SPC danas slavi Svetog Atanasija Velikog

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Atanasija Velikog. Ovaj praznik upisan je u crkveni kalendar podebljanim slovom.

Sveti Atanasije je rođen u Aleksandriji 296. godine i od samog detinjstva imao je naklonost ka duhovnom zvanju. Igrajući se na morskoj obali sa vršnjacima, radio je ono što je video u crkvi „na detinji način podražavao je sveštenoslužitelje Božje”. Deca su ga postavila sebi za episkopa, a on je neke od njih prozvao za sveštenike, neke za đakone. Krštavao ih je potom morskom vodom, izgovarajući nad njima potrebne reči svete tajne krštenja, koje je bio čuo od sveštenika u crkvi. Govorio im je i po jednu pouku, kako je to njegov detinji razum umeo i znao.

Napisao Simvol vere

Bio je đakon kod arhiepiskopa Aleksandra i pratio ga u Nikeju na Prvom vaseljenskom saboru, gde se proslavio svojom učenošću, blagočešćem i revnošću za pravoslavlje. Doprineo je da se suzbije arijanstvo i pravoslavlje utvrdi. Napisao je Simvol vere, koji je bio usvojen na Saboru.

Po smrti Aleksandra, Atanasije je bio izabran za arhiepiskopa Aleksandrijskog. U zvanju je ostao preko 40 godina, ali ne sve to vreme na prestolu arhiepiskopskom. Ceo život bio je gonjen od jeretika. Od careva najviše su ga gonili: Konstancije, Julijan i Valens; od episkopa Jevsevije Nikomidijski, sa još mnogim drugim; a od jeretika Arije i njegovi sledbenici. Bio je prinuđen da se krije od gonitelja čak i u bunaru, grobu, po privatnim kućama, pustinjama. U dva maha morao je da beži u Rim.

Tek pred smrt proživeo je neko vreme mirno kao pastir. Malo je svetitelja koji su bili tako klevetani i zločinački gonjeni kao Sveti Atanasije. Njegova velika duša sve je podnela radi ljubavi Isusa Hristosa i najzad izašla pobedonosna i borbe. Za savet, utehu i moralnu potporu često je odlazio Svetom Antoniju, koga je poštovao kao svog duhovnog oca. Umro je 373. godine.