude za zastave ISIL-a, a svi smo ih videli na defileima podrške Palestini”. Kaže da ne podržava predlog za organizovanje mitinga, dodavši da će Maliću biti pružena pomoć i podrška kako bi pristrasnu i neprofesionalnu presudu oborio u žalbenom postupku.
Teško da će sarajevska analitika u ovom slučaju pronaći tumačenje koje bi nadmašilo utisak srpske javnosti da je unazad tri decenije najpre uspostavljena praksa selektivnog procesuiranja zločina, zatim se otvoreno prešlo na jednostrane progone zvaničnika samo jednog naroda, a da se danas taj krug širi i na – obične građane.
Posmatrano iz ugla pravne logike, evropske sudske prakse i elementarnog osećaja pravičnosti, ovu presudu je teško smatrati primerenom, čak i ako se prihvati teza da je delo formalno kažnjivo. Advokat Milan Petković dodaje da samo isticanje fotografija, bez jasne poruke i namere da se izazove međunacionalna mržnja ili pozove na nasilje, ne bi smelo biti krivično delo. Odbrana očekuje da će žalba biti usvojena, jer bi, u suprotnom, kako upozoravaju, bio stvoren opasan presedan koji u svojoj suštini ugrožava slobodu izražavanja.
„Ovo je u potpunoj suprotnosti s Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava, kao i sa Poveljom UN”, istakao je Petković, koji u slučaju nepovoljnog ishoda u Apelacionom odeljenju Suda BiH najavljuje obraćanje Evropskom sudu u Strazburu.
Tragom ovog slučaja, banjalučki mediji podsećaju da godinama bez ikakve reakcije prolaze događaji poput onih u Bužimu, gde se tradicionalno ističu ratne zastave takozvane Armije BiH, islamska obeležja i čuju ratni pokliči, dok se ratne vođe muslimanske vojske, uključujući i one koji su pravosnažno osuđeni, otvoreno veličaju.