Tramp proglasio vanredno stanje zbog Kube

Američki predsednik Donald Tramp proglasio je nacionalno vanredno stanje, označivši Kuba kao pretnju po nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država. U izvršnoj naredbi Bele kuće navedeno je da Vašington zadržava pravo da uvede dodatne carine na uvoz robe iz bilo koje zemlje koja direktno ili indirektno snabdeva ostrvo naftom.

Prema obrazloženju, Havana na svojoj teritoriji navodno ugošćuje vojne i obaveštajne kapacitete država i organizacija koje SAD smatraju neprijateljskim, među kojima se pominju Rusija, Kina, Iran, kao i pokreti Hamas i Hezbolah.

U dokumentu se tvrdi da Kuba „otvoreno ugošćuje opasne protivnike Sjedinjenih Država“, omogućavajući im da rasporede „sofisticirana vojna i obaveštajna sredstva“ koja, kako se navodi, direktno ugrožavaju bezbednost SAD. Posebno se ističe da se na ostrvu nalazi „najveći ruski objekat za strane signalne obaveštajne podatke“, čiji je cilj navodno prikupljanje poverljivih informacija od značaja za američku nacionalnu bezbednost.

Izvršnom naredbom je predviđeno da Sjedinjene Države mogu uvesti dodatne, vrednosne carine na uvoz robe proizvedene u bilo kojoj zemlji koja „direktno ili indirektno prodaje ili na drugi način isporučuje naftu Kubi“. Ipak, ni u samom dekretu, ni u pratećem saopštenju Bele kuće nije precizirano na koje bi se konkretne proizvode te mere odnosile.

Tramp je i ranije javno govorio da očekuje kolaps kubanske vlade i da SAD žele da ubrzaju promenu režima u Havani. To je ponovio i u razgovoru za ABC News na marginama premijere dokumentarnog filma „Melanija“ u Kenedi centru, ocenivši da „Kuba ne može da preživi“ bez prihoda koje je do sada ostvarivala.

„Kuba je provincija i morate je sažaljevati. Veoma loše su postupali sa svojim narodom. Svi njihovi prihodi dolazili su iz Venecuele, od venecuelanske nafte. Sada ne dobijaju ništa“, rekao je Tramp, dodajući da je ostrvo „spremno da padne“.

Venecuela kao prelomna tačka

Američki predsednik je pooštrio retoriku nakon američke vojne operacije u Venecueli, tokom koje su američke snage zarobile predsednika Nikolasa Madura i njegovu suprugu. Tramp je 7. januara izjavio da je time potkopana ekonomska veza između Karakasa i Havane, naglasivši da Kuba više neće imati prihode od venecuelanske nafte.

U kontekstu pritiska na Kubu, pažnju je privukla i uloga aktuelnog američkog državnog sekretara Marka Rubia, senatora sa Floride kubanskog porekla. Tramp je ideju da Rubio jednog dana postane predsednik Kube nazvao „odličnom“, reagujući na objave na društvenim mrežama.

Odgovor Havane i Meksika

Kubanski ministar spoljnih poslova Bruno Rodrigez Parilja odbacio je obrazloženje američkog vanrednog stanja kao „spisak laži“ i osudio, kako je naveo, pokušaj uvođenja blokade goriva.

„Da bi ovo opravdali, oslanjaju se na dugačak spisak laži koje pokušavaju da prikažu Kubu kao pretnju kakva ona nije“, napisao je Rodrigez Parilja, dodajući da SAD vrše pritisak na zemlje regiona, narušavaju njihov suverenitet i pokušavaju da ih prisile da se priključe politici embarga, uz pretnje „proizvoljnim i neopravdanim tarifama“.

Uprkos američkim najavama, Meksiko je poručio da neće menjati svoju politiku. Meksička predsednica Klaudija Šejnbaum izjavila je da će državna naftna kompanija Pemeks nastaviti da isporučuje naftu Kubi.

„Odluka Meksika da isporučuje naftu Kubi iz humanitarnih razloga je suverena i na snazi je već mnogo godina“, istakla je Šejnbaum, naglasivši da ta politika nije novijeg datuma.