DNP napušta vlast u Crnoj Gori

Specijalno za „Politiku”

Budva – Predsedništvo Demokratske narodne partije (DNP) je na jučerašnjoj sednici prihvatilo ostavke potpredsednika Vlade Crne Gore za infrastrukturu i regionalni razvoj Miluna Zogovića i ministarke saobraćaja Maje Vukićević na njihove funkcije u izvršnoj vlasti, koje će, u skladu sa procedurom, biti prosleđene Skupštini Crne Gore na verifikaciju. Tom odlukom DNP je definitivno odlučio da napusti državnu vlast, a na sednici je dato zeleno svetlo i za izlazak iz gradske vlasti u Podgorici.

Odluku je na konferenciji za medije saopštio lider DNP-a i poslanik Milan Knežević, koji je poručio da će partija ubuduće delovati kao opozicioni subjekt. On je istakao da su na sednici prihvaćene i inicijative za izmene zakona o državljanstvu i državnim simbolima.

„Klub poslanika DNP će predati u skupštinsku proceduru izmene i dopune zakona i državljanstvu, kao i predlog zakona o državnim simbolima, kojima će se istorijska trobojka normirati kao narodna zastava”, izjavio je Knežević.

On je takođe najavio i da će pokrenuti razgovore sa predsednikom Nove srpske demokratije (NSD) Andrijom Mandićem o daljem delovanju koalicije „Za budućnost Crne Gore”.

„Odnosi sa Andrijom Mandićem će biti prijateljski, ali zadužen sam da sa njim razgovaram o budućnosti koalicije. Malo je neobično da deo koalicije bude u vladi, a deo ne”, kazao je Knežević. 

Zogović i Vukićevićeva su u četvrtak saopštili da će podneti ostavke na visoke pozicije u izvršnoj vlasti, nakon što njihova stranačka inicijativa nije razmatrana na sednici vlade. Zogović je tom prilikom istakao da na zasedanju nije postojala mogućnost za izmenu dnevnog reda.

„Premijer Spajić je izrazio određenu vrstu lične podrške i načelne saglasnosti sa našom inicijativom, ali nije izrazio spremnost da tu našu inicijativu prosledi Skupštini Crne Gore. Nije izrazio spremnost da u njoj participira ni toliko da je prosledi skupštini”, istakao je Zogović, ocenivši da su zahtevi koji sadrže identitetska pitanja usklađeni sa koalicionim sporazumom.

Oglasio i premijer Spajić koji je uputio oštru poruku da, kako je rekao, neće dozvoliti ucenjivački model saradnje. On je poručio da o ustavnim promenama treba da se razgovara u skupštini.

„Potpuno je razumljiva legitimna težnja najzastupljenije jezičke zajednice u Crnoj Gori da se pokrene pitanje statusa srpskog jezika. Iako je evropski put prioritet iznad svih ostalih, sve značajne teme zaslužuje punu pažnju i odgovoran pristup. Upravo takav pristup predviđen je Barometrom 26, oko kojeg su se saglasile sve parlamentarne stranke u Crnoj Gori”, poručio je Spajić, naglasivši da pitanje izgradnje postrojenja u Botunu ne treba dovoditi u vezu sa identitetskim temama.

Podsetimo, duže vreme u DNP-u je primetno nezadovoljstvo radom vlade, koje je veće razmere poprimilo krajem prošle godine, nakon policijske intervencije u Botunu u Zeti, gde se meštani i opštinska vlast protive izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ozbiljno preispitivanje učešća u vladi u stranci su pokrenuli 9. januara, kada su ispostavili i zahteve u vezi sa identitetskim pitanjima, da bi, na kraju, i definitivno ozvaničili izlazak i vlasti na državnom i gradskom nivou.