Najveća preventivna akcija studenata medicine u Evropi

Pre 47 godina oslonio sam se na studente medicine u Tuzli da sprovedemo borbu protiv pušenja duvana. Uskoro su nam se priključili studenti medicine iz Banjaluke, a potom je i Stručni kongres studenata medicine Jugoslavije podržao naš pokret.

Zašto nisam ponudio da Društvo lekara SFRJ organizuje i vodi tu preventivnu delatnost? Na sednici društva u to doba sedelo je možda više od polovine starijih lekara koji su pušili u vreme kada se razmatra predlog; zato sam odlučio da predlog njima ne vredi podnositi. S druge strane, kada studenti medicine pozivaju decu da ne počinju da puše, taj poziv je najuspešniji. Prihvatanje i sprovođenje te zdravstvene akcije od strane studenata je dokaz da mladi unose energiju i sposobnost za nesebičnu borbu u ostvarivanju korisnog društvenog cilja.

Vraćao sam se iz Dalasa, u Teksasu, gde sam proveo letnji raspust i umesto da se odmaram, radio sam u laboratoriji na američkom medicinskom fakultetu. Pri povratku tokom dugog avionskog leta, pod snažnim utiskom da nijedan bolnički lekar na ogromnom Medicinskom fakultetu u Dalasu ne puši, razmišljao sam kako bih mogao doprineti da naši lekari i stanovništvo izbegavaju tu opasnu naviku. Došao sam na ideju da odredimo dan u godini kada ćemo se usredsrediti na borbu protiv pušenja. Najviše da ukažemo deci da i ne počinju da puše jer je tu naviku veoma teško ostaviti. Pored toga, vredi i odraslim pušačima pomagati da prekinu s pušenjem. Odlučio sam da je 31. januar najpogodniji dan. U avionu sam načinio skicu za plakat i sastavio kratak tekst: „Pozivamo sve pušače da ne puše 31. januara. Studenti medicine. Mi brinemo o vašem zdravlju.”

Plakat, koji je načinio Hasan Fazlić, Tuzlak i karikaturista „Oslobođenja”, svake godine je štampan u više hiljada primeraka i studenti su ga slali svim poštama u bivšoj državi. Kada sekcija nije imala dovoljno novca za štampanje plakata i drugog materijala, prilagao sam novac od svojih honorara stečenih pisanjem tzv. Farmakoloških mišljenja – elaborata koji služe državnim organima pri donošenju odluke da se novi lek stavi u promet. Osoblje Zavoda za farmakologiju Medicinskog fakulteta svake godine je studentima pružalo veliku pomoć.

Studenti su nekoliko dana pre 31. januara obilazili škole i kolektive da razgovaraju o pušenju. Ogromni transparenti postavljani su preko glavnih ulica u Sarajevu i Tuzli, a na robnoj kući „Boska” u Banjaluci izvešen je poster možda najvećih dimenzija u Jugoslaviji. Televizija Sarajevo besplatno je davala naše veoma kratke pisane poruke, a po dva studenta iz Tuzle putovala su u gradove Jugoslavije u kojima postoje medicinski fakulteti da s lokalnim studentima učestvuju u radio-emisijama i drugim aktivnostima par dana pre, kao i 31. januara. Kasnijih godina konferenciju za novinare prebacili smo iz Tuzle u Međunarodni pres-centar u Beogradu da studenti i par nastavnika upoznaju domaću i međunarodnu javnost s akcijom borbe protiv pušenja. U tu akciju najpre su se uključili studenti u Mađarskoj i Češkoj, a potom i u Engleskoj.

Pošta je izdala marku koja je puštena u promet 31. januara 1990. godine. Bio je to značajan doprinos akciji studenata medicine u borbi protiv pušenja.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenila je da je preventivna akcija studenata iz Tuzle najuspešnija u Evropi i pozvala studente u Ženevu na sednicu SZO. Sednici je prisustvovalo 30 studenata i četiri profesora iz Tuzle.

Posle naših ratova i bombardovanja Bosne i Hercegovine i Srbije, studenti su prekinuli tu aktivnost, a mnogi su napustili Tuzlu. Međutim, 31. januar je uskoro proglašen za Nacionalni dan borbe protiv pušenja Srbije, a potom i Bosne i Hercegovine. U obe države taj dan se i danas uvažava.

Akademik Rajko Igić,

Sombor